Eko­nom­ska kri­za uslo­vi­la je po­ve­ća­nje bro­ja ko­ri­sni­ka ma­te­ri­jal­nog obez­bje­đe­nja po­ro­di­ca u go­to­vo svim op­šti­na­ma. Naj­vi­še su ipak po­go­đe­ni ve­li­ki pri­vred­ni cen­tri po­put Nik­ši­ća, gdje je broj ko­ri­sni­ka so­ci­jal­nog da­va­nja u go­di­ni za na­ma bio 1.787. Ka­ko ka­žu u Cen­tru za so­ci­jal­ni rad, ta­kvom sta­nju znat­no je do­pri­ni­je­lo sta­nje u pri­vre­di, od­no­sno za­tva­ra­nje ko­lek­ti­va, ste­ča­ji, ob­u­sta­va pro­iz­vod­nje i sma­nje­nje bro­ja rad­ni­ka. Od ko­lek­ti­va ko­ji su bi­li oko­sni­ca pri­vred­nog i sva­ko­li­kog ži­vo­ta Nik­ši­ća bez pro­ble­ma je­di­no ra­de Pi­va­ra „Tre­bje­sa” i Elek­tro­pri­vre­da Cr­ne Go­re. U Rud­ni­ci­ma bok­si­ta, ko­lek­ti­vu ko­ji je za­po­šlja­vao 1.300 rad­ni­ka ko­ji su hra­ni­li naj­ma­nje 5.000 čla­no­va svo­jih po­ro­di­ca na­kon pa­u­ze koja je trajna vi­še od go­di­nu i po tek je ne­dab­no po­kre­nu­ta pro­iz­vod­nja, a po­sled­njih go­di­na u vi­še na­vra­ta ru­da­ri su štraj­ko­va­li i tra­ži­li svo­ja pra­va.
U Cen­tru za so­ci­jal­ni rad ka­žu da po­ma­žu gra­đa­nima kroz jed­no­krat­ne nov­ča­ne po­mo­ći, hra­nom, dr­vi­ma za ogri­jev i slič­no, ali da ni do­na­tor­ske ak­ci­je ni­je­su ri­jet­ka po­ja­va.
Za­tva­ra­nje fir­mi uslo­vi­lo je da se sva­kim da­nom po­ve­ća­va broj ne­za­po­sle­nih li­ca ta­ko da ih je tre­nut­no na evi­den­ci­ji Bi­roa ra­da bli­zu 5.316.
Su­ro­va sta­ti­sti­ka ka­že da se u po­sled­njih pet go­di­na sto­pa ne­za­po­sle­no­sti u Nik­ši­ću sko­ro udvo­stru­či­la. U de­cem­bru 2011. go­di­ne ne­za­po­sle­nih je bi­la 13 od­sto, a sad je 21 od­sto, od­no­sno, taj broj je za 1.936 ve­ći ne­go pri­je pet go­di­na. U od­no­su na 2014. go­di­nu sto­pa ne­za­po­sle­no­sti je ve­ća za pet od­sto, ili za 1.074 oso­ba.
Pre­ma ri­je­či­ma Raj­ke Ra­do­njić, na­čel­ni­ce kan­ce­la­ri­je Za­vo­da za za­po­šlja­va­nje u Nik­ši­ću, naj­vi­še ne­za­po­sle­nih je sa če­tvr­tim ste­pe­nom, 1.614, za­tim sa tre­ćim 1.164, dok je broj onih ko­ji ima­ju za­vr­šen sed­mi ste­pen 1.566. ra­do­nji­će­va ka­že da je 2011. go­di­ni broj ne­za­po­sle­nih sa če­tvr­tim ste­pe­nom bio je 1.117, a broj vi­so­ko­ško­la­ca sa sed­mim ste­pe­nom struč­ne spre­me 884.
- Što se ti­če ne­za­po­sle­nih vi­so­ko­ško­la­ca naj­vi­še je eko­no­mi­sta i prav­ni­ka, za­tim sli­je­de pro­fe­so­ri srp­sko­hr­vat­skog i en­gle­skog je­zi­ka, vas­pi­ta­či, psi­ho­lo­zi, pe­da­go­zi, pro­fe­so­ri fi­zič­kog vas­pi­ta­nja i so­ci­o­lo­gi­je. Eko­nom­ski teh­ni­čar, ma­tu­rant gim­na­zi­je, tr­go­vač­ki, ma­šin­ski i teh­ni­čar ener­ge­ti­ke, za­ni­ma­nja su ko­ja naj­ve­ćim di­je­lom či­ne struk­tu­ru ne­za­po­sle­nih sa če­tvr­tim ste­pe­nom struč­ne spre­me. De­fi­ci­tar­na su uglav­nom struč­na za­ni­ma­nja iz obla­sti ugo­sti­telj­stva (me­na­dže­ri u ugo­sti­telj­stvu, ku­var, ko­no­bar, po­sla­sti­čar), po­tom ona iz obla­sti gra­đe­vi­nar­stva (te­sar, mo­ler, zi­dar, ke­ra­mi­čar, vo­doin­sta­la­ter, ru­ko­va­lac gra­đe­vin­skim ma­ši­na­ma), kao i ona iz obla­sti po­ljo­pri­vre­de i pre­ra­de hra­ne (pe­kar), ru­dar­stva, ma­šin­stva (bra­var, za­va­ri­vač) i elek­tro­ni­ke - ka­že Ra­do­nji­će­va
Te­ška so­cioeko­nom­ska si­tu­a­ci­ja do­pri­ni­je­lo je to­me da se Cr­ve­nom kr­stu u Nik­ši­ću gra­đa­ni sva­ko­dnev­no ja­vlja­ju za po­moć, tra­že ko­ru su­va hlje­ba, ki­o­lo­gram bra­šna, ko­mad sta­re gar­de­ro­be i slič­no. Pre­ma ri­je­či­ma Mi­lo­ra­da Dre­ka­lo­vi­ća, se­kre­ta­ra OO Crv­nog kr­sta, glad­nih je sve vi­še, a po­mo­ći go­to­vo ni­ot­kud.
- Kao da je po­sta­lo pra­vi­lo da gra­đa­ni sve če­šće tra­že po­moć. Ne­ka­da su to vi­še bi­li Ro­mi, me­đu­tim da­nas ima­mo pri­pad­ni­ka te po­pu­la­ci­je, ali i drugih gra­đa­na ko­ji sve če­šće do­la­ze u na­še pro­sto­ri­je i mo­le za po­moć. Na­sto­ji­mo svi­ma da po­mog­ne­mo ali nam to uslo­vi ne do­zvo­lja­va­ju. Ima i onih ko­ji mo­gu za­ra­di­ti, ali im je lak­še da do­đu i tra­že na­šu po­moć, jer ho­će hlje­ba bez mo­ti­ke. Slu­ča­je­vi ka­da u po­ro­di­ci ima te­ško obo­lje­lih, ne­moć­nih i po­ro­di­ca­ma sa ve­li­kim bro­jem dje­ce naš su pri­o­ri­tet i nji­ma po­ma­že­mo ko­li­ko god smo u mo­guć­no­sti. Ta­kvih po­ro­di­ca je oko 500 i njih po­mog­ne­mo dva pu­ta go­di­šnje, a u ko­li­ko smo u pri­li­ci ne­ka­da i vi­še. Pre­te­žno se ta po­moć sa­sto­ji u hra­ni, sred­stvi­ma za hi­gi­je­nu, gar­de­ro­bi i obu­ći. I u slu­ča­je­vi­ma ka­da ne­či­ja imo­vi­na stra­da u po­ža­ru ili pri­li­kom ele­men­tar­ne ne­po­go­de in­te­r­ve­ni­še­mo i po­ma­že­mo, a u du­gim si­tu­a­ci­ja raz­ma­tra­mo da li je ne­kom za­i­sta po­treb­na ta­kva vr­sta po­mo­ći- ka­že Dre­ka­lo­vić, is­ti­ču­ći da je iz go­di­ne u go­di­nu sve ma­nje do­na­ci­ja ta­ko da ni Cr­ve­ni krst ne­ma uvi­jek na ras­po­la­ga­nju ono što je oni­ma ko­ji su u sta­nju so­ci­jal­ne po­treb­ne naj­ne­op­hod­ni­je.
L.N. B. B.

Tr­go­va­čki lan­ci ni­kad se sa­mi ne sje­te da do­ni­ra­ju na­mir­ni­ce
Dre­ka­lo­vić na­gla­ša­va da je do­na­to­ra sve ma­nje pa su če­sto pri­mo­ra­ni bu­kval­no da mo­le da bi obez­bi­je­di­li sred­stva za po­moć so­cij­lno ugro­že­nim po­ro­di­ca­ma.
- Naj­če­šći do­na­to­ri su nam IM „Go­ra­no­vić” i „Pi­va­ra” ali se ni oni ne sje­te dok mi sa­mi ne za­tra­ži­mo po­moć. Ne­ma ni po­mo­ći od tr­go­vin­skih la­na­ca kao što su „Vo­li”, „Idea”, „La­ko­vić”i „Tem­po”, iz­u­zi­ma­ju­ći sa­bir­ne ak­ci­je. Ali ni tu ne mo­že­mo pri­pi­sa­ti tr­go­vač­kim kom­pa­ni­ja­ma da su one do­ni­ra­le na­mir­ni­ce, jer su to­kom tih sa­bir­nih ak­ci­ja po­moć da­li gra­đa­ni. Ta­da se sa­ku­pi iz­vje­sna ko­li­či­na hra­ne ko­ju spa­ku­je­mo u pa­ke­te i di­je­li­mo naj­u­gro­že­ni­jim po­ro­di­ca­ma, a ko­li­či­na udi­je­lje­ne po­mo­ći za­vi­si od bro­ja čla­no­va po­ro­di­ce - is­ti­če Dre­ka­lo­vić.