P
o­vi­šen ho­le­ste­rol u kr­vi pred­sta­vlja je­dan od glav­nih fak­to­ra ri­zi­ka za raz­voj in­fark­ta mi­o­kar­da i mo­žda­nog uda­ra. S ob­zi­rom na to da je ho­le­ste­rol uglav­nom pro­iz­vod za­si­će­nih ma­sti iz hra­ne, sta­ti­sti­ke po­ka­zu­ju da su bo­le­sti ko­je na­sta­ju usled po­vi­še­nog ho­le­ste­ro­la naj­če­šće po­slje­di­ca ne­pra­vil­ne is­hra­ne, a sve­ga pet od­sto uslo­vlje­no je na­sle­đem, i to su pri­mar­ni po­re­me­ća­ji.
Dru­gu gru­pu, ka­ko za „Dan” ob­ja­šnja­va nu­tri­ci­o­ni­sta Ja­sna Vu­ji­čić, či­ne se­kun­dar­ni po­re­me­ća­ji i na­sta­ju u sklo­pu dru­gih bo­le­sti – di­ja­be­te­sa, go­ja­zno­sti, sma­nje­ne funk­ci­je štit­ne žli­je­zde, ili kao po­slje­di­ca upo­tre­be ne­kih lje­ko­va ili al­ko­ho­la.
– Ma­sno­će u kr­vi na­la­ze se u ob­li­ku tri­gli­ce­ri­da i ho­le­ste­ro­la – pod­sje­ća nu­tri­ci­o­ni­sta Vu­ji­čić. - Ho­le­ste­rol se u kr­vi na­la­zi u vi­še ob­li­ka. LDL ho­le­ste­rol, od­no­sno „loš ho­le­ste­rol” je naj­od­go­vor­ni­ji za na­pre­do­va­nje pro­ce­sa ate­ro­skle­ro­ze i su­ža­va­nje krv­nih su­do­va, dok HDL ho­le­ste­rol, od­no­sno „do­bar ho­le­ste­rol” sma­nju­je ta­lo­že­nje štet­nog ho­le­ste­ro­la u ar­te­ri­ja­ma i uspo­ra­va pro­ces ate­ro­skle­ro­ze. Po­ve­ća­ne vri­jed­no­sti ho­le­ste­ro­la do­vo­de do na­ku­plja­nja ma­snih na­sla­ga na zi­do­vi­ma krv­nih su­do­va, što do­vo­di do nji­ho­vog su­ža­va­nja, a ka­da se ta­ko su­žen krv­ni sud za­če­pi krv­nim ugru­škom pre­ki­da se do­tok kr­vi i na­sta­je in­farkt mi­o­kar­da, mo­žda­ni udar ili bol u do­njim eks­tre­mi­te­ti­ma. Ina­če, ho­le­ste­rol je po he­mij­skoj struk­tu­ri mo­no­hi­drok­sil­ni, ci­klič­ni, ne­za­si­će­ni al­ko­hol. Do­ka­za­no je da se dvi­je tre­ći­ne stva­ra u or­ga­ni­zmu sin­te­zom iz za­si­će­nih ma­snih ki­sje­li­na u je­tri (en­do­ge­ni ho­le­ste­rol), a jed­na tre­ći­na se uno­si hra­nom (eg­zo­ge­ni). Kao i sve dru­ge vr­ste al­ko­ho­la, i ho­le­ste­rol se ve­zu­je za ma­sne ki­sje­li­ne i u ta­kvom este­ri­fi­ko­va­nom ob­li­ku tran­spor­tu­je se pu­tem kr­vi do orga­na.
Šta uti­če na po­vi­šen ni­vo ho­le­ste­ro­la u kr­vi?
– Vi­sok unos ho­le­ste­ro­la pu­tem hra­ne, ve­ći unos za­si­će­nih ma­snih ki­sje­li­na, pre­ko­mjer­ni ener­get­ski unos i ko­li­či­na i štet­ni efek­ti trans izo­me­ra ne­za­si­će­nih ma­snih ki­sje­li­na. Sva­ko po­ve­ća­nje od 100 mg u hra­ni do­vo­di do po­ra­sta za 0,21 do 0,26 mmol/l ho­le­ste­ro­la u kr­vi, ko­ji je u 85 odsto slu­ča­je­va po­slje­di­ca po­ve­ća­nja ate­ro­ge­ne LDL funk­ci­je. Da­kle, sma­nje­njem uno­sa ho­le­ste­ro­la u hra­ni sma­nji­će se ni­vo LDL – frak­ci­je. Isto­vre­me­no bi tre­ba­lo sma­nji­ti unos za­si­će­nih ma­snih ki­sje­li­na ko­je su po­la­zna osno­va za nje­go­vu sin­te­zu. Po­ve­ća­nje ho­le­ste­ro­la u LDL frak­ci­ji je štet­no, jer se on ta­lo­ži u će­li­ja­ma i do­vo­di do pro­mje­na (go­mi­la se i na ar­te­ri­ja­ma stva­ra­ju­ći plak), a po­ve­ća­nje u HDL je do­bro jer se ta­ko on tran­spor­tu­je do je­tre na po­nov­nu pre­ra­du ili ukla­nja­nje iz or­ga­ni­zma.
Ko­ja je ulo­ga ho­le­ste­ro­la u me­ta­bo­li­zmu hra­ne?
– Ko­li­či­na ho­le­ste­ro­la u fi­zi­o­lo­škim gra­ni­ca­ma ima va­žnu ulo­gu u me­ta­bo­li­zmu hra­ne. Uče­stvu­je u stva­ra­nju žuč­nih ki­sje­li­na (to su, za­pra­vo, nje­go­vi de­ri­va­ti) ko­ji ima­ju ulo­gu u va­re­nju i is­ko­ri­šća­va­nju ma­sti u or­ga­ni­zmu. Uče­stvu­je i u stva­ra­nju ne­kih hor­mo­na i an­ti­ge­na. U na­mir­ni­ca­ma se obič­no na­la­zi u slo­bod­nom ob­li­ku i u ob­li­ku esta­ra ho­le­ste­ro­la sa ma­snim ki­sje­li­na­ma (hol­ste­ri­di). U na­mir­ni­ca­ma ži­vo­tinj­skog po­ri­je­kla na­la­zi se u ob­li­ku esta­ra. Pod dej­stvom cri­jev­nih li­pa­za tran­sfor­mi­še se u slo­bo­dan ho­le­ste­rol i slo­bod­ne ma­sne ki­sje­li­ne u od­no­su 1: 3.
Ko­ji su naj­va­žni­ji iz­vo­ri ho­le­ste­ro­la ko­je uzi­ma­mo kroz hra­nu?
– To su mo­zak, žu­man­ce, je­tra, bu­bre­zi, je­zik, sr­ce, ri­blja ikra, pu­no­ma­sno mli­je­ko i svi pro­iz­vo­di od pu­no­ma­snog mli­je­ka, ma­jo­nez i uma­ci na nje­go­voj ba­zi, me­so i me­sne pre­ra­đe­vi­ne, ži­vo­tinj­ske ma­sti (loj, svinj­ska mast, gu­šči­ja, pa­či­ja i ko­ko­ši­ja mast), pe­kar­ski i po­sla­sti­čar­ski pro­iz­vo­di sa ja­ji­ma i ma­sti­ma.
Šta sa­vje­tu­je­te oso­ba­ma ko­je ima­ju po­vi­šen ho­le­ste­rol, ka­ko da se hra­ne da bi ni­vo ove ma­sno­će do­ve­li u gra­ni­ce op­ti­mal­nih vri­jed­no­sti?
– Da bi sni­zi­li ni­vo ho­le­ste­ro­la, a pri­je sve­ga LDL frak­ci­je po­treb­no je da pro­mi­je­ne na­čin is­hra­ne i da iz­ba­ce fak­to­re ri­zi­ka. To u pr­vom re­du zna­či od­ri­ca­nje od ma­sne hra­ne i uvo­đe­nje zdra­ve hra­ne i zdra­vih na­či­na pri­pre­me. Fa­vo­ri­zuj­te ku­va­no, din­sta­no i su­vo­pe­če­no, a ni­ka­ko pr­že­no u ma­sti ili du­bo­kom ulju. Uve­di­te do­sta po­vr­ća i vo­ća u is­hra­nu, pri­je sve­ga ni­sko­ka­lo­rič­nih na­mir­ni­ca sa do­sta vla­ka­na. Za­mi­je­ni­te ži­vo­tinj­ske ma­sno­će i na­mir­ni­ce u ko­ji­ma se one na­la­ze bilj­nim ma­sno­ća­ma, u ko­ji­ma ne­ma za­si­će­nih ma­snih ki­sje­li­na. Mo­že­te uve­sti i ri­bu, a umje­sto ma­snog me­sa ko­ri­sti­te ne­ma­sno. Sma­nji­te upo­tre­bu ku­hinj­ske so­li, a umje­sto bi­je­log hlje­ba, pe­ci­va i tje­ste­ni­na uve­di­te in­te­gral­ne pro­iz­vo­de i pa­hu­lji­ce ko­je sa­dr­že bilj­na vlak­na. Bu­di­te ve­o­ma re­strik­tiv­ni pre­ma slat­ki­ši­ma, jer i oni sa­dr­že za­si­će­ne ma­sno­će, pa je za­to naj­bo­lje da ih iz­bje­ga­va­te. Ta­ko­đe, uve­di­te sva­ko­dnev­nu fi­zič­ku ak­tiv­nost. Naj­zad, uko­li­ko vam je po­treb­no, po­sa­vje­tu­je­te se sa lje­ka­rom ili nu­tri­ci­o­ni­stom, a ako već ko­ri­sti­te lje­ko­ve, ni­ka­ko ih ne iz­ba­cuj­te bez pret­hod­ne kon­sul­ta­ci­je sa dok­to­rom.
Sne­ža­na Mol­do­van

Ide­al­ne vri­jed­no­sti

-Po­želj­no je da ukup­ni ho­le­ste­rol bu­de ma­nji od pet mmol/l, LDL ho­le­ste­rol bu­de ma­nji od tri mmol/l, HDL ho­le­ste­rol ve­ći od je­dan mmol/l, a da tri­gli­ce­ri­di bu­du ma­nji od 1,7 mmol/l – is­ti­če nu­tri­ci­o­ni­sta.