Ku­ća ne sto­ji na ze­mlji, ne­go na že­ni, jedna je od na­rod­nih po­slo­vi­ca ko­joj ni mo­der­no vri­je­me ni­je uma­nji­lo isti­ni­tost i zna­čaj. Že­na je ta ko­ja vo­di bri­gu o dje­ci, mu­žu, ku­ći, odr­ža­va­nju rod­bin­skih ve­za... Ona je po­dr­ška mu­žu i dje­ci, ra­du­je se nji­ho­vim us­pje­si­ma, pod­sti­če ih da bu­du još bo­lji, pru­ža im utje­hu ka­da im je te­ško, bo­dri ih da pre­va­zi­đu pre­pre­ke i či­ni im ži­vot lak­šim i ljep­šim.
U toj bor­bi, u ko­joj se ne­se­bič­no da­je, že­na vr­lo če­sto za­ne­ma­ri se­be i svo­je po­tre­be, pa po­či­nje da se osje­ća ne­za­do­volj­no i bez ener­gi­je. Ka­ko osta­li čla­no­vi po­ro­di­ce mo­gu da uti­ču da se si­tu­a­ci­ja pro­mi­je­ni, a šta bi že­ne mo­gle da ura­de da bi im bi­lo bo­lje u po­ro­dič­nim od­no­si­ma za „Dan” go­vo­ri La­va Ni­ko­lić, in­ter­na­ci­o­nal­ni tre­ner ne­u­ro-lin­gvi­stič­kog pro­gra­mi­ra­nja (NLP).
– Mi, že­ne če­sto od­u­sta­ne­mo od se­be mi­sle­ći da ti­me či­ni­mo do­bro na­šim naj­bli­ži­ma – ka­že La­va Ni­ko­lić za „Dan” - Ve­ći­na že­na na na­šim pro­sto­ri­ma je na­sli­je­di­la i pre­no­si da­lje mo­del „ću­ti i tr­pi” i „ne­ka, sa­ma ću”. Zbog ovih sta­vo­va že­ne na Bal­ka­nu su na vr­hu svjet­ske li­ste po bro­ju obo­lje­lih od ra­ka gr­li­ća ma­te­ri­ce i doj­ke. Po­red osta­log, do ovih bo­le­sti do­vo­de i emo­ci­je po­vri­je­đe­no­sti, kri­vi­ce i sti­da. Kod nas je još pri­su­tan strah šta će dru­gi re­ći i da li smo do­volj­no do­bre. Sla­žem se da maj­ke ima­ju pre­vi­še oba­ve­za i to se vje­ro­vat­no ni­ka­da ne­će pro­mi­je­ni­ti, jer že­na „dr­ži” ku­ću, dje­cu, mu­ža i po­sao isto­vre­me­no. Ali, že­na mo­že da pro­mi­je­ni pri­o­ri­te­te i svo­ju or­ga­ni­za­ci­ju, da raz­mi­sli šta mo­že da od­lo­ži ili pre­pu­sti ne­kom dru­gom, a šta ne.
Ka­ko že­ne mo­gu da po­mog­nu sa­me se­bi, a ko­li­ku ulo­gu u tom pr­o­ce­su mo­gu da od­i­gra­ju osta­li čla­no­vi po­ro­di­ce?
– Že­nin iskon­ski po­sao je stva­ra­nje. Ona no­si no­vi ži­vot, od ku­će pra­vi dom, od ruč­ka umjet­nost, od kćer­ke prin­ce­zu, od si­na prin­ca, a od mu­ža kra­lja - ako je sreć­na. Da bi bi­la sreć­na, po­treb­no joj je da se ba­vi onim što je či­ni svr­sis­hod­nom. To mo­že da bu­de po­sao, uko­li­ko se po­kla­pa sa nje­nom vi­šom svr­hom. Ali, ako je pri­mo­ra­na da ra­di po­sao ra­di pre­ži­vlja­va­nja, ona upa­da u obra­zac „žr­tve”, ži­vi sa osje­ća­njem be­smi­sla i uza­lud­nog tru­da. Zvu­či pri­ma­mlji­vo da se že­na ba­vi po­slom iz či­ste lju­ba­vi, da bu­de za­do­volj­na onim što stva­ra, po­dr­ža­va svog su­pru­ga da stva­ra i obez­bje­đu­je po­ro­di­cu, po­dr­ža­va dje­cu, odr­ža­va po­ro­dič­ne ri­tu­a­le i po­ro­di­cu na oku­pu. A gdje su se i za­što ova­kve po­ro­di­ce iz­gu­bi­le? De­ša­va­ju se dvi­je ključ­ne stva­ri: pre­sta­je­mo da ima­mo za­jed­nič­ki cilj i da gra­di­mo za­jed­no, već sva­ko po­či­nje da gle­da se­be i da se tak­mi­či sa „dru­gom po­lo­vi­nom”. Ko će iz­me­đu mu­škar­ca i že­ne ima­ti bo­lji po­sao, ko vi­še pri­vre­đu­je, ko mla­đe iz­gle­da, ko je po­pu­lar­ni­ji u dru­štvu… Ta­ko se gu­bi su­šti­na i po­tre­ba za stva­ra­njem. Gu­bi­mo se u svom egu i po­tre­bi da u ne­če­mu bu­de­mo naj­bo­lji. Kad god bi mi do­šao ne­ko na in­di­vi­du­al­ni ko­u­čing jer ni­je za­do­vo­ljan u part­ner­stvu, ko­ri­jen pro­ble­ma go­to­vo uvi­jek na­la­zio bi se u gu­blje­nju za­jed­ni­štva i tak­mi­če­nju. Ka­da na­pu­sti­mo mo­del tak­mi­če­nja, po­či­nje­mo da ot­kri­va­mo ka­ko je div­no ra­di­ti u ti­mu i raz­mi­šlja­mo o se­bi umje­sto o dru­gi­ma.
Sta­ti­sti­ke po­ka­zu­ju da se kri­za u brač­nim od­no­si­ma uglav­nom ja­vlja ka­da pa­ro­vi po­sta­nu ro­di­te­lji. Ka­ko pre­va­zi­ći ta­kve kri­ze?
– Ka­da po­sta­ne­mo maj­ke, ta ulo­ga naj­če­šće po­sta­ne do­mi­nant­na, i on­da po­či­nju da tr­pe na­ša ulo­ga že­ne i lju­bav­ni­ce. Za­bo­ra­vlja­mo da nas je naš part­ner oda­brao u fa­zi ka­da smo ga naj­vi­še za­vo­di­li, za­ba­vlja­li i či­ni­li da vri­je­me pro­ve­de­no sa va­ma bu­de lu­do i ne­za­bo­rav­no. A ka­da je po­če­la „ozbilj­na” ve­za, za­ba­va je po­če­la da je­nja­va, a još ka­da na svi­jet do­đe i di­je­te ve­ći­na že­na i pre­ma mu­žu po­či­nje da se po­na­ša iz ulo­ge maj­ke. Mu­škar­ci ta­da gu­be in­te­re­so­va­nje, pa je­dan dio njih po­či­nje da tra­ži za­ba­vu na dru­gom mje­stu, a ne­ki mu­škar­ci po­sta­nu fru­stri­ra­ni. Pri­o­ri­te­ti za sve maj­ke su da svo­je ulo­ge po­slo­že ovim re­do­sle­dom - že­na, lju­bav­ni­ca, maj­ka. Ovo je for­mu­la sva­kog sreć­nog bra­ka. Jer, da bi­ste po­sta­li maj­ka, mo­ra­li ste pr­vo da bu­de­te po­svi­je­će­ni se­bi, za­tim da se kao že­na po­svi­je­ti­te svom mu­žu, a on­da je iz va­še lju­ba­vi do­šlo di­je­te. Nje­go­va­nje te lju­ba­vi je pri­o­ri­tet, jer jed­no­ga da­na dje­ca tre­ba da idu svo­jim pu­tem, a da vas dvo­je na­sta­vi­te da ži­vi­te u har­mo­ni­ji. Da bi­ste to po­sti­gli, po­treb­no je da nje­gu­je­te lju­bav­ni­cu u se­bi, da nje­gu­je­te svo­je ti­je­lo, za­vo­di­te se­be i svog part­ne­ra i za­ba­vlja­te se. Sa ta­kvom že­nom mu­ška­rac že­li da pro­ve­de ži­vot. On­da je va­ša ulo­ga maj­ke na mje­stu. Ta­da ste pra­vi pri­mjer svo­joj dje­ci i po­svje­ću­je­te im se na zdrav na­čin.
Po­sled­njih go­di­na vo­di se „ti­hi rat” iz­me­đu že­na ko­je se tru­de da uvi­jek vo­de ra­ču­na o se­bi i onih ko­je se­be sta­vlja­ju na po­sled­nje mje­sto. Da li su pr­ve sreć­ni­je ili bez­ob­zir­ni­je od dru­gih?
– Na jed­nom pre­da­va­nju pi­ta­la sam mu­škar­ce u pu­bli­ci šta ih pr­vo pri­vu­če kod že­ne. Oni is­kre­ni od­mah su re­kli da je u pi­ta­nju fi­zič­ki iz­gled, a osta­li su uz smje­ška­nje i ko­me­ša­nje do­ba­ci­va­li da ih pr­vo pri­vu­ku pa­met, do­bra du­ša i obra­zo­va­nje. Ka­da mu­ška­rac pr­vi put vi­di že­nu, on je po­že­li fi­zič­ki, osje­ti se he­mi­ja, a tek po­što je upo­zna mo­že da „do­ba­ci” i do nje­ne pa­me­ti i do­bre du­še. Ka­ko se ta­da mi kao že­ne po­na­ša­mo? Šar­mant­no, za­vo­dlji­vo, du­ho­vi­to i raz­i­gra­no, što još vi­še dr­ži pa­žnju i bu­di že­lju za na­ma kod mu­ška­ra­ca. To ne­sta­je ka­da poč­ne­mo da se po­na­ša­mo pre­ma nji­ma kao maj­ke, da pra­vi­mo od njih dje­cu za ko­ju sve ra­di­mo. Dje­ci bi tre­ba­lo da bu­de­mo maj­ka, a mu­žu že­na i lju­bav­ni­ca. Ako te ulo­ge ne igra­mo mi, mu­ška­rac ih po­že­li ili po­tra­ži ne­gdje dru­gdje. Za­to je va­žno da ovo osvi­je­sti­mo na­šim pri­ja­te­lji­ca­ma, se­stra­ma i ko­le­gi­ni­ca­ma. Ka­da ih vi­di­te da su do­bi­le dje­cu i svog mu­ža svr­sta­le u tu ka­te­go­ri­ju, pod­sje­ti­te ih ka­ko su se ra­ni­je osje­ća­le i po­na­ša­le kao že­ne. Čak i uko­li­ko ne­go­du­ju, vje­ru­jem da će obra­ti­ti pa­žnju i pro­mi­je­ni­ti po­na­ša­nje.
Sne­ža­na Mol­do­van

Pro­bu­di­te ener­gi­ju
Na osno­vu is­ku­stva i du­go­go­di­šnjeg ra­da La­va Ni­ko­lić kre­i­ra­la je ra­di­o­ni­cu „Energy Fit že­na”.
– Uči­mo ka­ko da ot­pu­sti­mo emo­ci­je ko­je nas mu­če, pre­po­zna­mo obra­sce kod part­ne­ra zbog kog ni­je­smo za­do­volj­ne i us­po­sta­vi­mo ve­zu ka­kvu že­li­mo, kao i da upra­vlja­mo svo­jom ener­gi­jom – ka­že La­va. - Mno­ge že­ne su na­kon ra­di­o­ni­ce osvi­je­sti­le i po­kre­nu­le svo­ju ener­gi­ju, i po­če­le da s la­ko­ćom po­sti­žu svo­je ci­lje­ve i stva­ra­ju har­mo­nič­ne od­no­se. Jed­na po­la­zni­ca mi je re­kla da je na ra­di­o­ni­ci na­u­či­la ka­ko da tra­ži, ali i ka­ko da pri­ma sve ono što že­li, i da ne mo­že da vje­ru­je da to do sa­da ni­je umje­la.
Po­la­zni­ce iz Cr­ne Go­re ko­je že­le da po­ha­đa­ju ra­di­o­ni­cu „Energy Fit že­na” ima­ju pri­li­ke da to uči­ne 20. av­gu­sta u ho­te­lu „Laz­zu­re” u Her­ceg No­vom.