Na­kon pr­vog i vi­še ne­go uspje­šnog pro­šlo­go­di­šnjeg mod­nog fe­sti­va­la u Por­to Mon­te­ne­gru ko­ji je or­ga­ni­zo­va­la agen­ci­ja Fa­bri­ka, pret­po­sled­nji vi­kend ju­la po­no­vo će oku­pi­ti ne­ka od naj­pre­sti­žni­jih ime­na svjet­ske mod­ne eli­te na istom mje­stu. Da su ima­li ve­li­ku od­go­vor­nost i te­žak po­sao ove go­di­ne po­tvr­di­la je i Ve­sna Man­dić, di­rek­tor agen­ci­je „Fa­bri­ka” ali s ob­zi­rom na sjaj­ne pre­po­ru­ke ko­je ova agen­ci­ja ima u svi­je­tu omo­gu­ći­li su do­ma­ćoj pu­bli­ci da i ove go­di­ne uži­va u mo­de­li­ma svjet­skih kre­a­to­ra.
Na dru­gom in­ter­na­ci­o­nal­nom mod­nom fe­sti­va­lu ,,Por­to Mon­te­ne­gro 2019”, 18, 19. i 20. ju­la u pro­sto­ru ,,Sin­hro” Por­to Mon­te­ne­gra, svo­je ko­lek­ci­je će pri­ka­za­ti Sylvio Gi­ar­di­na, Lu­i­sa Bec­ca­ria, Mic­hael Cin­co, ,,Who is on next”, Da­vi­de Gril­lo, ,,Al­bi­no Te­o­do­ro” mod­nog di­zaj­ne­ra Al­bi­na D’Ama­ta i Ra­mi Ka­di. O fe­sti­va­lu, di­zaj­ne­ri­ma i cje­lo­kup­noj or­ga­ni­za­ci­ji za „Dan” go­vo­ri Ve­sna Man­dić, or­ga­ni­za­tor i di­rek­tor „Fa­bri­ke”.
Go­di­na­ma ste naj­ve­ći am­ba­sa­dor Cr­ne Go­re u svi­je­tu do­vo­de­ći svjet­ska ime­na u na­šu mod­nu pre­sto­ni­cu. Ko­li­ko Vam to pred­sta­vlja te­ret, a ko­li­ko za­do­volj­stvo?
– Re­kla bih 50/50 od­sto. Ja­ko ih je te­ško do­ve­sti. Na­kon svjet­ske eko­nom­ske kri­ze, idu sa­mo na pro­sto­re ko­ji su im no­va tr­ži­šta, što mi, ka­da ka­žem mi, mi­slim na cio re­gi­on, to ni­je­smo. S dru­ge stra­ne, ne­ka­da su kre­a­to­ri ra­di­li dvi­je ko­lek­ci­je go­di­šnje, pro­lje­će/lje­to i je­sen/zi­ma, a sa­da ra­de po 7,8 ko­lek­ci­ja go­di­šnje: glav­ne se­zo­ne, pre col­lec­ti­ons, cro­u­sing, cap­sul, mno­gi ra­de i mu­ški fešn vik i pret a por­te i vi­so­ku mo­du, ko­lek­ci­je za ku­ću, dje­či­je….i ka­da pro­đe­mo sve „is­pi­te”, naj­če­šće su u si­tu­a­ci­ji da jed­no­stav­no ne­ma­ju vre­me­na. Or­ga­ni­za­ci­ja do­ga­đa­ja kao što je IFF Por­to Mon­te­ne­gro je ve­li­ka, kom­pli­ko­va­na, za­htjev­na i ja­ko sku­pa, pu­na stre­so­va, ne­pred­vi­đe­nih si­tu­a­ci­ja. Ali ka­da se upa­le svje­tla i vi­di­mo ple­ja­du ve­li­ka­na mo­de na na­šem do­ga­đa­ju, vi­še smo ne­go sreć­ni.
●Ka­ko Vam je po­šlo za ru­kom da do­ve­de­te Ra­mi Ka­di­ja?
– Bez la­žne skrom­no­sti, Fa­bri­ka je iz­u­zet­no ci­je­nje­na i po­što­va­na u svi­je­tu. De­ce­ni­ja­ma smo u ovom po­slu, ima­mo od­li­čan CV, pa i ako ne po­zna­je­mo ne­kog kre­a­to­ra lič­no, što Ra­mia ni­smo, uvi­jek po­sto­ji ne­ko sa kim smo mi do­bri i ko mo­že da­ti pre­po­ru­ke. Ta­ko je bi­lo i sa Ra­mi­em. Jed­na na­ša part­ner­ka, va­žna i uti­caj­na že­na iz mod­ne in­du­stri­je, ko­ja mno­go vo­li i ci­je­ni naš rad i ko­ja je bi­la pro­šle go­di­ne u Por­to Mon­te­ne­gru je pro­sli­je­di­la Ra­mi­e­vom ti­mu po­ziv sa pre­zen­ta­ci­jom, sve nje­ne pre­po­ru­ke i eto ga kod nas, na na­šu ogrom­nu sre­ću i za­do­volj­stvo. On je stvar­no ve­li­ka zvi­je­zda.
●Da li Va­ša sa­rad­nja sa Vog Ita­li­ja otva­ra mo­guć­nost da mo­žda ne­ki cr­no­gor­ski di­zaj­ne­ri mo­gu da se pri­ja­ve na tak­mi­če­nje ko­je otva­ra ve­li­ka vra­ta za di­zaj­ne­re?
– Na­ša sa­rad­nja sa Vo­gue Ita­lia je in­di­rekt­na. Naj­pre­sti­žni­ji kon­kurs za no­ve kre­a­tor­ske zvi­je­zde, „Who is the next” je pod po­kro­vi­telj­stvom Vo­gue Ita­lia. Je­dan od glav­nih čla­no­va ži­ri­ja je Si­mo­net­ta Gi­an­fe­li­ci, ne­ka­da­šnji su­per mo­del i re­vi­ja pr­ve ve­če­ri IFF će bi­ti pod na­zi­vom „The best from Who is on next, by Si­mo­net­ta Gi­an­fe­li­ci”. Kao pred­stav­ni­ci ove re­vi­je su dva kre­a­to­ra, po­bjed­ni­ci pret­hod­nih go­di­na, ko­ji su se već ozbilj­no po­zi­ci­o­ni­ra­li u ita­li­jan­skoj mo­di, Da­vi­de Gri­lo i Al­bi­no TE­O­DO­RO, tj. kre­a­tor Al­bi­no D’amat­to, ko­ji je npr. i sa­vjet­nik u mod­noj ku­ći Max Ma­ra. Si­mo­net­ta Gi­na­fe­li­ci je po­red to­ga što je u glav­nom ži­ri­ju ovog kon­kur­sa i ska­ut me­na­džer ko­ja pro­na­la­zi no­ve ta­len­to­va­ne kre­a­to­re i pro­mo­vi­še ih. Bi­lo bi mi dra­go ako bi iza­bra­la ne­kog od cr­no­gor­skih kre­a­to­ra.
●Mic­hael Cin­co omi­lje­ni di­zaj­ner mno­gih slav­nih že­na će ta­ko­đe pred­sta­vi­ti svo­ju ko­lek­ci­ju. Ka­ko je re­a­go­vao na Vaš po­ziv?
– On je to­li­ko za­u­zet, da je bi­lo naj­te­že pri­vu­ći pa­žnju na mi­nut ka­ko bi do­nio ko­nač­nu od­lu­ku. Cin­co je je­dan od naj­o­mi­lje­ni­jih, ako ne i naj­o­mo­lje­ni­ji kre­a­tor broj­nih naj­po­zna­ti­jih že­na svi­je­ta. Kre­i­ra za kra­ljev­ske po­ro­di­ce, naj­ve­će zvi­je­zde… ima pu­no po­sla, sni­ma­nja za ma­ga­zi­ne, ali za­hva­lju­ju­ći od­lič­noj pre­zen­ta­ci­ji od pro­šle go­di­ne, CV-u Fa­bri­ke, pra­vom kon­tak­tu i lje­po­ti i mo­guć­no­sti Por­to Mon­te­ne­gro, eto ga na IF­Fu,’ gla­vom i bra­dom”.
●Da li ste svje­sni ko­li­ko ve­li­ki za­da­tak ste za­da­li se­bi za sle­de­ću go­di­nu sa ovo­go­di­šnjim pro­gra­mom?
– Da, svje­sni smo, baš smo o to­me pri­ča­li pri­je ne­ki dan. Ali, ja lič­no imam ži­vot­ni mo­to, „ni­je naj­va­žni­je šta je bi­lo ju­če i šta je da­nas, već šta će bi­ti su­tra, tj pre­ko­sju­tra”. Mi smo već ve­li­ki dio po­sla za sle­de­ću go­di­nu od­ra­di­li. Pop­ti­su­je­mo ugo­vor sa ozbilj­nim ti­mom svjet­ske mod­ne in­du­stri­je ko­ji će sta­ti iza nas, tj. fe­sti­va­la u Por­to Mon­te­ne­gru, a on­da će sve bi­ti mno­go lak­še.
●Ka­kvi su Vam pla­no­vi za da­lje to­kom lje­ta?
– Od 15. do 17. av­gu­sta or­ga­ni­zu­je­mo 22. In­ter­na­ci­o­nal­nu smo­tru UMJET­NOST&MO­DE Ko­tor 2019. Ja­ko se ra­du­je­mo no­vom kon­cep­tu sa ko­jim smo po­če­li pro­šle go­di­ne, s ob­zi­rom na to da se Fa­bri­ka sve vi­še ba­vi umjet­no­šću. Po­seb­no se ra­du­je­mo što u Ko­tor do­la­zi je­dan od naj­ve­ćih svjet­skih umjet­ni­ka, ko­ji di­že na no­ge i iza­zi­va sto­je­će ova­ci­je na naj­pro­bir­lji­vi­jim kon­cert­nim i po­zo­ri­šnim svjet­skim dvo­ra­na­ma.A.Š.


Ju­tro je moj od­mor
●Ka­da se Ve­sna Man­dić od­ma­ra i ka­ko?
– Ha, ha, 1. i 7. ja­nu­a­ra, ta­ko što le­tim da vi­dim sve me­ni dra­ge lju­de za ko­je ne­mam do­volj­no vre­me­na. Ali, oni me svi ra­zu­mi­ju i zna­ju da sam uvi­jek tu ka­da za­tre­bam. Ina­če, ja imam sva­ko ra­no ju­tro, mo­jih sat vre­me­na tr­ča­nja u obli­žnjoj šu­mi­ci gdje uži­vam u dr­ve­ću, tra­vi, cvr­ku­tu pti­ca, pod­jed­na­ko i zi­mi. To je mo­jih sat, sva­ko ju­tro, ka­da od­ma­ram du­šu, do­no­sim naj­va­žni­je od­lu­ke, rje­ša­vam pro­ble­me, ili sa­mo uži­vam u pri­ro­di. Ma­lo sam i pre­tje­ra­la, ko­li­ko god da pu­no ra­dim, uvi­jek na­đem na­čin da udo­vo­ljim se­bi ma­kar na krat­ko. Ni­je­sam za­htjev­na i bi­je­sna, po pri­ro­di sam vr­lo jed­no­stav­na i naj­če­šće mi je po­treb­no ja­ko ma­lo da bu­dem sreć­na, a ja to po pri­ro­di je­sam. Raz­li­či­te ži­vot­ne do­bi ima­ju raz­li­či­te kri­te­ri­ju­me sre­će. Ja sam sa­da u pe­ri­o­du, „sa­mo da smo zdra­vi” i to ka­da se sve sa­be­re i odu­zme i je­ste naj­va­žni­je.