Ana­li­za Sin­di­ka­ta dok­to­ra me­di­ci­ne ko­ja je ura­đe­na to­kom 2017. go­di­ne po­ka­za­la je da zdrav­stve­nom si­ste­mu ne­do­sta­je oko 700 lje­ka­ra i da se ve­li­ke svo­te nov­ca tro­še za nji­ho­vo an­ga­žo­va­nje iz re­gi­o­na, dok iz ne­vla­di­nog sek­to­ra upo­zo­ra­va­ju da se pa­ci­jen­ti ža­le na du­ge li­ste če­ka­nja i kva­li­tet uslu­ga. Pred­sjed­ni­ca Sin­di­ka­ta dok­to­ra me­di­ci­ne Mi­le­na Po­po­vić Sa­mar­džić is­ti­če za „Dan” da se ne­ra­ci­o­nal­na po­tro­šnja ogle­da i urad­nom an­ga­žo­va­nju lje­ka­ra iz su­sjed­nih dr­ža­va, dok se do­mi­cil­ni ka­dar od­li­va zbog lo­šeg so­ci­o­e­ko­nom­skog sta­tu­sa.
– Lje­ka­ri iz su­sjed­nih dr­ža­va pla­ća­ju se znat­no vi­še ne­go do­mi­cil­ni lje­ka­ri, što po­sku­plju­je rad po­je­di­nih kli­ni­ka, a du­go­roč­no ne rje­ša­va pro­blem de­fi­ci­ta ka­dra ni­ti po­ve­ća­va kva­li­tet pru­ža­nja zdrav­stve­nih uslu­ga. Mi tre­nut­no ima­mo 68 lje­ka­ra bez po­sla na Bi­rou ra­da, iako cr­no­gor­ski si­stem zdrav­stva ka­rak­te­ri­še i zna­ča­jan de­fi­cit spe­ci­ja­li­stič­kog ka­dra, što je pre­po­zna­to Pla­nom ljud­skih re­sur­sa u zdrav­stvu u pe­ri­o­du 2013–2022. go­di­ne ko­ji je do­ni­je­lo Mi­ni­star­stvo zdra­vlja. U jav­nim zdrav­stve­nim usta­no­va­ma ne­ma ni­jed­nog dječ­jeg aler­go­lo­ga, dječ­jeg of­tal­mo­lo­ga, dječ­jeg re­u­ma­to­lo­ga i dječ­jeg psi­hi­ja­tra, dok u ci­je­loj Cr­noj Go­ri or­di­ni­ra­ju po je­dan dječ­ji ane­ste­zi­o­log, dječ­ji ORL, dječ­ji ne­u­ro­log, dječ­ji ga­stro­en­te­ro­log i dječ­ji he­ma­to­log. Do de­fi­ci­ta ka­dra do­šlo je usled nje­go­ve ne­do­volj­ne pro­iz­vod­nje i nje­go­vog od­li­va, i do­da­li da od­liv ka­dra do­vo­di u pi­ta­nje po­sto­ja­nje ci­je­lih kli­ni­ka u KCCG. Naj­ve­ći de­fi­cit je, shod­no ovom do­ku­men­tu, u ur­gen­toj me­di­ci­ni – 400 od­sto, fi­zi­kal­noj me­di­ci­ni 350 od­sto, ne­u­ro­lo­gi­ji 250 od­sto, der­ma­to­ve­ne­ro­lo­gi­ji 150 od­sto, of­tal­mo­lo­gi­ji 125 od­sto, ane­ste­zi­o­lo­gi­ji, in­ter­ni­stič­kim gra­na­ma i or­to­pe­di­ji po 100 od­sto, psi­hi­ja­tri­ji 70 i op­štoj hi­rur­gi­ji 60 od­sto – is­ti­če Po­po­vić Sa­mar­džić.
Na­vo­di da je si­stem jav­nog zdrav­stva u Cr­noj Go­ri ne­e­fi­ka­san jer je me­di­cin­sko oso­blje ne­rav­no­mjer­no op­te­re­će­no.
– U KCCG oba­vi se 51 od­sto svih pre­gle­da u dr­ža­vi, pa je pri­sut­na i ne­rav­no­mjer­na op­te­re­će­nost me­di­cin­skog oso­blja za­vi­sno od zdrav­stve­ne usta­no­ve. Fi­nan­si­ra­nje zdrav­stve­nih usta­no­va vr­ši se po ka­pa­ci­te­ti­ma, a ne po bro­ju pru­že­nih zdrav­stve­nih uslu­ga, što je je­dan od ob­li­ka ne­ra­ci­o­nal­ne po­tro­šnje. Ja­ča­njem pri­mar­ne zdrav­stve­ne za­šti­te po­sti­že se ve­ća efi­ka­snost si­ste­ma zdrav­stve­ne za­šti­te i nje­go­va fi­nan­sij­ska odr­ži­vost, a to u Cr­noj Go­ri i na­kon re­for­me iz­o­sta­je. Zdrav­stve­ne uslu­ge do­mi­nant­no pru­ža­ju na se­kun­dar­nom i ter­ci­jal­nom ni­vou, što znat­no po­sku­plju­je ci­je­nu zdrav­stve­ne uslu­ge. Je­dan od raz­lo­ga za to je ve­o­ma spor si­stem in­te­gra­ci­je svr­še­nih stu­de­na­ta me­di­ci­ne u jav­ni zdrav­stve­ni si­stem.
Po­po­vić Sa­mar­džić na­vo­di da je nji­ho­va ana­li­za po­ka­za­la da je osnov­ni pro­blem u vo­đe­nju ka­drov­ske po­li­ti­ke Vla­de ne­is­pu­nja­va­nje ak­ci­o­nih pla­no­va ko­je ona do­no­si.
– Ta­ko je Pla­nom za pe­ri­od od 2013. do 2017. go­di­ne pla­ni­ran upis 400 stu­de­na­ta me­di­ci­ne. Me­đu­tim, ovaj plan je ostva­ren is­pod 50 od­sto, što će stvo­ri­ti zna­čaj­ne pro­ble­me u funk­ci­o­ni­sa­nju si­ste­ma zdrav­stva u bu­duć­no­sti, jer se pred­vi­đa da će, shod­no tre­nut­nom tren­du upi­sa stu­de­na­ta, broj lje­ka­ra u jav­nom si­ste­mu za­bi­lje­ži­ti pad na 1.309 do 2022. go­di­ne. Po­stelj­ni ka­pa­ci­te­ti si­ste­ma jav­nog zdrav­stva su 2.406 kre­ve­ta, ili 389 kre­ve­ta na 100 hi­lja­da sta­nov­ni­ka, što je ma­nje od pro­sje­ka Evrop­ske uni­je. Ka­da je ri­ječ o do­stup­no­sti lje­ko­va i me­di­cin­skih po­ma­ga­la, oni su do 2010. go­di­ne bi­li jef­ti­ni­ji za oko 30 od­sto u od­no­su na ze­mlje re­gi­o­na. Na­kon 2010. go­di­ne, ka­da je iz­vr­še­na de­cen­tra­li­za­ci­ja jav­nih na­bav­ki, ci­je­na lje­ko­va zna­čaj­no je po­ra­sla, pa su oni tre­nut­no u Cr­noj Go­ri sku­plji i do 30 od­sto ne­go u re­gi­o­nu – na­vo­di Po­po­vić Sa­mar­džić.
Pre­ma ana­li­zi tog sin­di­ka­ta, me­na­dže­ri zdrav­stve­nih usta­no­va ne­ma­ju po­treb­nu edu­ka­ci­ju iz obla­sti zdrav­stve­nog me­nadž­men­ta, što je u su­prot­no­sti sa Ma­ster pla­nom za zdrav­stvo.
– KCCG i tri spe­ci­jal­ne bol­ni­ce ni­su in­for­ma­tič­ki in­te­gri­sa­ne sa ostat­kom zdrav­stve­nog si­ste­ma Cr­ne Go­re. U do­sa­da­šnjem pe­ri­o­du naj­ma­nje tri ten­de­ra za in­for­ma­ti­za­ci­ju KCCG su ras­pi­sa­na, a ni­su do kra­ja re­a­li­zo­va­ni – uka­zu­je Po­po­vić Sa­mar­džić u ana­li­zi.
Pred­sjed­nik Sin­di­ka­ta zdrav­stva Lji­lja­na Kri­vo­ka­pić is­ti­če za „Dan” da je po­sled­njih go­di­na pre­ko 100 lje­ka­ra spe­ci­ja­li­sta na­pu­sti­lo jav­ne usta­no­ve, jer zdrav­stve­ni si­stem ne vo­di ra­ču­na o uslo­vi­ma za rad i na­gra­đi­va­nju kva­li­tet­nih me­di­ci­na­ra. Kri­vo­ka­pi­će­va is­ti­če da je sa­mo ove go­di­ne če­tvo­ro spe­ci­ja­li­sta, ko­ji su čla­no­vi Sin­di­ka­ta zdrav­stva, na­pu­sti­lo si­stem, od če­ga po dvo­je lje­ka­ra u ino­stran­stvu i pri­vat­nom sek­to­ru.
– Pre­ma po­da­ci­ma Lje­kar­ske ko­mo­re, Cr­nu Go­ru je po­sled­njih go­di­na na­pu­sti­lo 10 od­sto od ukup­nog bro­ja lje­ka­ra, ko­ji iz­no­si 1.360. To je ve­li­ki broj, i tre­nut­no ne zna­mo da li je ovaj po­da­tak vje­ro­do­sto­jan, ali tre­ba sve da nas za­bri­ne. Lje­ka­ri gle­da­ju da ra­de­ći ovaj ve­o­ma od­go­vo­ran po­sao za­ra­de vi­še, a me­ni sme­ta da dr­ža­va ne pre­po­zna­je vri­jed­ne, rad­ne ko­le­ge ko­je bi mo­gle da una­pri­je­de naš si­stem. Za­ko­nom o za­ra­da­ma u jav­nom sek­to­ru pro­pi­sa­no je da se za­po­sle­ni eks­pert i onaj ko­ji vi­še ra­di mo­že na­gra­di­ti, ali to ni­gdje ni­je pri­mi­je­nje­no u na­šem si­ste­mu. Obra­zlo­že­nje je uvi­jek da je ne­do­volj­no pa­ra iz­dvo­je­no za zdrav­stve­ne usta­no­ve. No­vac se mo­ra na­ći jer je to je­dan od ob­li­ka za­dr­ža­va­nja kva­li­tet­nih lje­ka­ra – is­ti­če Kri­vo­ka­pić.
Ona is­ti­če da lje­ka­ri mo­ra­ju da se iz­bo­re za ve­će pla­te na osno­vu pru­že­nog ra­da.
– U si­ste­mu ne­ma­mo ocje­nji­va­nje lje­ka­ra, ko­li­ko ko ra­di i ko­li­ko za­ra­đu­je vi­še zbog to­ga. Mo­ra­mo da na­pra­vi­mo pra­vil­nik i kri­te­ri­ju­me ka­ko bi­smo zna­li ko do­pri­no­si si­ste­mu i da na taj na­čin spri­je­či­mo od­la­zak naj­bo­ljih lje­ka­ra – ka­že Kri­vo­ka­pi­će­va.
Vi­še od po­lo­vi­ne gra­đa­na ni­je upo­zna­ta sa pra­vi­ma ko­ja ima­ju kao pa­ci­jen­ti, dok ih če­tvr­ti­na sma­tra da se kva­li­tet zdrav­stve­ne uslu­ge po­gor­šao, po­ka­za­lo je is­tra­ži­va­nje Cen­tra za mo­ni­to­ring i is­tra­ži­va­nje (Ce­MI). Pro­jekt ko­or­di­na­tor Ce­MI-ja Mar­ko Sa­vić ka­zao je da je nji­ho­vo is­tra­ži­va­nje po­ka­za­lo da 42 od­sto is­pi­ta­ni­ka sma­tra da je ko­rup­ci­ja pri­sut­na u zdrav­stve­nom si­ste­mu Cr­ne Go­re, dok sve­ga 12,3 od­sto sma­tra da u ovoj obla­sti ne­ma ko­rup­ci­je.
– Pri­mje­tan je trend ra­sta slu­ča­je­va ka­da lje­kar iz dr­žav­ne usta­no­ve upu­ti u od­re­đe­nu pri­vat­nu kli­ni­ku zbog uslu­ge ko­ja se mo­že bes­plat­no do­bi­ti u dr­žav­noj, a mo­ra pla­ti­ti u pri­vat­noj kli­ni­ci. Ima­mo 22,2 od­sto is­pi­ta­ni­ka ko­ji na­vo­de da im se vi­še pu­ta de­si­lo da ih je lje­kar iz dr­žav­ne usta­no­ve upu­tio na tač­no od­re­đe­nu pri­vat­nu kli­ni­ku zbog uslu­ge ko­ja se mo­že bes­plat­no do­bi­ti u dr­žav­noj, a ko­ja se mo­ra pla­ti­ti u pri­vat­noj kli­ni­ci. U 2016. go­di­ni 18,4 od­sto je na­ve­lo da su ima­li ova­kvo is­ku­stvo – uka­zao je Sa­vić.
D.BO­GO­JE­VIĆ


Na 306 kre­ve­ta 13.000 pa­ci­je­na­ta

Po­po­vić Sa­mar­džić is­ti­če da u Cr­noj Go­ri ima 13 hi­lja­da psi­hi­ja­trij­skih pa­ci­je­na­ta go­di­šnje, a ukup­ni ka­pa­ci­te­ti za tu oblast su 306 kre­ve­ta.
– Po­pu­nje­nost ka­pa­ci­te­ta Spe­ci­jal­ne bol­ni­ce za men­tal­no zdra­vlje u Ko­to­ru, ka­pa­ci­te­ta 236 kre­ve­ta, je 105 po­sto. Pa­ci­jen­ti na Kli­ni­ci za psi­hi­ja­tri­ju KCCG-a bo­ra­ve u ne­hu­ma­nim uslo­vi­ma, što je pred­met in­te­re­so­va­nja broj­nih or­gan­zi­ci­ja ko­je se ba­ve za­šti­tom ljud­skih pra­va. Po­sle­di­ca ne­do­stat­ka ja­snog pla­na za raz­voj i una­pre­đe­nje zdrav­stve­nog si­ste­ma je če­sto lu­ta­nje u vo­đe­nju zdrav­stve­ne po­li­ti­ke – po­ru­ču­je Po­po­vić Sa­mar­džić.


Če­ka­ju na pre­gled i po po­la go­di­ne

Is­tra­ži­va­nje Ce­MI-ja po­ka­za­lo je da je du­go če­ka­nje na spe­ci­ja­li­stič­ke pre­gle­de je­dan od naj­i­zra­že­ni­jih pro­ble­ma, jer čak 44,5 od­sto is­pi­ta­ni­ka sma­tra da du­go če­ka na pre­gled.
– Od 702 is­pi­ta­ni­ka ko­ji su po­sje­ti­li lje­ka­ra spe­ci­ja­li­stu u po­sled­njih go­di­nu da­na, njih 39 od­sto na­ve­lo je da je na pre­gled ili dru­gu zdrav­stve­nu uslu­gu če­ka­lo ma­nje od ne­dje­lju da­na, dok je njih 5,8 od­sto če­ka­lo vi­še od po­la go­di­ne – na­vo­de u is­tra­ži­va­nju.