Uri­nar­ne in­fek­ci­je pred­sta­vlja­ju ozbi­ljan zdrav­stve­ni pro­blem i spa­da­ju u red naj­u­če­sta­li­jih in­fek­ci­ja. Sva­ka dru­ga že­na će bar jed­nom u svom ži­vo­tu ima­ti uri­nar­nu in­fek­ci­ju, a oko 10 od­sto že­na ima in­fek­ci­je ko­je se vi­še pu­ta po­na­vlja­ju. Pret­po­sta­vlja se da sva­ka že­na bar pet pu­ta to­kom ži­vo­ta ima upa­lu mo­krać­ne be­ši­ke, od­no­sno ci­sti­tis. To je ujed­no i naj­če­šća in­fek­ci­ja uri­nar­nog trak­ta, ko­ja, na sre­ću, ni­je kom­pli­ko­va­na i la­ko se li­je­či. Že­ne su sklo­ni­je uri­nar­nim in­fek­ci­ja­ma zbog ana­to­mi­je, jer je žen­ski mo­krać­ni ka­nal kra­ći od mu­škog, a ti­me i iz­lo­že­ni­ji in­fek­ci­ji. Dr Aida Av­dić za „Dan” ob­ja­šnja­va zbog če­ga su uri­nar­ne in­fek­ci­je kod ne­kih lju­di uče­sta­li­je, go­vo­ri o naj­če­šćim te­go­ba­ma, us­po­sta­vlja­nju di­jag­no­ze i naj­e­fi­ka­sni­jim me­to­da­ma za nji­ho­vo li­je­če­nje.
Šta iza­zi­va uri­nar­ne in­fek­ci­je?
- Uri­nar­ne in­fek­ci­je iza­zi­va­ju bak­te­ri­je. Če­šće su kod že­na ne­go kod mu­ška­ra­ca, i go­to­vo po­lo­vi­na že­na u ne­kom tre­nut­ku svog ži­vo­ta, naj­ma­nje jed­nom, obo­li od ove bo­le­sti. Fak­to­ri ri­zi­ka uklju­ču­ju žen­sku ana­to­mi­ju, sek­su­al­ne od­no­se i po­ro­dič­nu isto­ri­ju bo­le­sti. Je­dan od naj­če­šćih uzroč­ni­ka je bak­te­ri­ja Eše­ri­hi­ja ko­li, a nje­no pri­rod­no sta­ni­šte je za­vr­šni dio de­be­log cri­je­va. Zbog ne­po­sred­ne bli­zi­ne ove bak­te­ri­je la­ko pre­la­ze iz svog nor­mal­nog mje­sta bo­rav­ka do va­gi­ne i spo­lja­šnjeg otvo­ra mo­krać­nog ka­na­la, gdje se raz­mno­ža­va­ju i ši­re ka be­ši­ci, gor­njim mo­krać­nim pu­te­vi­ma pa sve do bu­bre­ga, iza­zi­va­ju­ći uri­nar­ne in­fek­ci­je.
Zbog če­ga se ja­vlja­ju?
- Pad imu­ni­te­ta, ne­do­vo­ljan unos teč­no­sti, di­ja­be­tes, pri­su­stvo pi­je­ska i ka­me­na u mo­krać­nim pu­te­vi­ma i sek­su­al­ni od­no­si su fak­to­ri ri­zi­ka za olak­ša­no na­sta­ja­nje uri­nar­nih in­fek­ci­ja.
Ko­je su naj­če­šće te­go­be ko­je uka­zu­ju na uri­nar­nu in­fek­ci­ju?
- Uri­nar­na in­fek­ci­ja se naj­če­šće ma­ni­fe­stu­je uče­sta­lim na­go­nom za mo­kre­njem, pec­ka­njem pri mo­kre­nju, bo­lom u do­njem di­je­lu tr­bu­ha ili u mo­krać­noj ci­je­vi na­ro­či­to pri kra­ju mo­kre­nja, a po­ne­kad se mo­že ja­vi­ti i krv u uri­nu, vi­dlji­va go­lim okom ili mi­kro­skop­ski. U ova­kvim slu­ča­je­vi­ma se naj­če­šće ra­di o upa­li mo­krać­ne be­ši­ke (ci­sti­tis). Ako se in­fek­ci­ja po­gor­ša­va mo­že se ja­vi­ti i po­vi­še­na tje­le­sna tem­pe­ra­tu­ra. Če­sto in­fek­ci­ja pro­la­zi bez simp­to­ma, a po­ne­kad sa ne­ka­rak­te­ri­stič­nim te­go­ba­ma u smi­slu vr­to­gla­vi­ca, sla­bo­sti i muč­ni­na.
Ko­je vr­ste uri­nar­nih in­fek­ci­ja po­sto­je?
- Uri­nar­ne in­fek­ci­je mo­že­mo po­di­je­li­ti na vi­še na­či­na. S ob­zi­rom na na­čin na­sta­ja­nja i du­ži­nu tra­ja­nja mo­gu bi­ti akut­ne - na­glo na­sta­le, sa bur­nom simp­to­ma­to­lo­gi­jom, i hro­nič­ne - la­ga­nog to­ka ko­je tra­ju du­že. Po­sto­ji po­dje­la i na kom­pli­ko­va­ne i ne­kom­pli­ko­va­ne, pri če­mu kod kom­pli­ko­va­nih uri­nar­nih in­fek­ci­ja po­sto­ji ne­ka pa­to­fi­zi­o­lo­ška ili ana­tom­ska pre­di­spo­zi­ci­ja da na­sta­ne in­fek­ci­ja. Obič­no se ta­kva in­fek­ci­ja li­je­či du­že ili sna­žni­jim an­ti­bi­o­ti­ci­ma kao što je to slu­čaj kod di­ja­be­ti­ča­ra, imu­no­kom­pro­mi­to­va­nih pa­ci­je­na­ta, obo­lje­lih od ma­lig­nih bo­le­sti, kod pa­ci­je­na­ta ko­ji ima­ju ka­men u mo­krać­nim ka­na­li­ma ili ne­ku uro­đe­nu ili ste­če­nu ano­ma­li­ju uri­nar­nog trak­ta i dr. Po­seb­nu vr­stu pred­sta­vlja­ju bol­nič­ke in­fek­ci­je, jer su če­sto uzro­ko­va­ne ve­o­ma ot­por­nim bak­te­ri­ja­ma, neo­sje­tlji­vim na dej­stvo broj­nih an­ti­bi­o­ti­ka. Naj­te­ži ob­lik uri­nar­ne in­fek­ci­je je uro­sep­sa ko­ja na­sta­je ši­re­njem in­fek­ci­je do dru­gih or­ga­na, a pred­sta­vlja te­ško i po ži­vot opa­sno sta­nje.
Ka­ko se po­tvr­đu­je po­sto­ja­nje uri­nar­nih in­fek­ci­ja?
- Uri­nar­ne in­fek­ci­je se do­ka­zu­ju pre­gle­dom uri­na i ana­li­zom uri­no­kul­tu­re, za šta je po­treb­no uze­ti pr­vi ju­tar­nji urin, sred­nji mlaz, na­kon pra­nja ru­ku i ge­ni­ta­li­ja. Uzo­rak uri­na tre­ba do­ni­je­ti naj­ka­sni­je za 30-45 mi­nu­ta do la­bo­ra­to­ri­je.
Na ko­ji na­čin se li­je­če uri­nar­ne in­fek­ci­je?
- Li­je­če­nje se uglav­nom spro­vo­di an­ti­bi­ot­skom te­ra­pi­jom. Vr­stu an­ti­bi­o­ti­ka, du­ži­nu tra­ja­nja te­ra­pi­je i do­zu is­klju­či­vo pro­pi­su­je lje­kar na­kon pre­gle­da, i te­ra­pi­ja mo­ra bi­ti pri­la­go­đe­na sva­kom pa­ci­jen­tu. Osim to­ga ja­ko je va­žno uno­si­ti do­volj­no teč­no­sti.
Šta sve mo­gu da pro­u­zro­ku­ju uri­nar­ne in­fek­ci­je?
- Uko­li­ko se ne li­je­če, uri­nar­ne in­fek­ci­je mo­gu do­ve­sti do kom­pli­ka­ci­ja u smi­slu po­na­vlja­nih in­fek­ci­ja, ošte­će­nja bu­bre­ga te sep­se kao po ži­vot opa­snog sta­nja. Ta­ko­đe, kod trud­ni­ca mo­gu do­ve­sti do pri­je­vre­me­nog po­ro­đa­ja ili ra­đa­nja dje­te­ta ma­le tje­le­sne te­ži­ne.
A.Š.

Čaj od bru­sni­ce i per­šu­na za pr­vu po­moć

Da li su an­ti­bi­o­ti­ci pr­va po­moć kod ovih in­fek­ci­ja?
- An­ti­bi­o­ti­ci ni­su uvi­jek pr­va po­moć kod in­fek­ci­je. Da­nas pa­ci­jen­ti če­sto sa­mo­i­ni­ci­ja­tiv­no uzi­ma­ju lje­ko­ve što do­vo­di do sve ve­ćeg bro­ja in­fek­ci­ja uzro­ko­va­nih bak­te­ri­ja­ma ko­je su ot­po­r­ne na an­ti­bi­o­ti­ke. Unos teč­no­sti, na­ro­či­to ča­ja od bru­sni­ce ili per­šu­na za ko­je je do­ka­za­no da ima­ju an­ti­sep­tič­ko dej­stvo, če­sto mo­že ri­je­ši­ti pro­blem. U slu­ča­ju te­žih in­fek­ci­ja, pro­pi­su­ju se an­ti­bi­o­ti­ci na­kon ade­kvat­no spro­ve­de­ne di­jag­no­sti­ke - zaključila je Avdić.