Me­di­ci­na je utvr­di­la di­rekt­nu po­ve­za­nost iz­me­đu iz­la­ga­nja sun­cu i kan­ce­ro­ge­nih obo­lje­nja ko­že, a ka­ko je ko­ža gla­ve i vra­ta naj­vi­še eks­po­ni­ra­na sa­svim je ja­sno za­što se u baš u ovoj re­gi­ji naj­če­šće i lo­ka­li­zu­ju ta obo­lje­nja. Ka­da je neo­p­ho­dan ope­ra­tiv­ni rez vi­dlji­vih ivi­ca tu­mo­ra, da li su sve sum­nji­ve pro­mje­ne tu­mo­ri, da li je opa­sna sva­ka pro­mje­na mla­de­ža na ko­ži li­ca i vra­ta i o još mno­go isti­na i za­blu­da o ovoj te­mi, za „Dan” go­vo­ri mak­si­lo­fa­ci­jal­ni hi­rurg mr Ta­nja Bo­lje­vić. Dok­tor me­di­ci­ne sci. mr Ta­nja Bo­lje­vić ra­di na Kli­ni­ci za ORL i MFH Kli­nič­kog cen­tra Cr­ne Go­re kao spe­ci­ja­li­sta mak­si­lo­fa­ci­jal­ne hi­rur­gi­je, a nje­no po­seb­no pro­fe­si­o­nal­no in­te­re­sva­nje je upra­vo on­ko­lo­gi­ja ko­že li­ca i vra­ta.
Ko­li­ko su tu­mo­ri ko­že li­ca i vra­ta če­sta obo­lje­nja? Ko­ji su osnov­ni fak­to­ri ri­zi­ka ko­ji do­vo­de do njih?
– Kod nas i u svi­je­tu tu­mo­ri ko­že li­ca i vra­ta su če­sta obo­lje­nja, iz­me­đu osta­log i usled iz­lo­že­no­sti sun­če­vim i dru­gim štet­nim zra­ci­ma. Mo­že­mo slo­bod­no re­ći da je naj­če­šća lo­ka­li­za­ci­ja ma­lig­nih tu­mo­ra ko­že upra­vo re­gi­ja gla­ve i vra­ta. U prin­ci­pu, tu­mo­ri ko­že li­ca i vra­ta se mo­gu po­di­je­li­ti na be­nig­ne i ma­lig­ne tu­mo­re, ma­da je tu gra­ni­cu ne­kad te­ško ja­sno po­sta­vi­ti. Ova po­dje­la se za­sni­va na mo­guć­no­sti tu­mo­ra da ugro­ze ži­vot ili ne. Če­šće se ja­vlja­ju kod oso­ba bi­je­le ra­se, kod mu­ška­ra­ca, kod sta­ri­jih od 50 do 60 go­di­na kao i kod ne­kih pro­fe­si­ja. Utvr­đe­na je di­rekt­na po­ve­za­nost iz­me­đu di­rekt­ne eks­po­zi­ci­je sun­cu. Po­red UV zra­če­nja, na po­ja­vu uti­ču i jo­ni­zu­ju­ća zra­če­nja (rend­gen zra­če­nje), ne­ki he­mij­ski agen­si (du­van, ka­tra­ni, smo­la, mi­ne­ral­na ulja), hro­nič­na iri­ta­ci­ja i in­fla­ma­ci­ja (ožilj­ci, ne­lije­če­ni va­ri­ko­zni ul­ku­si, le­u­ko­pla­ki­ja, ak­ti­nič­na ke­ra­to­za). Ka­da su u pi­ta­nju ma­lig­ni tu­mo­ri, ta­ko­đe je bit­na i ge­net­ska pre­di­spo­zi­ci­ja. Po­sto­ja­nje pre­kan­ce­ro­za, pro­mje­na na ko­ži ko­je su po ka­rak­te­ri­sti­ka­ma iz­me­đu be­nig­nih i ma­lig­nih pred­sta­vlja­ju pre­di­spo­zi­ci­ju za po­ja­vu ma­lig­nih tu­mo­ra.
Ko­ji su to osnov­ni i naj­če­šći be­nig­ni tu­mo­ri? Da li su sve pro­mje­ne tu­mo­ri i ka­ko na­pra­vi­ti raz­li­ku, od­no­sno da li to uvi­jek pre­pu­sti­ti lje­ka­ru?
– Od be­nig­nih tu­mo­ra ko­že li­ca i vra­ta naj­če­šći su: epi­der­mo­id­ne ci­ste, an­gi­o­mi, pi­o­ge­ni gra­nu­lo­mi, se­bo­ro­ič­na ke­ra­to­za, li­po­mi, ksan­to­mi, ksan­te­la­zme. Ne mo­že­mo re­ći da su sve pro­mje­ne tu­mo­ri, iako mi kod sva­ke sum­nji­ve pro­mje­ne na­vo­di­mo da je tu­mor dok god ne do­ka­že­mo su­prot­no. Ne tre­ba za­bo­ra­vi­ti na mla­de­že (ne­vu­se), ko­ji ni­je­su tu­mo­ri, ali mo­gu to da po­sta­nu.
Ka­ko se be­nig­ni tu­mo­ri li­je­če i da li je čim se pri­mi­je­ti ne­ka pro­mje­na bit­no po­tra­ži­ti sa­vjet lje­ka­ra?
– Be­nig­ne tu­mo­re tre­ba hi­rur­ški li­je­či­ti, na­kon sva­ke ope­ra­ci­je je po­treb­no po­sla­ti ma­te­ri­jal na pa­to­hi­sto­lo­šku ana­li­zu, ko­ja će pre­ci­zi­ra­ti o ko­joj vr­sti tu­mo­ra se ra­di. Naj­bo­lje je kad god pa­ci­jent pri­mi­je­ti ne­ku „sum­nji­vu” pro­mje­nu da se ja­vi na pre­gled kod lje­ka­ra ko­ji će pro­ci­je­ni­ti da li se ra­di o pro­mje­ni ko­ja zah­ti­je­va ope­ra­tiv­no li­je­če­nje.
Ka­ko pre­po­zna­ti opa­sne mla­de­že? Ka­ko raz­bi­ti pred­ra­su­de da se „mla­dež ne di­ra”?
– Mla­de­ži su cir­kum­skript­ne ano­ma­li­je ko­že na­sta­le kao po­sle­di­ca po­re­me­ća­ja u em­bi­ro­nal­nom raz­vo­ju. Mo­gu po­sto­ja­ti već na ro­đe­nju i ta­da go­vo­ri­mo o kon­ge­ni­tal­nim mla­de­ži­ma, a mo­gu se ja­vi­ti i ka­sni­je to­kom ži­vo­ta. Ra­di se o ve­li­kom bro­ju raz­li­či­tih pro­mje­na na ko­ži li­ca i vra­ta i po­sto­ji ve­li­ki broj po­dje­la mla­de­ža. U na­ro­du vla­da vje­ro­va­nje da se „mla­dež ne di­ra”. Me­đu­tim, ova­kav stav je pot­pu­no po­gre­šan!
Sva­ka pro­mje­na mla­de­ža na ko­ži li­ca i vra­ta u smi­slu pro­mje­ne ob­li­ka, bo­je, po­ja­ve „sa­te­li­ta”, pri­su­stva cr­ve­ni­la, svra­ba, kr­va­re­nja i slič­no zah­ti­je­va pre­gled kod mak­si­lo­fa­ci­jal­nog ili pla­stič­nog hi­rur­ga ko­ji tre­ba da pro­ci­je­ni ko­ja pro­mje­na zah­ti­je­va ope­ra­tiv­no li­je­če­nje, a ko­ja da­lje pra­će­nje.
Ka­da se mla­dež oba­ve­zno ope­ra­tiv­no ukla­nja?
– Uko­li­ko se ra­di o mla­de­žu ko­ji je pro­mi­je­nio iz­gled ili po­pri­mio ka­rak­te­ri­sti­ke me­la­no­ma (ma­lig­nog tu­mo­ra), na­rav­no da je bo­lje ope­ra­tiv­no ga uklo­ni­ti, za­to što je to je­di­ni na­čin iz­lje­če­nja. Me­đu­tim, uko­li­ko se ra­di o mla­de­žu ko­ji je već po­pri­mio ma­lig­ne ka­rak­te­ri­sti­ke po­treb­no ga je ope­ri­sa­ti po pre­po­ru­ka­ma o uda­lje­no­sti ope­ra­tiv­nog re­za od vi­dlji­vih ivi­ca tu­mo­ra. I na­rav­no, po­sla­ti ma­te­ri­jal na pa­to­hi­sto­lo­šku ana­li­zu jer bez te ana­li­ze ne­ma si­gur­ne di­jag­no­ze.
U di­fe­ren­ci­jal­noj di­jag­no­zi mla­de­ža naj­zna­čaj­ni­je mje­sto ima pre­po­zna­va­nje kli­nič­kih i der­mo­skop­skih ka­rak­te­ri­sti­ka me­la­no­ma, kao ve­o­ma ma­lig­nog tu­mo­ra, ko­ji mo­že da na­sta­ne i iz po­je­di­nih tam­nih mla­de­ža. Sma­tra se da od 20 –50 od­sto me­la­no­ma na­sta­je na mje­stu pret­hod­no po­sto­je­ćeg tam­nog mla­de­ža, a u 50 – 80 od­sto na zdra­voj ko­ži. Iako je pa­to­hi­sto­lo­ška ana­li­za uklo­nje­ne le­zi­je zlat­ni stan­dard za po­sta­vlja­nje di­jag­no­ze sva­ke pro­mje­ne, da­nas se kao po­moć­na di­jag­no­stič­ka me­to­da mo­že ko­ri­sti der­mo­sko­pi­ja – ne­in­va­ziv­na teh­ni­ka.
Ko­ji su osnov­ni ti­po­vi ma­lig­nih tu­mo­ra ko­že li­ca i vra­ta? Da li se u ovoj re­gi­ji ja­vlja­ju ne­ki spe­ci­fič­ni ob­li­ci tu­mo­ra? Ka­ko se li­je­če i da li je ope­ra­tiv­ni za­hvat neo­p­ho­dan?
– Osnov­ni ti­po­vi ma­lig­nih tu­mo­ra ko­že li­ca i vra­ta su ba­zo­ce­lu­lar­ni, pla­no­ce­lu­lar­ni kar­ci­no­mi i me­la­no­mi. Ne­ma spe­ci­fič­nih ob­li­ka tu­mo­ra, ovo su ma­lig­ni tu­mo­ri ko­ji se po­ja­vlju­ju i u osta­lim di­je­lo­vi­ma ti­je­la, ali je usled po­ve­ća­ne iz­lo­že­no­sti štet­nim sun­če­vim zra­ci­ma, upra­vo re­gi­ja gla­ve i vra­ta mje­sto gdje se po­seb­no ja­vlja­ju u ve­li­kom pro­cen­tu. Naj­če­šći od njih je ba­zo­ce­lu­lar­ni kar­ci­nom, ko­ji pred­sta­vlja 80 od­sto svih tu­mo­ra ko­že li­ca i vra­ta, za­tim pla­no­ce­lu­lar­ni kar­ci­nom, dok je naj­re­đi me­la­nom. Od ovih tu­mo­ra naj­ma­lig­ni­ji je me­la­nom, za­tim pla­no­ce­lu­lar­ni kar­ci­nom, ko­ji se ka­rak­te­ri­šu da­va­njem me­ta­sta­za, dok ba­zo­ce­lu­lar­ni kar­ci­nom iz­u­zet­no ri­jet­ko da­je me­ta­sta­ze. Kod ba­zo­ce­lu­lar­nog kar­ci­no­ma u te­ra­pi­ji se mo­že pri­mje­nji­va­ti kri­o­te­ra­pi­ja (te­ra­pi­ja hla­đe­njem), elek­tro­ko­a­gu­la­ci­ja, pri­mje­na lo­kal­nih ci­to­sta­ti­ka, pri­mje­na lo­kal­nih imu­no­mo­du­la­to­ra, ali je sva­ka­ko naj­si­gur­ni­je hi­rur­ško li­je­če­nje. Ope­ra­tiv­ni za­hvat je neo­p­ho­dan kod me­la­no­ma i pla­no­ce­lu­lar­nog kar­ci­no­ma. Kod sla­bo di­fe­ren­to­va­nih ob­li­ka pla­no­ce­lu­lar­nog kar­ci­no­ma ne­kad je po­treb­no spro­ve­sti po­sto­pe­ra­tiv­nu zrač­nu te­ra­pi­ju, a ne­kad i he­mi­o­te­ra­pi­ju. Kod me­la­no­ma je osnov­no hi­rur­ško li­je­če­nje uz spro­vo­đe­nje ne­kad još do­dat­ne te­ra­pi­je.
Ka­ko pre­po­zna­ti simp­to­me ma­lig­nih tu­mo­ra u naj­ra­ni­joj fa­zi? Da li po­sto­je ri­zič­ne gru­pe, lju­di iz­lo­že­ni ne­kim spe­ci­fič­nim si­tu­a­ci­ja­ma, da li se ja­vlja­ju vi­še kod že­na ili mu­ška­ra­ca i da li su ve­za­ni za od­re­đe­nu ži­vot­nu dob?
– Ba­zo­ce­lu­lar­ni kar­ci­nom ko­že li­ca i vra­ta se naj­če­šće sri­je­će kod oso­ba bi­je­le ra­se, če­šće kod sta­ri­jih od 60 go­di­na, a glav­ni eti­o­lo­ški fak­tor za na­sta­nak je hro­nič­no iz­la­ga­nje UV zra­če­nju, ma­da i ne­ki dru­gi fak­to­ri (jo­ni­zu­ju­će zra­če­nje, he­mij­ski agen­si, imu­no­de­fi­ci­jen­ci­ja, ge­net­ski fak­to­ri) mo­gu da igra­ju ulo­gu u na­stan­ku ovog tu­mo­ra.
Pla­no­ce­lu­lar­ni kar­ci­nom se če­šće ja­vlja kod oso­ba bi­je­le ra­se, kod mu­ška­ra­ca, kod sta­ri­jih od 60 go­di­na, kod ne­kih pro­fe­si­ja. Utvr­đe­na je di­rekt­na po­ve­za­nost iz­me­đu di­rekt­ne eks­po­zi­ci­je sun­cu i po­ja­ve ovog kar­ci­no­ma. Po­red UV zra­če­nja, na nje­go­vu po­ja­vu uti­ču i jo­ni­zu­ju­ća zra­če­nja (rent­gen zra­če­nje), ne­ki he­mij­ski agen­si (ka­tra­ni, smo­la, mi­ne­ral­na ulja, du­van), hro­nič­na iri­ta­ci­ja i in­fla­ma­ci­ja (ožilj­ci, le­u­ko­pla­ki­ja, ak­ti­nič­na ke­ra­to­za). U pre­ko 90 od­sto slu­ča­je­va raz­vi­ja se na fo­to­ek­spo­ni­ra­noj ko­ži, naj­pri­je kao ne­u­pa­dljiv čvo­rić ili la­ko in­fil­tro­va­na le­zi­ja, ko­ja br­zo ra­ste, sa zna­ci­ma in­fil­tra­ci­je u okol­no tki­vo.
Po­ve­ća­nje uče­sta­lo­sti me­la­no­ma je po­sle­di­ca pre­ko­mjer­nog iz­la­ga­nja UV zra­če­nju, na­ro­či­to kod oso­ba svi­je­tle bo­je ko­že, a naj­ve­ći ri­zik pred­sta­vlja po­na­vlja­no pre­go­ri­je­va­nje na sun­cu sa stva­ra­njem ope­ko­ti­na u dječ­jem uz­ra­stu. U ma­njem bro­ju slu­ča­je­va na­sta­je iz po­sto­je­ćih mla­de­ža (naj­če­šće iz dis­pla­stič­nih), ali se naj­če­šće ja­vlja na ne­iz­mi­je­nje­noj ko­ži. Ve­ći ri­zik za na­sta­nak me­la­no­ma ima­ju oso­be sa ve­li­ki bro­jem mla­de­ža (pre­ko 100), oso­be sa po­zi­tiv­nom po­ro­dič­nom anam­ne­zom o po­sto­ja­nju me­la­no­ma u po­ro­di­ci (4 –10 od­sto). Kli­nič­ki tok i pro­gre­si­ja me­la­no­ma su ve­o­ma ne­pred­vi­di­vi. Tre­ba po­sum­nja­ti na me­la­nom ako se na pret­hod­no ne­iz­mi­je­nje­noj ko­ži po­ja­vi pig­ment­na le­zi­ja, od­no­sno ako na po­sto­je­ćoj pig­ment­noj pro­mje­ni do­đe do mor­fo­lo­ških pro­mje­na.
Lji­lja­na Mi­nić


- Po­red UV zra­če­nja na po­ja­vu tu­mo­ra ko­že uti­ču rend­gen zra­če­nje, he­mij­ski agen­si du­van, ka­tra­ni, smo­la, mi­ne­ral­na ulja, hro­nič­na iri­ta­ci­ja i in­fla­ma­ci­ja a to su ožilj­ci, ne­lij­če­ni va­ri­ko­zni ul­ku­si, le­u­ko­pla­ki­ja, ak­ti­nič­na ke­ra­to­za
- Naj­če­šći ma­lig­ni kar­ci­nom ko­že gla­ve i vra­ta je ba­zo­ce­lu­lar­ni i pred­sta­vlja 80 od­sto svih tu­mo­ra ove re­gi­je, za­tim pla­no­ce­lu­lar­ni kar­ci­nom, dok je naj­re­đi me­la­nom. Od njih naj­ma­lig­ni­ji je me­la­nom, za­tim pla­no­ce­lu­lar­ni kar­ci­nom, ko­ji se ka­rak­te­ri­šu da­va­njem me­ta­sta­za, dok ba­zo­ce­lu­lar­ni kar­ci­nom iz­u­zet­no ri­jet­ko da­je me­ta­sta­ze
- Pa­to­hi­sto­lo­ška ana­li­za uklo­nje­ne le­zi­je je zlat­ni stan­dard za po­sta­vlja­nje di­jag­no­ze sva­ke pro­mje­ne, a da­nas se kao po­moć­na di­jag­no­stič­ka me­to­da mo­že ko­ri­sti der­mo­sko­pi­ja – ne­in­va­ziv­na teh­ni­ka


Pro­mje­ne kod her­pes vi­ru­sa mo­gu da li­če na tu­mo­re

U sklo­pu ne­kih dru­gih obo­lje­nja mo­gu da se po­ja­ve pro­mje­ne na ko­ži li­ca i vra­ta ko­je mo­gu da li­če na ma­lig­ne tu­mo­re ko­že, ka­že dok­tor­ka Bo­lje­vić od­go­va­ra­ju­ći na pi­ta­nje da li pro­mje­ne na ko­ži li­ca i vra­ta pra­te ne­ke dru­ge bo­le­sti, od­no­sno da li su znak ne­ke dru­ge bo­le­sti.
– Ul­ce­ro­zne for­ma­ci­je (gnoj­ni či­re­vi) kod ra­znih her­pes vi­ru­sa mo­gu da li­če na tu­mo­re. Kod ne­kih glji­vič­nih ili bak­te­rij­skih in­fek­ci­ja mo­gu se ta­ko­đe po­ja­vi­ti pro­mje­ne na ko­ži. I mno­ga dru­ga obo­lje­nja mo­gu ima­ti ma­ni­fe­sta­ci­je na ko­ži uop­šte, pa i na ­ko­ži li­ca i vra­ta. Da­kle, ni­je­su sve pro­mje­ne na ko­ži li­ca i vra­ta tu­mo­ri – ka­že Ta­nja Bo­lje­vić.


Ožilj­ci, zra­če­nja i sun­ce uti­ču na po­ja­vu tu­mo­ra

Oči­gled­no da je ne­kon­tro­li­sa­no iz­la­ga­nje sun­cu opa­sno u kon­tek­stu ri­zi­ka od obo­lje­nja o ko­ji­ma ste go­vo­ri­li. Dr Boljević otkriva, ka­ko i ko­li­ko se iz­la­ga­ti sun­cu i koliko je so­la­ri­jum opa­san po zdra­vlje.
– Sva­ka­ko da je ne­kon­tro­li­sa­no iz­la­ga­nje sun­cu opa­sno i mo­že bi­ti po­ve­za­no sa po­ja­vom ma­lig­nih tu­mo­ra ko­že li­ca i vra­ta. Na­ro­či­to tre­ba da bu­du opre­zne trud­ni­ce, dje­ca, oso­be ko­je ima­ju ožilj­ke (od ope­ra­ci­ja, po­vre­da ili ope­ko­ti­na), oso­be ko­je već ima­ju sum­nji­ve pro­mje­ne po ko­ži, kao i oso­be ko­je su već ope­ri­sa­le ne­ki ma­lig­ni tu­mor ko­že ili ima­ju u po­ro­di­ci (otac, maj­ka, bra­ća, se­stre) ne­ko­ga ko je imao ma­lig­no obo­lje­nje ko­že. Pre­po­ru­ka je da se u ljet­njem pe­ri­o­du iz­bje­ga­va di­rekt­no iz­la­ga­nje sun­če­vim zra­ci­ma od 10 do 17 ča­so­va, kao i da se ko­ri­sti ade­kvat­na odje­ća, še­ši­ri sa ši­ro­kim obo­dom i za­štit­ne kre­me sa ve­li­kim za­štit­nim fak­to­rom. Upo­tre­ba so­la­ri­ju­ma je štet­na za ko­žu, ta­ko da se sva­ka­ko ne pre­po­ru­ču­je, od­no­sno po­treb­no je sve­sti ga na mi­ni­mum. Ne tre­ba­mo za­bo­ra­vi­ti na nje­go­vo štet­no dej­stvo i mo­guć­nost na­stan­ka ma­lig­nog tu­mo­ra, po­go­to­vo kod pre­di­spo­ni­ra­nih oso­ba. Ko­ža „pam­ti” sva­ko pre­go­ri­je­va­nje i pre­tje­ra­no sun­ča­nje, ta­ko da se štet­na dej­stva „su­mi­ra­ju”.