Lo­še ras­po­lo­že­nje, osje­ćaj hro­nič­nog umo­ra, ali i pro­ble­mi po­put sin­dro­ma po­li­ci­stič­nih jaj­ni­ka, erek­til­ne dis­funk­ci­je, go­ja­zno­sti, po­re­me­ća­ja u funk­ci­o­ni­sa­nju štit­ne žli­je­zde, ste­ri­li­te­ta, in­su­lin­ske re­zi­sten­ci­je, kao i pre­u­ra­nje­nog sta­re­nja sa­mo su ne­ki od pro­ble­ma ko­ji upu­ću­ju na to da bi tre­ba­lo da pro­vje­ri­mo hor­mon­ski sta­tus. Jer, hor­mo­ni upra­vlja­ju go­to­vo svim pro­ce­si­ma u ljud­skom or­ga­ni­zmu i ka­da su u ba­lan­su mo­že­mo se po­hva­li­ti do­brim zdra­vljem, a uko­li­ko do­đe do dis­ba­lan­sa do­la­zi i do ni­za ne­že­lje­nih ma­ni­fe­sta­ci­ja.
Dr Ana Gi­fing, du­go­go­di­šnji struč­njak u obla­sti an­ti-ej­džing me­di­ci­ne i autor­ka pro­gra­ma „Hro­no is­hra­na dr Gi­fing”, ob­ja­vi­la je knji­gu „Hor­mo­ni – an­đe­li ili de­mo­ni”, u ko­joj de­talj­no ot­kri­va či­ta­o­ci­ma ka­ko da pre­po­zna­ju zna­ke hor­mon­ske ne­rav­no­te­že i li­je­če uzrok uz struč­ni lje­kar­ski nad­zor. U raz­go­vo­ru za „Dan” dr Gi­fing go­vo­ri o te­ra­pi­ji bi­o­i­den­tič­nim hor­mo­ni­ma u ci­lju pre­ven­ci­je, nji­ho­vom dje­lo­va­nju na op­šte zdra­vlje i efek­ti­ma ko­je pro­iz­vo­de u sta­ri­jem do­bu.
●Ka­da ne­ko ima vi­šak ki­lo­gra­ma, uglav­nom se „bra­ni” ri­je­či­ma: „Je­dem nor­mal­no, ali se go­jim zbog hor­mo­na”. Ka­da su hor­mo­ni za­i­sta kriv­ci, a ka­da iz­go­vor za vi­šak ki­lo­gra­ma i ka­ko usta­no­vi­ti raz­li­ku?
– Re­al­no, hor­mo­ni ko­ji su u ne­rav­no­te­ži mo­gu bi­ti uzroč­nik i do­bi­ja­nja na te­ži­ni, ali i te­žeg gu­blje­nja ma­snih na­sla­ga - ka­že dr Gi­fing za „Dan”. - Mno­gi tra­že kriv­ca u lo­ši­jem ra­du štit­ne žli­je­zde, ali to je sa­mo ma­li dio sve­u­kup­ne pro­ble­ma­ti­ke. Je­dan hor­mon ko­ji ne funk­ci­o­ni­še do­bro, lu­či se pre­ma­lo ili pre­vi­še, uti­če na sve dru­ge hor­mo­ne i do­vo­di or­ga­ni­zam u pro­blem. Kad po­sto­ji pro­blem sa štit­nom žli­je­zdom, oba­ve­zno tre­ba pro­vje­ri­ti funk­ci­o­ni­sa­nje nad­bu­bre­žne žli­je­zde, jer je ova fi­zi­o­lo­ška oso­vi­na od ve­li­kog zna­ča­ja za me­ta­bo­li­zam. S dru­ge stra­ne, me­no­pa­u­za kod že­na do­no­si ozbilj­ne fak­to­re ri­zi­ka za na­sta­nak kar­di­o­va­sku­lar­nih pro­ble­ma, di­ja­be­te­sa, go­ja­zno­sti i mno­gih dru­gih bo­le­sti.
●Po­sled­njih go­di­na sve je vi­še mla­dih lju­di, a po­seb­no že­na ko­je pa­te od in­su­lin­ske re­zi­sten­ci­je. Ka­ko hra­nom, a ka­ko sup­sti­tu­cij­skom te­ra­pi­jom „po­pra­vi­ti sta­nje” i da li je in­su­lin­ska re­zi­sten­ci­ja oba­ve­zan „uvod” u ko­ri­šće­nje in­su­li­na u ka­sni­jim go­di­na­ma ži­vo­ta ili se uzi­ma­njem hor­mon­skih pre­pa­ra­ta mo­že is­klju­či­ti in­su­lin u ka­sni­jem ži­vot­nom do­bu? Ta­ko­đe, da li je uzi­ma­nje oral­ne te­ra­pi­je za in­su­lin­sku re­zi­sten­ci­ju do­ži­vot­no ili ne?
– In­su­lin­ska re­zi­sten­ci­ja vi­še „ne bi­ra”, vi­đa se kod mla­dih i sta­rih, kod že­na i mu­ška­ra­ca, kod go­ja­znih, ali i onih ko­ji ima­ju per­fekt­nu te­ži­nu. U prak­si se rje­ša­va pro­mje­nom na­či­na is­hra­ne, do­da­va­njem mi­ne­ra­la i vi­ta­mi­na, a sa­ma te­ra­pi­ja ni­je do­ži­vot­na. Već ma­le pro­mje­ne ži­vot­nih na­vi­ka do­vo­de do ve­li­kog po­bolj­ša­nja zdrav­stve­nog sta­nja. Uko­li­ko se ne li­je­či, vo­di u di­ja­be­tes i mno­ge kom­pli­ka­ci­je ko­je do­la­ze sa njim.
●Ko­ji zdrav­stve­ni pro­ble­mi su po­sle­di­ca hor­mon­skog dis­ba­lan­sa i ka­ko da ih pre­po­zna­mo?
– Mno­go je lak­še na­bro­ja­ti zdrav­stve­ne pro­ble­me ko­ji ni­je­su u ve­zi sa hor­mon­skim dis­ba­lan­som. Naj­če­šće se ja­vlja­ju pro­mje­ne na doj­ka­ma (fi­bro­mi) kod ne­do­stat­ka pro­ge­ste­ro­na, ili en­do­me­tri­o­za kod ne­rav­no­te­že iz­me­đu estra­di­o­la i pro­ge­ste­ro­na. Po­re­me­ćaj u lu­če­nju kor­ti­zo­la do­vo­di do broj­nih pa­to­lo­ških sta­nja, sma­nje­nje lu­če­nja hor­mo­na štit­ne žli­je­zde do­vo­di do po­re­me­ća­ja u či­ta­vom or­ga­ni­zmu, itd.
●Po­zna­to je da hor­mo­ni naj­sna­žni­je is­po­lja­va­ju svo­je dej­stvo u dva­de­se­tim go­di­na­ma ži­vo­ta. Da li bi uzi­ma­nje bi­o­hor­mon­ske te­ra­pi­je on­da ka­da hor­mo­ni po­či­nju da se smi­ru­ju tre­ba­lo tre­ti­ra­ti kao pre­ven­ci­ju ili kao li­jek?
– Mno­gi ame­rič­ki i evrop­ski struč­nja­ci sma­tra­ju da je neo­p­hod­no sup­sti­tu­i­sa­ti hor­mo­ne kad oni poč­nu ma­nje da se lu­če. Zna se da u pe­de­se­tim go­di­na­ma ima­mo sve hor­mo­ne na mi­ni­mal­nim vri­jed­no­sti­ma, i to je pre­lom­ni mo­me­nat ka­da za­i­sta mo­ra­mo pri­mi­je­ni­ti te­ra­pi­ju. Lič­no u prak­si pre­pi­su­jem hor­mon­sku na­dok­na­du i mno­go ra­ni­je, i ti­me dra­stič­no po­pra­vljam kva­li­tet ži­vo­ta mo­jim pa­ci­jen­ti­ma.
●Ko­je su nus­po­ja­ve uzi­ma­nja bi­o­hor­mon­ske te­ra­pi­je i ko­me se ona ne pre­po­ru­ču­je?
– Bi­o­i­den­tič­na hor­mon­ska te­ra­pi­ja je ak­tu­el­na oko 35 go­di­na u prak­si i za sa­da ni­je po­zna­ta ni­jed­na kon­tra­in­di­ka­ci­ja, čak ni pret­hod­no li­je­če­nje ne­kog kar­ci­no­ma.
●Ka­kva je ve­za iz­me­đu hor­mo­na i is­hra­ne i da li su ve­ge­ta­ri­jan­ci vi­še po­šte­đe­ni bo­le­sti i sta­nja ko­ja iza­zi­va hor­mon­ski dis­ba­lans ili ne?
– Ne po­sto­je zva­nič­ne stu­di­je i po­da­ci ko­ji do­vo­de u ve­zu ve­ge­te­ri­jan­sku is­hra­nu i po­zi­ti­van hor­mon­ski ba­lans, ali za do­bro zdrav­stve­no sta­nje kod ve­ge­te­ri­ja­na­ca po­treb­na je ozbilj­na vi­ta­min­ska i ami­no­ki­se­lin­ska sup­sti­tu­ci­ja, jer mno­gi bilj­ni pro­te­i­ni ne za­do­vo­lja­va­ju sve fi­zi­o­lo­ške po­tre­be or­ga­ni­zma. U prak­si, že­ne ve­ge­te­ri­jan­ci ima­ju ve­ći pro­ce­nat po­ja­ve oste­o­pe­ni­je i oste­o­po­ro­ze (ni­ži ni­vo te­sto­ste­ro­na), kao i ra­ni­ju po­ja­vu de­men­ci­je; na­i­me, sma­tra se da je ne­do­sta­tak ami­no­ki­se­li­ne – di­pep­ti­da kar­no­zi­na je­dan od uzroč­ni­ka ra­ne de­men­ci­je. Sre­ćom, sve se ovo mo­že la­ko spri­je­či­ti raz­nom pri­rod­nom te­ra­pi­jom.
Sne­ža­na Mol­do­van