Aka­de­mi­ci Cr­no­gor­ske aka­de­mi­je na­u­ka i umjet­no­sti (CA­NU) i pro­fe­so­ri oci­je­ni­li su ju­če na ras­pra­vi u aka­de­mi­ji da Mi­ni­star­stvo pro­svje­te ni­je pred­lo­ži­lo kva­li­tet­ne iz­mje­ne za­ko­na o vi­so­kom obra­zo­va­nju i da je fa­kul­te­ti­ma na­met­nut re­form­ski mo­del stu­di­ja 3+2+3 (osnov­ne, ma­ster i dok­tor­ske). Aka­de­mik Mo­mir Đu­ro­vić ka­zao je da mi­ni­star­stvo ne zna zbog če­ga je po­kre­nu­lo re­for­me, te da su iz­mje­ne za­ko­na, ko­ji­ma se fa­vo­ri­zu­je mo­bil­nost i od­la­zak stu­de­na­ta iz Cr­ne Go­re ka­ta­stro­fal­ne za obra­zov­ni si­stem.
– Do­šli smo u si­tu­a­ci­ju da 12.000 vi­so­ko­ško­la­ca pre­kva­li­fi­ku­je­mo za sred­nju struč­nu spre­mu, jer im ni­je­smo obez­bi­je­di­li rad­na mje­sta, či­me su nji­ho­vi ži­vo­ti znat­no obes­pra­vlje­ni. Od rek­tor­ke Uni­ver­zi­te­ta Cr­ne Go­re Rad­mi­le Voj­vo­dić sam čuo da je glav­ni cilj re­for­me mo­bil­nost stu­de­na­ta i pro­dor­nost di­plo­me na ino­stra­na tr­ži­šta ra­da, što je za me­ne van sva­ke pa­me­ti. Mi ne smi­je­mo da obra­zu­je­mo stu­den­te za dru­ge, ne­go da osta­nu u Cr­noj Go­ri. Funk­ci­o­ne­ri ko­ji pred­la­žu ova­kva za­kon­ska rje­še­nja, tre­ba da bu­du sklo­nje­ni sa funk­ci­je, jer je ovo ka­ta­stro­fal­no za bu­duć­nost dr­ža­ve – is­ti­če Đu­ro­vić.
On je ka­zao da je ve­li­ki pro­blem i na­čin fi­nan­si­ra­nja, po ko­me svi stu­den­ti ni­je­su u rav­no­prav­nom po­lo­ža­ju. Đu­ro­vić je na­gla­sio i da dr­ža­va po­sto­ji zbog gra­đa­na, a ne in­sti­tu­ci­ja ko­je fi­nan­si­ra.
– Bo­lonj­ska de­kla­ra­ci­ja je po­li­tič­ka de­kla­ra­ci­ja i vi­dje­li smo šta nam je do­ni­je­la pret­hod­nih go­di­na – po­ja­snio je Đu­ro­vić.
Mi­ni­star pro­svje­te Da­mir Še­ho­vić oci­je­nio je da re­for­ma obra­zo­va­nja ni­je ko­zme­tič­ka i jef­ti­na. On je ka­zao da se iz­mje­ne za­ko­na mo­ra­ju usvo­ji­ti u pr­voj po­lo­vi­ni ju­na, zbog upi­sa bru­co­ša.
– Ima­li smo di­le­mu što se ti­če ujed­na­ča­va­nje ma­ster i spe­ci­ja­li­stič­kih stu­di­ja, ali smo omo­gu­ći­li pra­vo vi­še. Sprem­ni smo pri­mi­je­ni­mo i dru­go rje­še­nje. Na če­lu Agen­ci­je za kva­li­tet stu­di­ja bi­će pro­fe­si­o­na­lac i ne­stra­nač­ka lič­nost, či­me će­mo ga­ran­to­va­ti ne­za­vi­snost tog ti­je­la. Zna­li smo da ima­mo hi­brid­ni mo­del pri­prav­nič­kog sta­ža i zbog to­ga smo uve­li oba­ve­znu prak­su, jer su stu­den­ti za­vr­ša­va­li obra­zo­va­nje sa te­o­rij­skim zna­nji­ma, ali bez prak­tič­nih vje­šti­na. Pre­ma na­šim pro­ra­ču­ni­ma, oko 1.000.000 eura je po­treb­no da po no­vom mo­de­lu fi­nan­si­ra­nja i za upis bru­co­ša i dr­ža­va mo­ra bi­ti iz­da­šni­ja. No­vim za­ko­nom se ne us­kra­ću­ju pra­va pri­vat­nim uni­ver­zi­te­ti­ma, a na UCG je od­go­vor­nost da na osno­vu sred­sta­va ko­ja će bi­ti ulo­že­na ostva­re re­zul­ta­te za za­jed­ni­cu. Iza­zov za Vla­du je da na­pra­vi do­bar ugo­vor sa UCG o fi­nan­si­ra­nju, ali ima­će­mo po­moć od eks­per­ta Svjet­ske ban­ke – re­kao je Še­ho­vić.
Pred­sjed­nik Od­bo­ra za obra­zo­va­nje CA­NU Slo­bo­dan Bac­ko­vić ka­zao je da je ne­do­pu­sti­vo na­me­ta­ti fa­kul­te­ti­ma mo­del stu­di­ja 3+2+3, jer ne po­sto­ji je­din­stve­ni si­stem obra­zo­va­nja u Evro­pi. On pod­sje­ća da su vi­je­ća dr­žav­nih fa­kul­te­ta bi­la pro­tiv re­for­me mo­de­la stu­di­ja, ali da je UCG do­nio ko­nač­nu od­lu­ku pro­tiv nji­ho­ve vo­lje.
– Pred­lo­že­nim za­ko­nom je re­gu­li­sa­no da 25 od­sto na­sta­ve na fa­kul­te­ti­ma mo­ra bi­ti oba­ve­zna prak­sa i ta od­red­ba se mo­ra pre­de­fi­ni­sa­ti, jer u jed­nom bro­ju obla­sti ona ni­je po­treb­na. Ima­mo si­tu­a­ci­ju da se UCG ga­si ka­da je u pi­ta­nju broj sa­rad­ni­ka u na­sta­vi i mla­dih na­uč­ni­ka. Na pro­gra­mu za fi­zi­ku tre­nut­no ima­mo jed­nog sa­rad­ni­ka u na­sta­vi. Ima­mo he­te­ro­gen sa­stav Se­na­ta UCG sa mno­go­broj­nim in­te­re­si­ma, ko­ji od­lu­ču­je o dok­tor­skim di­ser­ta­ci­ja­ma i struč­nim pi­ta­nji­ma, ko­ji su naj­va­žni­ji za Uni­ver­zi­tet – sma­tra Bac­ko­vić.D.B.


Agen­ci­ja da bu­de sa­mo­stal­na

De­kan Bla­žić upo­zo­rio je da Agen­ci­ja za kon­tro­lu i una­pre­đe­nje kva­li­te­ta ne smi­je da ra­di kao dio Mi­ni­star­stva pro­svje­te, jer se ra­di o re­gu­la­to­r­nom ti­je­lu.
– Agen­ci­ja mo­ra da bu­de ne­za­vi­sna i iz­van dr­žva­nih usta­no­va, jer sa­mo na taj na­čin mo­že da kon­tro­li­še rad fa­kul­te­ta i una­pre­đu­je vi­so­ko obra­zo­va­nje. Agen­ci­ja ka­ko je pred­lo­ži­lo Mi­ni­star­stvo pro­svje­te sa­mo uve­ća­va bi­ro­kra­ti­ju, ko­je ima­mo i sa­da pre­vi­še – sma­tra Bla­žić.


Ne­u­stav­no iz­jed­na­ča­va­nje di­plo­ma ma­gi­sta­ra i spe­ci­ja­li­za­na­ta

De­kan Fa­kul­te­ta za dr­žav­ne i evrop­ske stu­di­je (FDES) Đor­đe Bla­žić ka­zao je da dr­žav­na upra­va for­mi­ra za­ko­ne ka­ko nji­ma od­go­va­ra i da je isto i sa za­ko­nom o vi­so­kom obra­zo­va­nju.
– Za tri go­di­ne če­ti­ri pu­ta je mi­je­njan za­kon o vi­so­kom obra­zo­va­nju i ni­je mi ja­sno na ko­ji na­čin mi­ni­star­stvo pro­svje­te na­mje­ra­va da uni­ver­zi­te­ti pri­mje­nju­ju pro­pi­se. Ni­je­ste da­li slo­bo­du fa­kul­te­i­ma da sa­mi bi­ra­ju mo­del stu­di­ja, već ste pri­hva­ti­li pred­log UCG, bez su­ge­sti­ja sa osam pri­vat­nih usta­no­va. Na taj na­čin se dis­kri­mi­ni­šu osam fa­kul­te­ta i ve­li­ki broj stu­de­na­ta. Izjdna­ča­va­njem ma­gi­sta­ra i spe­ci­ja­li­za­na­ta kr­ši­te ustav­no pra­vo stu­de­na­ta ko­ji su ste­kli raz­li­či­te ste­pe­ne obra­zo­va­nja – is­ti­če Bla­žić.