Crna Biska, ostarala si, ali baš. Prije neko jutro budi me jak bol u nozi, trpi,trpi, al bez Rapidola bol nije htjela da popusti. Tako prvi dan odmora i poče. Jedan eutiroks, jedan kardiopirin, jedan rapidol, jedan magnezijum, pa meni tačno više ni hljeb ni sir ne trebaju, svaka dva sata da cuknem po ovu jednu bobu i veselim te Bože. Kažu treba da uradim dopler krvnih sudova. Đe ću na ovu muku da idem po bolnici, da čekam u hodnicima i zakučim i ovu muku na svu moju, odlučim da krenem privatno. „Dobar dan, koliko košta pregled i snimanje? Pregled dvadeset, snimak četrdeset i ne brinite traje svega par minuta.“ Molim? Neka hvala rađe ću da trpim sad stvarno nemam taj luksuz, pa bar da mi reče da će se sa mnom bozabavit nego „neće trajat ni par minuta“ e sram vas bilo. Odluči Biska da se liječi prirodnim metodama u gugl ordinaciji. E daleko bilo šta sve tamo nađoh, pa veli „uzrok bola može biti starost, gojaznost, loše držanje, psihičko stanje i druge hronične bolesti“ sve to imam, dakle nemam mi spasa. Ču starost pacijenta, pa samo me peta boli, ču veli gojaznost, pa i juče sam bila iste težine pa ništa, ču psihičko stanje, a ne no mi pomeni bankovni račun i stepen inteligencije. Te Bisa zatvori gugl ordinaciju i nazva dr Majku. Kad te tu poče, jedna , druga, treća dijagnoza, što , kako, ako dođosmo do toga da je to genetika. E moja mati, što mi u nasledstvo ne ostavi kakvu kuću na more il vikendicu na Verušu, no mi ostaviste Hašija, proširene vene i mogućnost kancera „aj maki, čućemo se kasnije, al ipak ću privit taj list raštana“. Tačno čovjek i ne zna koliko je sretan dok ga nešto ne „nažulja“ i zaboli. Sad bi ovaj bol zamijenila za sve unaprijed isplanirane šetnje, kafe, obilaske i susrete. Još jednom je pokazano da ne treba planirati. O, imala sam jako velikih planova, te da ustajem u pet, da šetam Gorica-krug, da idem na masažu da se družim i evo sad..zavoj, jastuk pod nogu, čaša vode i rapidol. Nema planova. Još sam pod utiskom priče o nedavno preminuloj djevojci, kažu da je pet minuta prije smrti napisala sestri poruku u kojoj joj je rekla da je jako srećna i da uživa, sledećeg minuta je izgubila život. I onda se zapitam? Odakle nekome pravo da me uči mome životu. Odakle nekome sloboda da mi daje savjete, kako da se ponašam, koliko glasno da se smijem, kako da hodam, koliko kila da imam. Zašto ljudi imaju neodoljivu potrebu da mijenjaju druge , pri tome ne želeći da mijenjaju sebe. Radi na sebi, čini sebe srećnim, ne gledaj stalno u tuđe dvorište. Možda sam nekad loše društvo, nekad nema volu, namćorišem, u PMS-u sam, jede mi se slatko, pjeva na glas neki narodnjak, gleda ta roza tv, ali molim vas, gledajte svoj posao i živite svoj život. Ako će vas usrećiti popijte pivo, liker, zapalite cigaretu, pročitajte žutu štampu, ali nakon toga budite srećni. Jer to i jeste smisao života – Biti srećan! Znam da ima i onih koje konstantno zabadanje nosa u tuđ kotan čini sretnim, ali vi budite pametniji, pa kupite adekvatan poklopac i recite „e od danas više-neće da može“. Kraj. Budite i pametni i sretni. Jer vidite, jednog jutra možete ustati i može vas zaboljeti stopalo..i šta onda..mukica je to velja. Stoga, radite sve što vas čini srećnim. Voli vas Bisa. Čuvajte se i uživajte u ljetu..