Pred­stav­ni­ci Mi­ni­star­stva pro­svje­te na­ja­vi­li su na se­mi­na­ru, ko­ji je iza za­tvo­re­nih vra­ta odr­žan u Rek­to­ra­tu Uni­ver­zi­te­ta Cr­ne Go­re, do­no­še­nje no­vih za­kon­skih rje­še­nja ko­ja će bi­ti uskla­đe­na sa na­ja­vlje­nom re­for­mom stu­di­ja 3+2+3 (osnov­ne, ma­gi­star­ske i dok­tor­ske), ko­ju pred­la­že ru­ko­vod­stvo UCG. Ka­ko je sa­op­šte­no na­kon sed­mi­na­ra pod na­zi­vom „Mo­du­la­ri­za­ci­ja ku­ri­ku­lu­ma”, pred­stav­ni­ca Mi­ni­star­stva pro­svje­te Bi­lja­na Mi­šo­vić ka­za­la je da pro­ces re­or­ga­ni­za­ci­je UCG u sto­pu pra­ti i za­kon­ske oba­ve­ze tog re­so­ra.
– No­vim za­kon­skim rje­še­njem pro­pi­sa­no je da stu­dent­ski pro­gra­mi mo­ra­ju da sa­dr­že naj­ma­nje dva mo­du­la. U tom smi­slu je kre­i­ra­nje no­vih pro­gra­ma do­bi­lo je­dan no­vi tok, re­kla je Mi­šo­vi­će­va.
„Dan” je ne­dav­no ob­ja­vio upo­zo­re­nja po­je­di­nih pro­fe­so­ra UCG da su pred­lo­že­na rje­še­nja u su­prot­no­sti sa Za­ko­nom o vi­so­kom obra­zo­va­nju, jer stu­den­ti na­kon za­vr­še­nih tro­go­di­šnjih osnov­nih stu­di­ja i uki­da­nja jed­no­go­di­šnjih spe­ci­ja­li­stič­kih, ne is­pu­nja­va­ju uslo­ve za upis ma­gi­star­skih. De­kan Pri­rod­no-ma­te­ma­tič­kog fa­kul­te­ta (PMF) u Pod­go­ri­ci Ža­na Ko­vi­ja­nić Vu­ki­će­vić oci­je­ni­la je da ru­ko­vod­stvo UCG re­for­mom mo­de­la stu­di­ja u tra­ja­nju 3+2+3 kr­ši Za­kon o vi­so­kom obra­zo­va­nju, jer je uslov kan­di­da­ta za upis ma­gi­star­skih 240 ECTS kre­di­ta, ili za­vr­še­ne če­ti­ri go­di­ne. Ona je is­ta­kla da ni­je po za­ko­nu ni na­ja­vlje­na akre­di­ta­ci­ja stu­dij­skih pro­gra­ma, ko­ja pred­vi­đa spa­ja­nje i uki­da­nje smje­ro­va ma­te­ma­ti­ka, fi­zi­ka, kao i ma­te­ma­ti­ka i ra­ču­nar­ske na­u­ke na nji­ho­vom fa­kul­te­tu.
– Po za­ko­nu je ja­sno da ma­gi­star­ske stu­di­je ne mo­gu bi­ti upi­sa­ne sa 180 ECTS kre­di­ta, ka­ko nam na­me­ću iz Rek­to­ra­ta. Ni­ko ne­ma pra­vo da kr­ši za­kon, sve i da smo pred­lo­ži­li da se stu­di­ra po mo­de­lu 3+2+3. Upis ma­gi­star­skih va­li­dan je sa­mo na­kon tri go­di­ne osnov­nih i jed­ne spe­ci­ja­li­stič­kih, od­no­sno po­sli­je pr­vog ste­pe­na stu­di­ja u tra­ja­nju če­ti­ri go­di­ne. U čla­nu 95 Za­ko­na o vi­so­kom obra­zo­va­nju pre­ci­zno pi­še da pra­vo upi­sa na ma­gi­star­ske stu­di­je ima­ju kan­di­da­ti ko­ji ima­ju 240 ECTS kre­di­ta, is­ta­kla je Ko­vi­ja­nić Vu­ki­će­vić ne­dav­no u iz­ja­vi za naš list.
Pred­sjed­nik Cen­tra za stu­di­je i kon­tro­lu kva­li­te­ta na UCG Alek­san­dar Vu­jo­vić ka­zao je na se­mi­na­ru da je po­sto­je­ća struk­tu­ra stu­dij­skih pro­gra­ma na fa­kul­te­ti­ma ne­do­volj­no flek­si­bil­na i da pre­po­zna­je ne­što vi­še od 270 stu­dij­skih pro­gra­ma i bli­zu 500 usmje­re­nja.
– Re­or­ga­ni­za­ci­ja stu­dij­skih pro­gra­ma na toj in­sti­tu­ci­ji, ko­ja će bi­ti us­po­sta­vlje­na na­kon akre­di­ta­ci­je 2017. go­di­ne, sa no­vim mo­de­lom stu­di­ra­nja (3+2+3), do­pri­ni­je­ti ve­ćoj odr­ži­vo­sti i kva­li­te­tu zna­nja, upo­re­di­vo­sti, flek­si­bil­no­sti, po­ve­ća­nju mo­bil­no­sti stu­de­na­ta i na­stav­ni­ka. Kroz no­vi mo­del stu­di­ja, bi­će po­ve­ća­na re­fe­rent­nost i kon­ku­rent­nost na tr­ži­štu zna­nja i sti­ca­nju bo­ljih uslo­va za stu­di­ra­nje. Re­for­me na UCG, u cen­tar pa­žnje sta­vlja­ju stu­den­te i po­seb­no šti­te nji­ho­ve in­te­re­se, oci­je­nje­nio je Vu­jo­vić.
Vu­jo­vić je re­kao da je to sa kva­li­ta­tiv­nog aspek­ta, ima­ju­ći u vi­du broj na­stav­nog oso­blja i osta­le pa­ra­me­tre, kon­cep­ci­ja ko­ja se mo­ra mi­je­nja­ti i una­pre­đi­va­ti shod­no evrop­skim tren­do­vi­ma, a na ba­zi pre­ci­znih ana­li­za pre­i­spi­ti­va­nja i spro­vo­đe­nja kon­kret­nih ak­tiv­no­sti i mje­ra na po­bolj­ša­va­nju.
– Za us­po­sta­vlja­nje od­go­va­ra­ju­će struk­tu­re stu­dij­skih pro­gra­ma, iz­me­đu osta­lo­ga, neo­p­hod­no je is­pu­ni­ti i stan­dard iz­bor­no­sti ko­ji se ge­ne­ral­no kre­će ka 20 od­sto. U pro­ce­nat iz­bor­no­sti se ra­ču­na broj ECTS kre­di­ta ko­je no­si za­vr­šni rad ko­ji u tom smi­slu do­bi­ja na zna­ča­ju i ta­ko­đe zna­čaj­no opre­dje­lju­je is­ho­de uče­nja ko­je stu­dent sti­če na­kon za­vr­šet­ka stu­di­ja. Unu­tar mo­du­la or­ga­ni­zu­ju se oba­ve­zni pred­me­ti na iz­bor­nim mo­du­li­ma, a mo­gu se de­fi­ni­sa­ti i iz­bor­ni pred­me­ti na iz­bor­nim mo­du­li­ma. Iz­bo­r­ni pred­me­ti na iz­bor­nim mo­du­li­ma mo­gu da do­pri­no­se iz­bor­no­sti u iz­no­su od 20 do 40 od­sto kre­di­ta u od­no­su na broj kre­di­ta u mo­du­lu – re­kao je Vu­jo­vić.
D.B.


Stu­den­ti da kri­tič­ki raz­mi­šlja­ju

– Obra­zo­va­nje fo­ku­si­ra­no na stu­den­ta pod­ra­zu­mi­je­va pro­ces kva­li­ta­tiv­ne tran­sfor­ma­ci­je u na­stav­nom okru­že­nju sa ci­ljem da se ostva­ri nji­ho­va auto­no­mi­ja i spo­sob­nost da kri­tič­ki ra­zu­mi­ju i bi­ra­ju. Kul­tu­ra uče­nja ne­kad i sad se i te ka­ko pro­mi­je­ni­la, prin­ci­pi su dru­ga­či­ji. Sto­ga se mo­ra­mo pri­la­go­đa­va­ti pro­mje­na­ma – re­kao je profesor sa Univerziteta u Osanbriku Volker Ge­hmlic.