Stiglo nam je i dugo čekano ljeto, a sa ljetom i divne ljetnje radosti. Ali, Bisa ne bi bila ona da ne podsjeti na neke detalje koje bi svi trebalo da znamo. Pa aman ljudi na dug i vreo podgorički dan, ne nose se sintetičke stvari, redovno se treba kupati ili tuširati, nakon toga ide stik ili rolon, dezodorans pa teek onda (a i ne mora) kap nekog finog, laganog, ljetnjeg parfema. Kud u sred bijelog dana kilo i po šminke, teški sjajevi na usnama, koji više izgledaju kao da si se najela kajmaka, u svaku ti je poru ušao, sestro, i toči niz rubove usana. Ružno ga je vidjeti. Smanji malo, utapkaj neku kremicu sa zaštitnim faktorom, malo maskare, pa svi se otopismo, rumenilo ono jako, crveno, rozo ti ne treba, brzo ćeš se na plus četrdeset upaliti. Naravno, tu su i naočare i šeširi, divni ljetnji detalji. Ali prika moj, prije nego obuješ japanke, sandale, sredi noktiće i ispucale pete. Otkini nokte za početak, majku mu poljubim. Poslije se rugate ljudima koji nose čarape i sandale. Neka ih, bar je prizor ljepši. A onda i ovo... Kada odlazite da platite račune ili bilo gdje, a da to nije plaža nekog mora, obala rijeke, jezera, valjalo bi pristojnije da se obučete. Ne kažem sad da se mora nositi odijelo i kravata, ali drug, ne ide ni kratak šorts, ko minimalke, nije u redu, ako ne zbog vas, onda zbog nas, šalteruša, šalteraša i mi bi da smo sa druge strane, a da ne izigravamo ukočene kretene, zakopčane do grla, dugih nogava što bi moja Vaja rekla. I te markirane naočare, isto bi valjalo da skineš, ili bar podigneš, ono bar šmekersi na glavu, kosu, trebam da te identifikujem, utvrdim ko si, ovako me dovodite u nezgodnu situaciju da molim da to uradite. Nemojmo. Nije sramota imati u torbici vlažnu maramicu, neki ubrus, da se malo rashladimo, a ne samo frk prstom i skineš znoj sa čela. Ne ide, jel da? Vi stavljate parfeme a mi stolove da mažemo asepslom i kanestenom. Niste fer. I znate one ljude što nose peškire oko vrata, e pa, nisu oni baš seljaci, oni su ljudi sa visokim pritiscima, ti peškiri im služe da ne dobiju moždani ili srčani udar. Nemojmo se šaliti time. Veća je muka kad ja dobijem „udar u nos, direktom“ od nekih „La bazdaž, la vonjaž” vaših parfema. Moja mlađa curica se uvijek pitala, zašto potpazuh ne nazivamo pravom riječju – bazduh, stvarno nikad nisam ni ja shvatila. Dakle, ovo nek vam budu male smjernice, ništa kritike, znam ja da ovo svi znamo, ali nije loše i ponoviti. Fer? A sad vedrija tema. Đaci su završili još jednu školsku godinu. Bravo, bravo!! I, šta ćete sad djeco da radite? Kažu mi „slijedi prskanje i cijepanje knjiga“ Molim? Prskajte se do mile volje, al` cijepat` knjige nećete, ja vam jemac. Knjige se čuvaju za do godine, za brata, sestru, komšiju, druga.. Ao, kažu mi, Biso kao da si iz Kanade ili Japana, znaš da se svake godine nešto mijenja i da one od prošle godine ne valjaju, samo se djeca pate sa starim knjigama. Tačno osjetih blagu tugu. Meni si bile omiljene knjige koje bih naslijedila, već podvučeno ono bitno, ponešto ispunjeno, poneki odgovor sa strane.. Eto, izgleda da sam baš stara, prestara Bisa. Nema veze iako nisam u trendu, držaću se starih principa. I još ovo, nama nikada nije bilo dosadno. Ovi moji već cvile. E nek se snađu i zabave. Toliko!!!!
Voli vas Bisa. Redovno se kupajte i uživajte u raspustu. Do čitanja.