Na­du­ven sto­mak, bla­gi oto­ci na zglo­bo­vi­ma ru­ku i no­gu, kao i na­du­ve­no li­ce, simp­to­mi su sa ko­ji­ma se su­sre­će ve­ći­na že­na pri­je re­dov­nog mje­seč­nog ci­klu­sa. Ovi oto­ci uslo­vlje­ni su po­ve­ća­njem kon­cen­tra­ci­je estro­ge­na i pro­lak­ti­na, od­no­sno hor­mon­skim pro­mje­na­ma ko­je su ne­iz­bje­žne pri­je do­la­ska „onih da­na“. Ta­ko­đe, oto­ci na no­ga­ma mo­gu da se ja­ve po­sli­je vi­še­sat­nog pu­to­va­nja i/ili sje­de­nja, ali ovi simp­to­mi pro­la­ze spon­ta­no i bez ika­kvih dru­gih pra­te­ćih te­go­ba. Me­đu­tim, ka­da se oto­ci ja­vlja­ju če­sto, a po­seb­no ako se ja­ve „pre­ko no­ći“ i ne po­vla­če se br­zo, uka­zu­ju na ozbilj­ni­je zdrav­ste­ne pro­ble­me.
O uzro­ci­ma po­ja­ve oto­ka ko­ji zah­tije­va­ju lje­ka­r­ski pre­gled i te­ra­pi­ju za „Dan“ go­vo­ri dok­tor me­di­ci­ne Ma­ri­ja Ko­zo­ma­ra.
– Oto­ci, od­no­sno ede­mi pred­sta­vlja­ju na­ku­plja­nje vo­de ili lim­fe u me­đu­će­lij­skom pro­sto­ru ili raz­li­či­tim or­ga­ni­ma – ka­že dr Ko­zo­ma­ra. - Mo­gu se po­ja­vi­ti na bi­lo kom di­je­lu ti­je­la, a naj­če­šće se ja­vlja­ju na no­ga­ma i ru­ka­ma (pe­ri­fer­ni ede­mi), sto­ma­ku, plu­ći­ma i li­cu. U za­vi­sno­sti od nji­ho­vog uzro­ka i me­ha­ni­zma na­stan­ka, ede­mi mo­gu da bu­du lo­ka­li­zo­va­ni ili ge­ne­ra­li­zo­va­ni. Lo­ka­li­zo­va­ni ede­mi ja­vlja­ju se kao po­sle­di­ca upa­le, aler­gi­je ili op­struk­ci­je u pro­to­ku lim­fe, dok ge­ne­ra­li­zo­va­ni na­sta­ju kao po­sle­di­ca obo­lje­nja raz­li­či­tih or­ga­na i raz­li­ku­ju se po mje­stu na­stan­ka, kli­nič­koj sli­ci i tra­ja­nju.
●Ko­ja obo­lje­nja mo­gu da uzro­ku­ju po­ja­vu ge­ne­ra­li­zo­va­nih ede­ma?
– Ge­ne­ra­li­zo­va­ne ede­me iza­zi­va­ju obo­lje­nja sr­ca ili pro­ble­mi u ven­skoj i lim­fnoj cir­ku­la­ci­ji, kao i obo­lje­nja bu­bre­ga i je­tre. Kod oso­ba ko­je ima­ju osla­blje­nu bu­bre­žnu funk­ci­ju do­la­zi do za­dr­ža­va­nja so­li i vo­de u ti­je­lu; bu­bre­zi ima­ju osla­blje­nu fil­tra­ci­o­nu spo­sob­nost, pa se kao po­sle­di­ca ja­vlja oti­ca­nje ti­je­la, po­seb­no no­gu. Kod pa­ci­je­na­ta ko­ji ima­ju sma­nje­nu funk­ci­ju šti­ta­ste žli­je­zde mo­že da se ja­vi ge­ne­ra­li­zo­va­ni edem, ali i lo­ka­li­zo­va­ni otok, od­no­sno ta­ko­zva­ni mik­se­dem. Kod ge­ne­ra­li­zo­va­nih ede­ma teč­nost se za­dr­ža­va u me­đu­će­lij­skom pro­sto­ru či­ta­vog ti­je­la, ali po­sta­je vi­dlji­va tek ka­da se po­ve­ća za dva i po do tri li­tra.
●Šta uzro­ku­je po­ja­vu pe­ri­fer­nih ede­ma, a usli­jed če­ga se ja­vlja­ju lim­fe­de­mi?
-Naj­če­šći pe­ri­fer­ni ede­mi su ede­mi no­gu, a njih mo­gu da iza­zo­vu raz­li­či­ta obo­lje­nja. To su naj­če­šće pro­ši­re­ne ve­ne ili pri­su­stvo trom­ba. Na­ve­de­na sta­nja spre­ča­va­ju po­vra­tak kr­vi iz no­gu u sr­ce, a kao po­sle­di­ca se ja­vlja­ju oto­ci. Uko­li­ko je edem uzro­ko­van ugru­škom kr­vi naj­če­šće se ja­vlja sa­mo na jed­noj no­zi, dok dru­ga obo­lje­nja pra­ti po­ja­va oto­ka na obje no­ge. Kod oso­ba ko­je ima­ju osla­blje­nu funk­ci­ju bu­bre­ga mo­gu da se ja­ve ede­mi no­gu ili oti­ca­nje ci­je­log ti­je­la. Po­red ede­ma no­gu, mo­gu da se ja­ve i edem sto­ma­ka ili li­ca. Ede­mi no­gu i sto­ma­ka ja­vlja­ju se kod pa­ci­je­na­ta ko­ji ima­ju ci­ro­zu je­tre. Kod sr­ča­nih bo­le­sni­ka naj­pri­je se ja­vlja­ju oto­ci na no­ga­ma, a ka­sni­je mo­gu da se pro­ši­re i na sto­mak i/ili plu­ća. U za­vi­sno­sti od to­ga gdje se edem po­ja­vlju­je, do­bar di­jag­no­sti­čar će zna­ti ko­ji dio sr­ca je obo­lio; ako se edem po­ja­vi na sto­ma­ku i plu­ći­ma to uka­zu­je na bo­lest de­sne sr­ča­ne ko­mo­re ili sr­ča­ne ovoj­ni­ce, a uko­li­ko se ja­vi sa­mo na plu­ći­ma to je znak bo­le­sti li­je­ve sr­ča­ne ko­mo­re. Oba sta­nja iz­i­sku­ju hi­tan me­di­cin­ski tret­man. Ka­da je ri­ječ o lim­fe­de­mi­ma, oni se naj­če­šće ja­vlja­ju kao po­sle­di­ca hi­rur­škog ukla­nja­nja lim­fi­nih žli­je­zda, po­seb­no kod že­na ko­je su ope­ri­sa­le kar­ci­nom doj­ke i pro­šle ci­klus zra­če­nja.
●Ko­li­ko uzi­ma­nje te­ra­pi­je za li­je­če­nje hro­nič­nih bo­le­sti mo­že da uti­če na po­ja­vu oto­ka?
-Te­ra­pi­ja ko­ju do­bi­ja­ju pa­ci­jen­ti ko­ji ima­ju di­jag­no­sti­ko­va­nu hi­per­ten­zi­ju mo­že da iza­zo­ve po­ja­vu oto­ka no­gu zbog ši­re­nja krv­nih su­do­va i ak­ti­vi­ra­nja sim­pa­tič­kog si­ste­ma. Ta­ko­đe, po­vi­šen krv­ni pri­ti­sak ko­ji se li­je­či ACE in­hi­bi­to­ri­ma mo­že da iza­zo­ve po­ja­vu an­gi­o­e­de­ma, oto­ka ko­ji se ja­vlja na li­cu, je­zi­ku i gr­lu. Po­je­di­ni lje­ko­vi za di­ja­be­tes, kao i lje­ko­vi iz gru­pe anal­ge­ti­ka mo­gu da do­ve­du do po­ja­ve oto­ka zbog za­dr­ža­va­nja so­li i teč­no­sti u ti­je­lu, ali i da ošte­te bu­bre­žnu funk­ci­ju, pa bi u tom smi­slu tre­ba­lo po­seb­no po­ve­sti ra­ču­na o di­na­mi­ci i ko­li­či­ni anal­ge­ti­ka ko­je upo­tre­blja­va­mo, jer ih mno­gi lju­di uzi­ma­ju „na svo­ju ru­ku“; bez pret­hod­ne kon­sul­ta­ci­je sa lje­ka­rom. Bu­bre­žni i sr­ča­ni bo­le­sni­ci po­seb­no bi tre­ba­lo da bu­du opre­zni pri­li­kom uzi­ma­nja anal­ge­ti­ka, jer ovi lje­ko­vi mo­gu kod njih da iza­zo­vu ne sa­mo po­ja­vu ede­ma, već i da po­gor­ša­ju osnov­nu bo­lest. Naj­zad, i hor­mon­ski pre­pa­ra­ti na ba­zi estro­ge­na mo­gu da iza­zo­vu po­ja­vu ede­ma, ali bi pa­ci­jen­ti tre­ba­lo da zna­ju da će oto­ci ne­sta­ti ne­ko­li­ko sed­mi­ca po­sli­je za­vr­šet­ka hor­mon­ske te­ra­pi­je.
●Ko­je di­jag­no­stič­ke pro­ce­du­re bi tre­ba­lo spro­ve­sti kod po­ja­ve ede­ma?
-Po­red anam­ne­ze i fi­zič­kog pre­gle­da, neo­p­hod­no je ura­di­ti la­bo­ra­to­rij­ske ana­li­ze ko­je pod­ra­zu­me­va­ju krv­nu sli­ku, kre­a­ti­nin, al­bu­min, se­rum­ske elek­tro­li­te, te­sto­ve je­tre­ne funk­ci­je i pre­gled uri­na, a kod sum­nje na sr­ča­nu sla­bost još i mo­žda­ni na­tri­u­ret­ski pep­tid (BNP). Po­tom sli­je­de ra­di­o­gra­fi­ja plu­ća, ul­tra­zvuč­ni pre­gled sto­ma­ka i sr­ca, a uko­li­ko se sum­nja na ven­sku trom­bo­zu neo­p­hod­no je ura­di­ti ko­lor do­pler eho­an­gi­o­gra­fi­ju ve­na eks­tre­mi­te­ta. Po­ne­kad će spe­ci­ja­li­sta za­tra­ži­ti i bi­op­si­ju bu­bre­ga ili je­tre.
●Ka­ko iz­gle­da te­ra­pi­ja li­je­če­nja ede­ma?
-Uvi­jek je neo­p­hod­no tre­ti­ra­ti osnov­no obo­lje­nje ko­je je do­ve­lo do po­ja­ve ede­ma. Pa­ci­jen­ti­ma se sa­vje­tu­je di­je­tet­ski re­žim is­hra­ne sa sma­nje­nim uno­som so­li, te­ra­pi­ja lje­ko­vi­ma iz gru­pe di­u­re­ti­ka pod stro­gom kon­tro­lom lje­ka­ra, kao i no­še­nje ela­stič­nih za­vo­ja ili ča­ra­pa uko­li­ko po­sto­ji pro­blem sa ven­skom cir­ku­la­ci­jom. In­fu­zi­je al­bu­mi­na su oba­ve­zni dio te­ra­pi­je li­je­če­nja ede­ma bu­bre­žnog po­ri­je­kla.
Sne­ža­na Mol­do­van

Za­teg­nu­ta ko­ža
-Pe­ri­fer­ni ela­stič­ni ede­mi ko­ji se ja­vlja­ju na no­ga­ma alar­mi­ra­ju ili da po­sto­ji pro­blem u cir­ku­la­ci­ji lim­fe ili da je do­šlo do sma­nje­nja funk­ci­je šti­ta­ste žli­je­zde – ob­ja­šnja­va dr Ko­zo­ma­ra. - S dru­ge stra­ne, tje­sta­sti ede­mi na no­ga­ma uvi­jek su sig­nal ozbilj­ni­jeg obo­lje­nja bu­bre­ga i zah­tije­va­ju op­se­žno me­di­cin­sko is­pi­ti­va­nje. Oba sta­nja pra­ti za­teg­nu­tost ko­že, s tim što se kod tje­sta­stih ede­ma po­sli­je pri­ti­ska pr­stom na ko­ži ja­vlja udu­blje­nje ko­je se spo­ro po­vla­či, dok kod ela­stič­nih ede­ma udu­blje­nje br­zo ne­sta­je.

Ede­mi u trud­no­ći
-Kod ve­ći­ne trud­ni­ca, po­seb­no u tre­ćem tri­me­stru trud­no­će, mo­gu da se ja­ve oto­ci ru­ku, sto­pa­la ili li­ca – na­vo­di dr Ko­zo­ma­ra. – Bez­o­pa­sni su, osim uko­li­ko ni­je­su pra­će­ni po­vi­še­nim krv­nim pri­ti­skom i po­ja­vom bje­lan­če­vi­na u uri­nu. U tom slu­ča­ju, mo­gu da do­ve­du do pre­e­klamp­si­je ko­ja iz­i­sku­je oba­ve­zan me­di­cin­ski tret­man.