Ame­rič­ka sve­mir­ska Agen­ci­ja NA­SA pri­hva­ti­la je od tri­na­e­sto­go­di­šnjeg dje­ča­ka De­ja­na Lu­ki­ća iz Bro­da, pro­je­kat „Na­no sa­te­li­ta”, ko­ji pru­ža in­ter­net i mo­bil­nu ko­nek­ci­ju s vi­si­ne od 500 ki­lo­me­ta­ra.
Po pro­jekt­nom za­dat­ku, De­jan ima oba­ve­zu da do ma­ja 2020. iz­gra­di „na­no sa­te­lit” o svom tro­šku, ko­ji će kra­jem istog mje­se­ca Na­sa, lan­si­ra­ti u ze­mlji­nu or­bi­tu.
Osno­vac De­jan Lu­kić, od svo­je pe­te go­di­ne sa­mo­stal­no ra­di na kom­pju­te­ru. Sve je po­če­lo od vi­deo igri­ca. In­te­re­so­va­nje za in­for­ma­ti­ku, fi­zi­ku i astro­no­mi­ju pro­bu­di­li su mu maj­ka i djed. Naj­dr­že knji­ge su mu o ra­du i pa­ten­ti­ma To­ma­sa Edi­so­na i Ni­ko­le Te­sle. Pro­je­kat na­no sa­te­li­ta, no­va je di­men­zi­ja u nje­go­vom mla­dom ži­vo­tu.
– Ra­di se o ko­mu­ni­ka­ci­o­nom sa­te­tli­tu, u ni­skoj ze­mlji­noj or­bi­ti. One je kjub­set ve­li­či­ne, 10h10h10 cen­ti­me­ta­ra. Na­pa­ja se po­mo­ću so­lar­nih pa­ne­la. Oda­tle se pu­ne ba­te­ri­je. On ko­mu­ni­ci­ra sa dru­gim sa­te­li­ti­ma u vi­šoj or­bi­ti. I te po­dat­ke vra­ća na­zad na ze­mlju, kroz te dru­ge sa­te­li­te - re­kao je Lu­kić.
Ka­da je pro­šao na iz­bo­ru od 706 kan­di­da­ta, si­tu­a­ci­ja je po­sta­la ozbilj­na.
– Pa imao sam na­rav­no ma­lo sum­nje, ali po­red ne­ga­tiv­nih mi­sli, ima­ju i one do­bre. Bi­lo je 706 uče­sni­ka, a 36 je iza­bra­no u da­lji ci­klus za lan­si­ra­nje - re­kao je Lu­kić.
Ka­da je u ku­ći re­kao da će na Na­sin kon­rus, pri­ja­vi­ti pro­je­kat „Na­no sa­te­li­ta”, ni­su ga ozbilj­no shva­ta­li.
– Je­smo na slat­kim mu­ka­ma, što se ti­če fi­nan­si­ja. Ma­lo ve­ćim mu­ka­ma.
Do­sta je na­rod po­gre­šno shva­tio. Da je sve pla­ti­la NA­SA. NA­SA je pla­ti­la li­cen­cu, ali ni­je pla­ti­la iz­ra­du sa­mog sa­te­tli­ta. To je na na­ma - is­ta­kla je maj­ka Di­ja­na Ždra­nja.
De­jan ži­vi s maj­kom, ba­kom i dje­dom Mi­len­kom Ždra­njom, ko­ji je ina­če di­plo­mi­ra­ni in­že­njer elek­tor­teh­ni­ke. Svi ima­ju no­vi iza­zov.
– Mo­ra­te taj sa­te­lit dig­nu­ti na 500 ki­lo­me­ta­ra vi­si­ne. To će ra­di­ti ame­rič­ka ra­ke­ta fal­kon, kao se­kun­dar­ni te­ret. Ne sa­mo to, već i od osta­lih kan­di­da­ta i taj sa­te­lit, mo­ra or­bi­ti­ra­ti oko pla­ne­te od­re­đe­nom br­zi­nom. Br­zi­na je ja­ko ve­li­ka, oko ki­lo­me­tar u se­kun­di - do­da­je De­ja­nov de­da Mi­len­ko Ždra­nja.
De­jan ne­ma nov­ca za ova­kav po­du­hvat. Maj­ka ne ra­di, a djed je pro­fe­sor u sred­njoj ško­li. Za pro­je­kat iz­grad­nje „na­no sa­te­li­ta” ni­je po­treb­na spe­ci­jal­na la­bo­ra­to­ri­ja, ali je­ste no­vac. Svi, ka­že na­čel­nik Bro­da Ili­ja Jo­vi­čić, mo­ra­ju ima­ti slu­ha, jer on pred­sta­vlja i Brod i Re­pu­bli­ku Srp­sku.
„ Zbog to­ga će­mo mi da vi­di­mo šta je to po­treb­no da se ide­ja, ko­ji je mla­đa­ni Lu­kić do­sta­vio, šta tre­ba da se ma­te­ri­ja­li­zu­je i ko­ji je to ni­vo i iz­nos po­treb­nih sred­sta­va da se ono što je u pro­gra­mu na­pra­vi - na­gla­sio je Jo­vi­čić.
De­jan Lu­kić, ima sa­mo 13 go­di­na. A nje­gov pri­mjer je vje­ro­vat­no za na­uk, mno­gi­ma od nas, da sva­ko mo­že do­sa­nja­ti svo­je sno­ve, ako ih iskre­no i s vje­rom u uspjeh sa­nja.
(RTRS)