De­kan Pri­rod­no-ma­te­ma­tič­kog fa­kul­te­ta (PMF) u Pod­go­ri­ci Ža­na Ko­vi­ja­nić Vu­ki­će­vić oci­je­ni­la je za „Dan” da ru­ko­vod­stvo Uni­ver­zi­te­ta Cr­ne Go­re (UCG) re­for­mom mo­de­la stu­di­ja u tra­ja­nju 3+2+3 (osnov­ne, ma­gi­star­ske i dok­tor­ske stu­di­je) kr­ši Za­kon o vi­so­kom obra­zo­va­nju, jer je uslov kan­di­da­ta za upis ma­gi­star­skih 240 ECTS kre­di­ta, ili za­vr­še­ne če­ti­ri go­di­ne. Ona je is­ta­kla da ni­je po za­ko­nu ni na­ja­vlje­na akre­di­ta­ci­ja stu­dij­skih pro­gra­ma, ko­ja pred­vi­đa spa­ja­nje i uki­da­nje smje­ro­va ma­te­ma­ti­ka, fi­zi­ka, kao i ma­te­ma­ti­ka i ra­ču­nar­ske na­u­ke na nji­ho­vom fa­kul­te­tu. Ko­vi­ja­nić Vu­ki­će­vić is­ti­če da su se još po­red to­ga i stu­dij­ski pro­gra­mi iz­ja­sni­li pro­tiv re­or­ga­ni­za­ci­je.
– Po za­ko­nu je ja­sno da ma­gi­star­ske stu­di­je ne mo­gu bi­ti u­pi­sa­ne sa 180 ECTS kre­di­ta, ka­ko nam na­me­ću iz Rek­to­ra­ta. Ni­ko ne­ma pra­vo da kr­ši za­kon, sve i da smo pred­lo­ži­li da se stu­di­ra po mo­de­lu 3+2+3. Upis ma­gi­star­skih va­li­dan je sa­mo na­kon tri osnov­nih i jed­ne spe­ci­ja­li­stič­kih, od­no­sno po­sli­je pr­vog ste­pe­na stu­di­ja u tra­ja­nju če­ti­ri go­di­ne. U čla­nu 95 Za­ko­na o vi­so­kom obra­zo­va­nju pre­ci­zno sto­ji da pra­vo upi­sa na ma­gi­star­ske stu­di­je ima­ju kan­di­da­ti ko­ji ima­ju 240 ECTS kre­di­ta. Pre­ma ovom za­ko­nu nji­ho­va re­for­ma ni­je po za­ko­nu i mo­ra­ju da pro­mi­je­ne za­kon. Ta pro­ce­du­ra u Skup­šti­ni ni­je eks­pre­sna i tra­je. I ka­da se pro­mi­je­ni i usvo­ji no­vi za­kon, pro­ce­du­re akre­di­ta­ci­je za­po­če­te po sa­da­šnjem, ili pret­hod­no, mo­ra­ju se po nje­mu i za­vr­ši­ti. To je re­gu­li­sa­no čla­nom 102 Za­ko­na o vi­so­kom obra­zo­va­nju – is­ti­če Ko­vi­ja­nić Vu­ki­će­vić.
Ona is­ti­če da će se do­pi­som u na­red­na dva da­na obra­ti­ti Rek­to­ra­tu i upo­zna­ti ih sa ar­gu­men­ti­ma ko­je ima­ju pro­tiv re­for­me ko­ju for­si­ra­ju.
– Za­kon se pri­mje­nju­je za sve uni­ver­zi­te­te i on je na pr­vom mje­stu. Tu se ne ra­ču­na bi­lo či­ji stav ili mi­šlje­nje. Ima­li smo raz­go­vo­re na stu­dij­skim pro­gra­mi­ma i oni su pro­tiv spa­ja­nja i uki­da­nja smje­ro­va. Na­sta­vi­će­mo raz­go­vo­re na tu te­mu. Pro­fe­so­ri sa stu­dij­skog pro­gra­ma ma­te­ma­ti­ka sma­tra­ju da su smjer­ni­ce UCG ne­pri­hva­tlji­ve, iste na­ja­ve imam i sa smje­ra fi­zi­ka – ob­ja­šnja­va Ko­vi­ja­nić Vu­ki­će­vić.
Ona je po­no­vi­la da je pred­log Rek­to­ra­ta re­tro­gra­dan i za­sta­rio, jer se dvo­gru­pe pred­me­ta, ko­je pred­la­žu za ma­te­ma­ti­ku, fi­zi­ku i ra­ču­nar­ske na­u­ke, na­pu­šta­ju i to­ga vi­še ne­ma u obra­zov­nim pro­ce­si­ma.
– Niz za­ko­na i aka­ta se mo­ra mijenjati, po­čev od na­ci­o­nal­nog okvi­ra kva­li­fi­ka­ci­ja, za­ko­na o gim­na­zi­ja­ma, ako že­le da da­ju di­plo­mu ko­ja je upo­tre­blji­va. Čak ni sa­da­šnji sta­tut UCG (ko­ji je lak­še pro­mi­je­ni­ti ne­go za­kon) ne do­zvo­lja­va upis na ma­gi­star­ske uko­li­ko ne­ko ne­ma osvo­je­nih 240 kre­di­ta. U nje­mu sto­ji da pra­vo pri­ja­ve na kon­kurs za upis na ma­gi­star­ske stu­di­je ima­ju kan­di­da­ti sa za­vr­še­nim osnov­nim stu­di­ja­ma, obi­ma naj­ma­nje 240 ECTS kre­di­ta, ili na spe­ci­ja­li­stič­kim stu­di­ja­ma, i ko­ji su ste­kli di­plo­mu osnov­nih, od­no­sno spe­ci­ja­li­stič­kih stu­di­ja iz od­go­va­ra­ju­će obla­sti na­u­ka ili umjet­no­sti – na­vo­di Ko­vi­ja­nić Vu­ki­će­vić.
Ona ka­že da bi di­plo­me ko­je bi se ste­kle po­sli­je tri go­di­ne, po sa­da­šnjem za­ko­no­dav­stvu, bi­le sko­ro pot­pu­no ne­u­po­tre­blji­ve za naj­ve­ći broj za­ni­ma­nja za ko­je obra­zu­je UCG.
– Za bi­lo ko­je ozbilj­ni­je za­ni­ma­nje pre­ma (Za­ko­nu o osnov­nom obra­zo­va­nju, Za­ko­nu o struč­nom obra­zo­va­nju, Za­ko­nu o su­do­vi­ma, Za­ko­nu od dr­žav­nim slu­žbe­ni­ci­ma i na­mje­šte­ni­ci­ma...) po­tre­ban je sed­mi ni­vo kva­li­fi­ka­ci­je, što je u stva­ri 240 kre­di­ta – ka­že Ko­vi­ja­nić Vu­ki­će­vić.
D.B.


Uoči­li po­du­dar­nost smje­ro­va

Iz Rek­to­ra­ta su PMF-u uka­za­li u smjer­ni­ca­ma da je „uoč­lji­va ve­li­ka po­du­dar­nost dva stu­dij­ska pro­gra­ma ma­te­ma­ti­ka i ma­te­ma­ti­ka i ra­ču­nar­ske na­u­ke na osnov­nim stu­di­ja­ma, pa je ne­ja­sna odr­ži­vost kon­cep­ci­je, što ima za po­tre­bu mo­guć­no­sti in­te­gra­ci­ja, zbog ma­log bro­ja stu­de­na­ta, po­seb­no na za­vr­šnim go­di­na­ma”.
– Zbog po­tre­ba škol­skog si­ste­ma mo­ra­ju is­pi­ta­ti odr­ži­vost stu­dij­skih pro­gra­ma ma­te­ma­ti­ka i fi­zi­ka, od­no­sno raz­mo­tri­ti mo­guć­nost nji­ho­ve in­te­gra­ci­je – ka­za­li su u smjer­ni­ca­ma.