Pro­sla­vi po­lu­ma­tu­re 165 uče­ni­ka ro­žaj­skih ško­la sa se­o­skog pod­ruč­ja pret­ho­di­la je šet­nja grad­skim uli­ca­ma. Broj­na pu­bli­ka pra­ti­la je de­fi­le sve­ča­no ob­u­če­nih dje­voj­či­ca i dje­ča­ka. Di­vi­li su se nji­ho­voj raz­dra­ga­no­sti i lje­po­ti. Po­lu­ma­tu­ru u ho­te­lu „Al­di” sla­vi­li su po­lu­ma­tu­ran­ti osnov­nih ško­la, „Mi­lun Iva­no­vić” iz Bi­še­va, „Brat­stvo – je­din­stvo” sa Ska­re­pa­če, „Mi­ro­slav Đu­ro­vić” iz Ba­šče, te ško­le iz Do­nje Lov­ni­ce, Ba­lo­ti­ća i Ba­ća. Dru­že­nje uče­ni­ka i nji­ho­vih na­stav­ni­ka pro­te­klo je u ve­se­loj at­mos­fe­ri uz zvu­ke na­rod­ne i za­bav­ne mu­zi­ke. Po­lu­ma­tu­ran­ti su na taj na­čin obi­lje­ži­li kraj dje­tinj­stva i za­ko­ra­či­li u no­vo ži­vot­no do­ba, osta­vlja­ju­ći iza se­be sve ne­sta­šlu­ke, a i po ko­ju sim­pa­ti­ju. Uče­ni­ke je po­zdra­vio Dži­bo Ta­hi­ro­vić, pred­sjed­nik ak­ti­va di­rek­to­ra, ko­ji im je po­že­lio sre­ću u da­ljem ško­lo­va­nju i ži­vo­tu.
- Ovo je tre­ća go­di­na dru­že­nja i pro­sla­ve po­lu­ma­tu­re uče­ni­ka se se­o­skog pod­ruč­ja. Ide­ja o ova­kvom na­či­nu obi­lje­ža­va­nja kra­ja jed­nog di­je­la ži­vo­ta uče­ni­ka se­o­skih ško­la je ne­što naj­bo­lje što smo osmi­sli­li. Osim što po­lu­ma­tu­ran­ti ima­ju pri­li­ku da upo­zna­ju bu­du­će dru­ga­re i dru­ga­ri­ce, ovo je je­din­stve­na pri­li­ka i za dru­že­nje na­stav­nog oso­blja. Že­lim da na­ši po­lu­ma­tu­ran­ti kre­nu pu­te­vi­ma ko­ji će ih po­ve­sti ka uspje­hu i sre­ći a ovo je pri­li­ka da pro­na­đu pra­vu sta­zu ko­jom će za­ko­ra­či­ti ka tom ci­lju. Kud god da bu­de­te kre­nu­li bu­di­te po­šte­ni i do­bri lju­di i pred­sta­vljaj­te ovu sre­di­nu na naj­bo­lji na­čin – po­ru­čio je Ta­hi­ro­vić.
Šej­la Mu­ko­vić, lu­čo­no­ša Osnov­ne ško­le „Mi­lun Iva­no­vić” ka­že da će joj ovo ve­če osta­ti u naj­ljep­šoj uspo­me­ni.
- Po­seb­no sam sreć­na što smo ve­če­ras ov­dje svi za­jed­no i što imam pri­li­ku da upo­znam dru­ga­re iz dru­gih ško­la. Ovo je je­dan od naj­ve­se­li­jih i naj­sreć­ni­jih tre­nu­ta­ka ko­jih ću se uvi­jek ra­do sje­ća­ti. Ko­li­ko god da sam ve­se­la, u du­ši osta­je žal za pro­šlim da­ni­ma i go­di­na­ma, pri­ja­telj­stvi­ma i dru­gar­stvi­ma i po­tru­di­ću se da sve osta­ne kao i do sa­da – ka­že Šej­la ko­ja pla­ni­ra da upi­še gim­na­zi­ju.
Đak Ge­ne­ra­ci­je u OŠ „Brat­stvo-je­din­stvo” je Aj­la Ka­lač, ko­ja će ško­lo­va­nje na­sta­vi­ti u gim­na­zi­ji.
- Ve­če­ras sam sreć­na, ali po­ma­lo i tu­žna jer mi je te­ško da osta­vim iza se­be je­dan dio naj­sreć­ni­jeg ži­vo­ta, jer je za­i­sta tač­na ona mak­si­ma da je „od ko­li­jev­ke pa do gro­ba naj­ljep­še je đač­ko do­ba”. Iako je bi­lo i onih ma­nje li­je­pih mo­me­na­ta tru­di­ću se da u sje­ća­nji­ma sa­ču­vam sa­mo one li­je­pe – re­kla je Aj­la.
Jed­na od naj­bo­ljih uče­ni­ka u Osnov­noj ško­li Do­nja Lov­ni­ca, Ve­zir­ka Mu­rić na­sta­vi­će ško­lo­va­nje u me­dre­si.
- Sma­tram da ću ta­mo ste­ći mno­go vi­še zna­nja kao ži­vot­nog i vjer­skog obra­zo­va­nja a pla­ni­ram po­tom da upi­šem stu­di­je. Ve­če­ra­šnje dru­že­nje će mi osta­ti u div­noj uspo­me­ni jer ova­kvi tre­nu­ci se ne de­ša­va­ju če­sto u ži­vo­tu. Na­dam se da će­mo se sre­ta­ti i u bu­du­ćem ži­vo­tu i da će div­na pri­ja­telj­stva i dru­gar­stva ko­ja sam ste­kla u ško­li tra­ja­ti do kra­ja ži­vo­ta. Je­di­no zbog če­ga ža­lim su na­stav­ni­ci sa ko­ji­ma se ne­ću če­sto vi­dja­ti a ko­je ću pam­ti­ti po do­bro­ti ko­ju su nam ne­se­bič­no pru­ža­li – ka­za­la je Ve­zir­ka.V.Ra.