ŠAV­NIK - Sve­to­sav­skim sa­bo­rom brat­stva Ko­sov­či­ća u Po­šće­nju kod Šav­ni­ka ju­če su po­če­le Sve­to­sav­ske sve­ča­no­sti. Ta­ko je na­sta­vlje­na tra­di­ci­ja du­ga 422. go­di­ne, ko­li­ko je i pro­šlo od spa­lji­va­nja mo­šti­ju srp­skog sve­ti­te­lja na Vra­ča­ru 1594. go­di­ne, što po­ka­zu­je da se ni­je u na­ro­du uga­si­lo sje­ća­nje na Sve­tog Sa­vu, već ga je du­bo­ko uko­ri­je­ni­lo.
Upra­vo na­kon tog do­ga­đa­ja Ko­sov­či­ći nje­gu­ju kult i ču­va­ju tra­di­ci­ju ovog sve­ti­te­lja kao za­štit­ni­ka svo­ga do­ma. Kao i pret­hod­nih če­tr­na­est go­di­na Mi­tro­po­li­ja cr­no­gor­sko -pri­mor­ska i Epar­hi­ja bu­di­mljan­sko -nik­šić­ka Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve or­ga­ni­zo­va­li su sa­bor, na ko­jem su se oku­pi­li Aba­zo­vi­ći, Alek­si­ći, Ba­šo­vi­ći, Ba­ti­zi­ći, Vo­ji­no­vi­ći, Ra­du­lo­vi­ći, Ko­čo­vi­ći, Du­ko­vi­ći, Go­lo­vi­ći, Ko­vi­ja­ni­ći, Pu­še­lje, San­di­ći, Si­mu­no­vi­ći, Gr­bo­vi­ći, Vu­ko­vi­ći, Ćo­ro­vi­ći, Odo­vi­ći, Pe­ri­ši­ći, Ka­di­ći, sa Po­šće­nja, ali i Me­me­do­vi­ći, Pe­jo­vi­ći, Će­ra­ni­ći, Vi­lo­ti­je­vi­ći, Pa­vi­će­vi­ći, Man­di­ći, Ma­ši­ći, Ma­lo­vi­ći, Bar­ci i Ba­ra­ni iz obli­žnjih Du­ži. Do­šli su i oni ko­ji po­ti­ču od sta­rih Ko­sov­či­ća, i iz her­ce­go­vač­kog se­la Sa­mo­bor i to Da­vi­do­vi­ći, Sta­ro­vi­ći, Sli­jep­če­vi­ći i Po­po­vi­ći kao i ise­lje­ni Ko­nje­vi­ći i Mi­li­ki­ći, ko­ji sla­ve Sve­tog Sa­vu za­štit­ni­ka svo­jih do­mo­va, ali i broj­ne zva­ni­ce. Slu­že­ći sve­tu li­tur­gi­ju u cr­kvi Us­pe­ni­ja pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce i pre­no­se­ći b­la­go­slov vla­di­ke bu­di­mljan­sko - nik­šić­kog Jo­a­ni­ki­ja, oku­plje­ne brat­stve­ni­ke po­zdar­vio je otac Ve­li­mir Jo­vo­vić, na­gla­siv­ši da su se oku­plje­ni mo­li­tvom u sve­tom hra­mu maj­ke Bo­ži­je uz­ra­do­va­li sr­cem i du­šom.
- Go­spod nam po­ka­zu­je ka­kav tre­ba da bu­de naš put. Svje­do­ci smo ov­dje kod nas u Cr­noj Go­ri da je sva­kim da­nom sve vi­še si­ro­ti­nje, ču­je se va­paj za ko­ri­com hlje­ba, a sa dru­ge stra­ne vi­di­mo ne­ke dru­ge, gor­de lju­de ko­ji su se naj­e­li, pre­si­ti­li, na­pla­sti­li i pre­pla­sti­li. Po­če­la je po­la­ko da dje­lu­je ta prav­da ze­malj­ska, ma­da je ona sla­ba - be­sje­dio je Jo­vo­vić, na­gla­siv­ši da tre­ba da bo­ga­ti­mo du­šu istin­skim pra­vim Bo­gom ži­vim i da ži­vi­mo s njim.
- A da bi ži­vje­li s Bo­gom mo­ra­mo da ži­vi­mo jed­ni s dru­gi­ma, da opra­šta­mo , da di­je­li­mo i od­bi­ja­mo đa­vo­lje po­nu­de, po­ro­ke i po­sla­sti­ce da ži­vi­mo če­sti­to i po­šte­no, ka­ko su to či­ni­li na­ši pre­ci po­put Sve­tog Sa­ve - is­takao je Jo­vo­vić.
Dru­že­nje je na­sta­vlje­no za tr­pe­zom lju­ba­vi u do­mu na Po­šće­nju, gdje skup bla­go­slo­vio otac Dra­žen­ko Ri­stić, pa­roh šav­nič­ki, is­ti­ču­ći da se brat­stve­ni­ci sa Du­ži i Po­šće­nja oku­plja­ju već de­ce­ni­ju i po ob­na­vlja­ju­ći ta­ko uspo­me­nu na Sve­tog Sa­vu.
Skup su svo­jim pri­su­stvom uve­li­ča­li Du­šan i Jo­van To­do­ro­vić, sin i unuk sve­šte­no­no­mu­če­ni­ka Jo­va­na To­do­ro­vi­ća - Po­šće­skog či­ja iko­na kra­si sve­ti hram na Po­šće­nju.
Za­že­liv­ši do­bro­di­o­šli­cu brat­stve­ni­ci­ma do­ma­ćin sku­pa Ran­ko Ko­vi­ja­nić je na­gla­sio da mu je za­do­volj­stvo što je baš nje­mu pri­pa­la čast da po­zdra­vi oku­plje­ne u ime brat­stva Ko­sov­či­ća, ko­ji vje­ko­vi­ma sla­ve kr­snu sla­vu Sve­tog Sa­vu, kao za­štit­ni­ka svo­jih do­mo­va.
- Sve­ti Sa­va je bio mi­si­o­nar i pro­sve­ti­telj ko­ji je uveo srp­ski na­rod ne sa­mo u vje­ru hri­šćan­sku, već i u pi­sme­nost, knji­žev­nost, di­plo­ma­ti­ju. Na tom pu­tu du­bo­ki su kor­je­ni Drob­nja­ka, kroz vje­ko­ve za krst ča­sni i slo­bo­du zlat­nu - ka­zao je Ko­vi­ja­nić, pre­da­ju­ći dio slav­skog ko­la­ča Mi­li­ji Će­ra­ni­ću ko­ji se oba­ve­zao da idu­će go­di­ne na du­ži­ma bu­de do­ma­ćin sla­vlja.
Sve­to­sav­sku be­sje­du ka­zi­vao je prof. Mi­lo­rad - Du­di Ka­dić, na­gla­siv­ši da mu je čast što mu se uka­za­la pri­li­ka da bu­de svje­dok neo­bič­nog zbo­ro­va­nja ko­je vje­ko­vi­ma tra­je, ko­je po­sto­ji i ko­je se ču­va i pre­da­je na vje­či­to pam­će­nje.
- Od na­stan­ska, pa do da­na­šnjih da­na su upra­vo oni pu­te­vi ko­ji­ma je ho­dio Sve­ti Sa­va Ne­ma­njić, pra­vi Hri­stov uče­nik. Svo­jom ve­zom sa bo­gom u stal­nom do­slu­hu sa Hri­stom, kr­čio je pu­te­ve sa­zna­nja, si­jao bla­go­de­ti gdje god da se za­te­kao. Ime nje­go­vo osta­ja­lo je oda­kle je god po­šao. Svu­da se sje­me nje­go­vo pri­ma­lo vi­še i ja­če od svih . Sve­ti Sa­va je je­di­ni iz srp­sko­ga ro­da či­ja se pre­da­nja još uvi­jek ra­đa­ju. Mo­žda baš zbog to­ga što je dio nje­go­vog du­ha i pra­ha za­čet iz og­nja, iz one sve­te va­tre sa Vra­ča­ra još uvi­jek ro­mi­nja­ju i po na­šim gre­šnim gla­va­ma i uvi­jek će nas pod­sje­ća­ti, da je naš je­di­ni pra­vi i naj­si­gur­ni­ji i naj­si­gur­ni­ji onaj dav­no is­kle­sa­ni sve­to­sav­ski put - ka­zao je Ka­dić. O spo­me­nič­kom na­sle­đu Drob­nja­ka i Pi­ve, ali i či­ta­ve sta­re Her­ce­go­vi­ne go­vo­rio je prof. dr Go­ran Ko­mar, na­gla­siv­ši da steć­ci pred­sta­vlja­ju ka­rak­te­ri­stič­ni bi­ljeg kul­tur­nog i isto­rij­skog pro­sto­ra, pre­dra­go­cje­nog u srp­skom na­ro­du.
U kul­tur­no umjet­nič­kom pro­gra­mu uče­stvo­va­la je mu­ška pje­vač­ka gru­pa KUD „Pi­va”, kao i pje­sni­ci Ran­ko Mi­ća­no­vić i Mir­ko La­le Da­mja­no­vić. Vo­di­telj pro­gra­ma bio je Ve­li­zar Ve­jo Ka­sa­li­ca, glu­mac.
L.N.

Ob­na­vlja­ju Tvr­đa­vu u Ko­so­vim gla­vi­či­na­ma
Ran­ko Ko­vi­ja­nić je na­gla­sio da su brat­stve­ni­ci iz­ra­di­li krst i spo­men -plo­ču ko­ji će 12. ma­ja­bi­ti po­sta­vlje­ni na osta­ci­ma Tvr­đa­ve u Ko­so­vim gla­vi­či­na­ma, iz­nad se­la Po­šće­nje, na mje­stu gdje stra­dao Vla­di­ka Di­o­ni­si­je Ko­sov­čić- Aba­zo­vić.
- Že­lja Od­bo­ra za oču­va­nje tog spo­men -obi­ljež­ja či­ji sam pred­sjed­nik je da obi­ljež­je bu­de i zva­nič­no ot­kri­ve­no na da­tum spa­lji­va­nja mo­šti­ju Sve­tog Sa­ve na Vra­ča­ru. Sto­ga po­zi­va­no isto­ri­ča­re i nad­le­žne in­sti­tu­ci­je da do tog da­tu­ma po­ra­de na isto­rij­skim či­nje­ni­ca­ma ve­za­nim za Po­šćen­sku Gra­di­nu (Ara­rat), da se ar­he­o­lo­ški utvr­di vri­je­me grad­nje, ob­lik i osta­li de­ta­lji. Uz to naš za­htjev je da se po­ra­di i na ob­no­vi i kon­zer­va­ci­ji utvr­đe­nja i obi­ljež mje­sto po­gi­bi­je vla­di­ke Di­o­ni­si­ja i osta­lih brat­stve­ni­ka. Sve to su pred­u­slo­vi da ovo kult­no mje­sto bu­de uvr­šte­no u kar­tu vjerskoh tu­ri­zma u op­šti­ni Šav­nik u jer se ra­di o drob­njač­kom Ara­ra­tu - ka­zao je Ko­vi­ja­nić.


Hri­stov krst pre­u­zeo
Mi­li­ja Će­ra­nić
Ka­ko je is­ta­kao otac Dra­žen­ko Ri­stić, na pred­log brat­stve­ni­ka Želj­ka Ma­lo­vi­ća, na­pra­vljen je Hri­stov krst ili krst Sve­to­ga Sa­ve, ko­ji će do na­red­nog sa­bra­nja u svo­me do­mu ču­va­ti Mi­li­ja Će­ra­nić.
- Krst će ču­va­ti ne sa­mo dom i po­ro­di­cu Će­ra­ni­ća i nje­go­ve po­tom­ke, već i sve Du­ža­ne i sve sve­to­sav­ce i lju­de ko­ji po­štu­ju svo­ju vje­ru pra­vo­slav­nu - ka­zao je otac Dra­žen­ko.
On je na­gla­sio da je Sve­ti Sa­va ho­dio pu­tem i išao za kr­stom Go­spod­njim.
Želj­ko Ma­lo­vić je mo­re­plo­vac i ni­je mo­gao pri­su­stvo­va­ti ju­če­ra­šnjoj sve­ča­no­sti, ali je osim idej­nog tvor­ca da krst bu­de ura­đen on sno­sio i sve tro­ško­ve nje­go­ve iz­ra­de.