Iz­vr­šna di­rek­to­ri­ca Cen­tra za gra­đan­sko obra­zo­va­nje (CGO) Da­li­bor­ka Ulja­re­vić ka­za­la je da Uni­ver­zi­tet Cr­ne Go­re (UCG) i Vr­hov­no dr­žav­no tu­ži­la­štvo za­ta­ška­va­ju tri slu­ča­ja pla­gi­ra­nja na­uč­nih ra­do­va i to ra­do­va biv­še mi­ni­star­ke na­u­ke Sa­nje Vla­ho­vić, de­ka­na Prav­nog fa­kul­te­ta Ve­li­mi­ra Ra­ko­če­vi­ća i funk­ci­o­ne­ra DPS-a Mi­la­na Ba­bo­vi­ća. CGO pred­la­že da se Kri­vič­nim za­ko­ni­kom pla­gi­jat de­fi­ni­še kao kri­vič­no dje­lo, či­me bi se stvo­ri­li uslo­vi da se pro­či­sti već kon­ta­mi­ni­ra­na aka­dem­ska sfe­ra.
Pred­sta­va­lja­ju­ći stu­di­ju „Aka­dem­ska čast na cr­no­gor­ski na­čin pla­gi­ja­ti i nji­ho­vo (ne) pro­ce­su­i­ra­nje”, ona je re­kla da Sud ča­sti, na či­jem je če­lu Dra­žen Ce­ro­vić, ra­di ne­tran­spa­rent­no, jer od­bi­ja­ju da do­sta­ve iz­vje­šta­je o ra­du i od­lu­ke o po­kre­nu­tim po­stup­ci­ma na UCG. Ona na­vo­di da je to po­ka­zao i slu­čaj de­ka­na Ra­ko­če­vi­ća, ka­da je Ce­ro­vić, ko­ji je i pro­fe­sor Prav­nog fa­kul­te­ta, do­zvo­lio da se for­mi­ra ko­mi­si­ja za ocje­nu spor­nog dok­tor­skog ra­da.
– U ovoj stu­di­ji su ob­ra­đe­na tri pri­mje­ra u ko­ji­ma po­sto­je osno­va­ne sum­nje, a u ne­kim slu­ča­je­vi­ma, kao što je pla­gi­jat Ba­bo­vi­ća, do­ka­za­no je da je pre­kr­šen Za­kon o obra­zo­va­nju. UCG je je­di­na obra­zov­na in­sti­tu­ci­ja u re­gi­o­nu ko­ja ne­ma soft­ver za utvr­đi­va­nje pla­gi­ja­ta, ko­ji je neo­p­ho­dan sva­koj uni­ver­zi­tet­skoj je­di­ni­ci. Aka­dem­ska za­jed­ni­ca je ni­je­ma na po­me­nu­ta tri slu­ča­ja i broj­ne dru­ge, ko­ji bi mo­ra­li da bu­du is­tra­že­ni. In­sti­tu­ci­je i aka­dem­ska za­jed­ni­ca ig­no­ri­šu ve­li­ki pro­blem pla­gi­ja­ta, kr­še­ći po­ne­kad za­ko­ne, ka­ko bi se pla­gi­ja­to­ri za­šti­ti­li. Oštri­ca ove ana­la­i­ze je pre­ma oni­ma, ko­ji su shod­no svo­jim ovla­šće­nji­ma tre­ba­li, a ni­je­su po­stu­pa­li sa­vje­sno u adre­si­ra­nju po­me­nu­tih slu­ča­je­va, ko­je je tre­ba­lo pro­ce­su­i­ra­ti i ti­me iz­gra­di­ti pre­ven­tiv­nu ulo­gu. Pred­la­že­mo da se Kri­vič­nim za­ko­ni­kom pla­gi­jat ja­sno de­fi­ni­še kao kri­vič­no dje­lo, zbog na­gla­še­ne dru­štve­ne opa­sno­sti i za­šti­te jav­nog in­te­re­sa. Ja­sno je da se u slu­ča­ju pla­gi­ra­nja ra­di o kri­vič­nom dje­lu u pro­du­že­nom tra­ja­nju. Ova­kvim po­zi­ci­o­ni­ra­njem pla­gi­ja­ta stvo­ri­li bi se uslo­vi da se pro­či­sti već kon­ta­mi­ni­ra­na aka­dem­ska sfe­ra – is­ta­kla je Ulja­re­vi­će­va.
Ona na­vo­di da je neo­p­hod­no iz­mi­je­ni­ti i Za­kon o vi­so­kom obra­zo­va­nju i pra­vil­ni­ke za iz­bor u ak­adem­ska zva­nja.
– Neo­p­hod­no je uve­sti oba­ve­zno ob­ja­vlji­va­nje ma­gi­star­skih i dok­tor­skih ra­do­va za­po­sle­nih na uni­ver­zite­ti­ma i obez­bi­je­di­ti ri­go­ro­zni­je kri­te­ri­ju­me iz­bo­ra čla­no­va Suda ča­sti i uči­ni­ti nji­hov rad jav­nim. Na UCG pro­ga­nja­ju pro­fe­so­re i de­ka­ne ko­ji ni­je­su par­tij­ski po­dob­ni, jer ne mo­gu da bu­du iza­bra­ni u zva­nja i da is­ko­ri­ste svo­je re­fe­ren­ce – tvr­di Ulja­re­vi­će­va.
Mi­ra Po­po­vić iz CGO je oci­je­ni­la da po­jam pla­gi­ja­ta ni­je ade­kvat­no ri­je­šen kroz za­ko­no­dav­ni okvir. Ona na­vo­di da su zbog to­ga ogra­ni­če­ne mo­guć­no­sti is­tra­žnih or­ga­na da utvr­de i ka­zne po­či­o­ni­ce kri­vič­nog dje­la po­vre­da mo­ral­nih pra­va, auto­ra i in­te­pre­ta­to­ra.
– Va­žan vid in­sti­tu­ci­o­nal­ne bor­be tre­ba­lo bi da bu­de dr­žav­no tu­ži­la­štvo, jer se do­sad po­ka­za­lo da ono ni­je za­in­te­re­so­va­no da se ak­tiv­no i po­sve­će­no ba­vi pla­gi­ja­ti­ma – na­vo­di Po­po­vi­će­va.D.B.


Bez pri­ja­va za ugro­ža­va­nje autor­skih pra­va

Mi­ra Po­po­vić na­vo­di da se na osno­vu za­htje­va za slo­bo­dan pri­stup in­for­ma­ci­ja­ma upu­će­nih VDT po­ka­za­lo da u 11 od 13 osnov­nih dr­žav­nih tu­ži­la­šta­va ne po­sto­je tu­ži­o­ci ko­ji su za­du­že­ni za pro­blem pla­gi­ra­nja na­uč­nih ra­do­va.
– U pro­te­klih šest go­di­na UCG ni­je pod­nio ni­jed­nu kri­vič­nu pri­ja­vu na osno­vu sum­nje za ugro­ža­va­nje autor­skog pra­va – re­kla je Po­po­vi­će­va.