DA­NI­LOV­GRAD- Ži­te­lji Sret­nje, Po­da i Kri­ve Plo­če na­do­mak Da­ni­lov­gra­da tra­že od pred­stav­ni­ka lo­kal­ne upra­ve da ure­de vo­do­i­zvo­ri­šte Ga­li­štak i omo­gu­će da de­se­tak do­ma­ćin­sta­va iz ovog kra­ja ima do­volj­no pit­ke vo­de. Oni is­ti­ču da ži­ve kao u 18. vi­je­ku, iako se na­la­ze u sa­mom sr­cu Bje­lo­pa­vli­ća, oda­kle su na­sta­la sva ov­da­šnja brat­stva i gdje se pri­je mno­go vje­ko­va na­se­lio i nji­hov ro­do­na­čel­nik. Na­gla­ša­va­ju da je ne­kad bi­lo mno­go bo­lje, jer je u tom kra­ju bi­lo vi­še sta­nov­ni­štva ko­je je ga­ji­lo sto­ku, pa je lak­še bi­lo do­no­si­ti vo­du s iz­vo­ra Ga­li­štak. Da­nas ima ma­lo sta­nov­ni­ka, ni­ko ne dr­ži sto­ku i mje­šta­ni su pri­nu­đe­ni da se za vo­du sna­la­ze ka­ko zna­ju. Oni se i sna­la­ze, pa su pret­hod­nih go­di­na sa­mi ure­đi­va­li i ogra­đi­va­li Ga­li­štak, po­sta­vlja­li ma­la i ve­li­ka cri­je­va, ali to je ne­do­volj­no ka­ko bi svi ima­li vo­du.
-Mi ima­mo vo­du, ali je i ne­ma­mo. Kad se po­ve­de pri­ča o Ga­li­šta­ku, uvi­jek se sje­tim pje­sme „Ostaj­te ov­dje“. Sla­žem se s po­ru­kom, ali ka­ko da osta­ne­mo ov­dje ka­da ži­vi­mo kao u 18. vi­je­ku i u svo­jim do­mo­vi­ma ne­ma­mo vo­de? Kad vi­di­mo ka­ko ži­vi­mo, bo­ga­mi nam se ne pje­va da osta­ne­mo ov­dje, ne­go da bje­ži­mo kud nas no­ge no­se. A ko je to do­zvo­lio da da­nas ova­ko ži­vi­mo? Za to su kri­vi pred­stav­ni­ci lo­kal­ne upra­ve. Vi­še ne znam kad će­mo se ko­nač­no na­ći na toj nji­ho­voj li­sti pri­o­ri­te­ta? Zar ni­je sra­mo­ta što i da­lje ne­ma­mo ča­šu pit­ke vo­de? Valj­da bi ne­ko iz lo­kal­ne upra­ve tre­ba­lo da se sti­di što je ova­kvo sta­nje u na­šim se­li­ma - na­vo­di Mi­li­vo­je Đu­ro­vić i na­po­mi­nje da je zbog ta­kvog od­no­sa lo­kal­ne upra­ve pre­ma ovom kra­ju Lu­bo­vo pri­je ne­ko­li­ko go­di­na osta­lo bez sta­nov­ni­ka. Svi su oti­šli, jer ka­ko op­sta­ti ta­mo gdje ne­ma osnov­nih uslo­va za ži­vot, od­no­sno vo­de.
On tra­ži da lo­kal­na upra­va an­ga­žu­je svo­je eki­pe i pri­pre­mi kap­ta­žu za Ga­li­štak, jer u tom iz­vo­ru ima do­volj­no vo­de za sve mje­šta­ne, ali oni je sa­mi ne mo­gu do­ve­sti do ku­ća. Naš sa­go­vor­nik tra­ži da pred­stav­ni­ke po­me­nu­ta tri se­la pri­mi čel­ni­ci u Da­ni­lov­gra­du i da se za­jed­nič­ki do­go­vo­re ka­ko da ure­de Ga­li­štak i ri­je­še vi­še­de­ce­nij­ske ne­vo­lje mje­šta­na s vo­do­snab­di­je­va­njem.
-Bo­li nas i to što na­še za­htje­ve već go­di­nu da­na ig­no­ri­šu u lo­kal­noj upra­vi. Pri­je sko­ro go­di­nu da­na pre­da­li smo pred­stav­ni­ci­ma lo­kal­ne upra­ve pe­ti­ci­ju mje­šta­na za ure­đe­nje Ga­li­šta­ka, ali oni nas do­sad ni­je­su udo­sto­ji­li od­go­vo­ra. A ne tra­ži­mo pu­no. Pr­vo da raz­go­va­ra­mo, a on­da i da se ure­di vo­do­i­zvo­ri­šte, ka­ko bi i na­ma ko­nač­no sva­nu­lo i ka­ko bi se ne­ko i vra­tio u na­ša se­la, gdje po­sto­je do­bri uslo­vi za po­ljo­pri­vre­du i sto­čar­stvo - na­vo­di Đu­ro­vić.
Nje­go­ve za­htje­ve po­dr­ža­va­ju mje­šta­ni Mi­lo­van, Ve­se­lin i Zo­ran Mi­ško­vić. I oni upo­zo­ra­va­ju da je u Sret­nji, Po­di­ma i Kri­voj plo­či str­plje­nje pri kra­ju i da je po­treb­no hit­no ri­je­ši­ti pro­ble­me sa vo­do­snab­di­je­va­njem.
-U ova­kvim uslo­vi­ma je te­ško ži­vje­ti, ali to iz­gle­da ma­lo ko­ga in­te­re­su­je u Da­ni­lov­gra­du. Zbog to­ga smo i od­lu­či­li da se jav­no ogla­si­mo ka­ko bi svi sa­zna­li ka­ko ži­vi­mo i ka­ko se pre­ma na­ma od­no­si ov­da­šnja vlast - po­ru­ču­ju oni.
I.M.


„Bi­je­li Pa­vle“ obe­ćao po­moć

Ako fa­li vo­de, ne fa­li go­sto­prim­stva me­đu mje­šta­ni­ma ovog kra­ja, a u to su se pri­je ne­ko­li­ko da­na uvje­ri­li i čla­no­vi Udru­že­nja Bje­lo­pa­vli­ća „Bi­je­li Pa­vle“. Mr Mi­len­ko Ša­ra­no­vić, Pe­ro Ra­do­njić i Mi­ljan Sta­ni­šić, čla­no­vi udru­že­nja, ob­i­šli su mje­šta­ne, bi­li nji­ho­vi go­sti po­red Ga­li­šta­ka i obe­ća­li da će, ko­li­ko bu­du u mo­guć­no­sti, po­mo­ći da se ri­je­še za­htje­vi ži­te­lja. Pe­ro Ra­do­njić, ko­ji je i od­bor­nik u da­ni­lov­grad­skom par­la­men­tu, na­ja­vio je da će, uko­li­ko lo­kal­na upra­va osta­ne glu­va na za­htje­ve mje­šta­na, čla­no­vi udru­že­nja po­kre­nu­ti rje­ša­va­nja ovog pro­ble­ma.
-Uko­li­ko struč­ne eki­pe na­še op­šti­ne ne­će da ri­je­še ove ne­vo­lje, on­da će­mo pre­ko udru­že­nja an­ga­žo­va­ti struč­nja­ke da do­đu do Ga­li­šta­ka, ura­de pro­cje­ne iz­da­šno­sti ovog vo­di­zvo­ri­šta i pri­pre­me pro­je­kat za grad­nju kap­ta­že. Va­žno je da taj pro­blem poč­ne da se rje­ša­va, jer se na­la­zi­mo na kro­vu i u sr­cu Bje­lo­pa­vli­ća i ova­kvo sta­nje tre­ba bi da za­bri­ne sva­kog gra­đa­ni­na, a da ne go­vo­rim o pred­stav­ni­ci­ma lo­kal­ne upra­ve - re­kao je Ra­do­njić.


Ka­men pod mur­vom re­zer­vi­san za naj­bo­ljeg

Od­mah po­red Ga­li­šta­ka na­la­zi se ogrom­na mur­va. U nje­nom pod­nož­ju ukle­san je ka­men, gdje su sje­dje­li gla­va­ri i od­lu­či­va­li šta da ra­de u sud­bo­no­snim vre­me­ni­ma. Ka­ko pri­ča­ju mje­šta­ni, pri­li­kom od­lu­či­va­nja kri­je­pi­li su se vo­dom iz Ga­li­šta­ka i do­no­si­li sud­bo­no­sne od­lu­ke. Ko­ri­je­nje mur­ve kao da je taj­no po­ve­za­no sa iz­vo­rom, pa po svo­jim za­ko­ni­ma ple­te kro­šnje u ko­ji­ma se ču­va­ju zna­me­ni­ti doga­đa­ji iz ovog kra­ja. I to­ga da­na ka­da smo bi­li po­red Ga­li­šta­ka kro­šnje kao da su pri­ča­le ne­ku svo­ju pri­ču. Valj­da zbog nje i pre­da­nja, ni­ko se ni­je usu­đi­vao da sjed­ne na ka­men na­mi­je­njen za naj­bo­ljeg me­đu Bje­lo­pa­vli­ći­ma ko­ji zna ka­ko i gdje da­lje. Vre­me­na su smut­na, pa i naj­bo­lji­ma ne­do­sta­je pra­ve pri­če i po­ru­ke ka­ko ži­vje­ti i pre­ži­vje­ti na kro­vu Bje­lo­pa­vli­ća.