Iz In­sti­tu­ta za jav­no zdra­vlje sa­op­šte­no je ju­če da za­ključ­no sa 13. sep­tem­brom u Cr­noj Go­ri ni­je bi­lo re­gi­stro­va­nih slu­ča­je­va obo­li­je­va­nja od gro­zni­ce Za­pad­nog Ni­la. Iz In­sti­tu­ta is­ti­ču da je gro­zni­ca Za­pad­nog Ni­la po­ten­ci­jal­no ozbilj­no vi­ru­sno obo­lje­nje ko­je se u ve­li­koj ve­ći­ni slu­ča­je­va pre­no­si ubo­dom za­ra­že­nih ko­mar­ca iz ro­da cu­lex (obič­ni ko­ma­rac – cu­lex pi­pi­ens) a ne­ri­jet­ko i ko­ma­ra­ca ro­da aedes (azij­ski ti­gra­sti ko­ma­rac).
– Ko­ma­rac po­sta­je za­ra­zan pri­li­kom ubo­da pti­ca, uglav­nom di­vljih pti­ca se­li­ca, ko­je su glav­ni pri­rod­ni re­zer­vo­ar vi­ru­sa. Bo­lest se, do­du­še znat­no rje­đe mo­že pre­ni­je­ti sa in­fi­ci­ra­ne oso­be pre­ko kr­vi uze­te za tran­sfu­zi­ju i even­tu­al­no or­ga­na za tran­splan­ta­ci­ju. Ovi na­či­ni pre­no­sa su go­to­vo is­klju­če­ni ade­kvat­nom la­bo­ra­to­rij­skom ob­ra­dom do­no­ra. Pre­nos sa in­fi­ci­ra­ne maj­ke na di­je­te bi­lo to­kom trud­no­će, po­ro­đa­ja ili do­je­nja je ta­ko­đe do­ka­zan kao mo­guć. Iza­zi­vač bo­le­sti je vi­rus za­pad­nog Ni­la (VZN), a pe­ri­od od mo­men­ta iz­la­ga­nja vi­ru­su do po­ja­ve pr­vih simpto­ma va­ri­ra i iz­no­si od tri do 21 dan. To­kom se­zo­ne naj­in­ten­ziv­ni­je tran­smi­si­je vi­ru­sa za­pad­nog Ni­la (jun-no­vem­bar), Cen­tar za kon­tro­lu i pre­ven­ci­ju za­ra­znih bo­le­sti In­sti­tu­ta po­o­štra­va spro­vo­đe­nje nad­zo­ra nad svim slu­ča­je­vi­ma gro­zni­ca ne­po­zna­tog po­ri­je­kla i pro­du­že­nog tra­ja­nja ka­ko bi se na vri­je­me iden­ti­fi­ko­va­lo even­tu­al­no obo­li­je­va­nje od gro­zni­ce za­pad­nog Ni­la. In­ten­ziv­ni nad­zor se spro­vo­di sa ci­ljem ra­nog ot­kri­va­nja slu­ča­je­va, nji­ho­ve ade­kvat­ne ob­ra­de, pra­vo­vre­me­nog pla­ni­ra­nja i spro­vo­đe­nja do­dat­nih pro­ti­ve­pi­de­mij­skih mje­ra i oba­vje­šta­va­nja jav­no­sti kao i in­sti­tu­ci­ja ko­ji se ba­ve tran­sfu­zi­jom kr­vi i nje­nom si­gur­nom upo­tre­bom o po­ten­ci­jal­nim pod­ruč­ji­ma u ko­ji­ma cir­ku­li­še vi­rus za­pad­nog Ni­la – na­vo­de u sa­op­šte­nju.
Iz te zdrav­stve­ne in­sti­tu­ci­je ka­žu da bo­lest kod oko 80 od­sto in­fi­ci­ra­nih pro­la­zi bez simp­to­ma, kod ma­nje od 20 pro­cen­ta re­gi­stru­je se bla­ga kli­nič­ka sli­ka ko­ju ka­rak­te­ri­še po­vi­še­na tje­le­sna tem­pe­ra­tu­ra, bo­lo­vi u mi­ši­ći­ma, muč­ni­na, po­vra­ća­nje i po­ne­kad otok lim­fnih žli­je­zda ili ospa po tru­pu.
– Sa­mo kod ma­nje od jed­nog od­sto za­ra­že­nih do­la­zi do raz­vo­ja te­ške kli­nič­ke sli­ke ta­ko­zva­nog ne­u­ro­in­va­ziv­nog ob­li­ka bo­le­sti ko­ji se ma­ni­fe­stu­je upa­lom mo­zga i/ili mo­žda­nih ovoj­ni­ca i ko­ji se mo­že za­vr­ši­ti i smrt­nim is­ho­dom po­seb­no kod oso­ba ko­je ima­ju osla­bljen imu­no­lo­ški si­stem. Naj­ve­ći ri­zik od na­stan­ka te­žeg ob­li­ka bo­le­sti ima­ju oso­be iz­nad 50 go­di­na. Simp­to­mi in­fek­ci­je vi­ru­som za­pad­nog Ni­la obič­no tra­ju ne­ko­li­ko da­na. U slu­ča­ju te­že bo­le­sti simp­to­mi mo­gu da tra­ju i do ne­ko­li­ko sed­mi­ca. Op­šte mje­re pre­ven­ci­je su: iz­bje­ga­va­nje pod­ruč­ja sa ve­li­kim bro­jem in­se­ka­ta, kao što su šu­me i mo­čva­re i sma­nje­nje bro­ja ko­ma­ra­ca na otvo­re­nom – po­ru­ču­ju iz In­sti­tu­ta.D.B.