Na­kon što su se oku­pi­li u škol­skom dvo­ri­štu, sve­ča­na po­vor­ka po­lu­ma­tu­ra­na­ta ro­žaj­ske Osnov­ne ško­le „25. maj” kre­nu­la je ka cen­tru gra­da gdje ih je do­če­ka­lo na sto­ti­ne su­gra­đa­na uz sal­vu apla­u­za. Dje­voj­či­ce i dje­ča­ci bli­sta­ju­ći u to­a­le­ta­ma ko­je pri­li­če nji­ho­vim go­di­na­ma, pro­še­ta­li su grad­skim tr­gom po­zi­ra­ju­ći uz put broj­nim fo­to-re­por­te­ri­ma i svim naj­bli­ži­ma ko­ji su htje­li da ovje­ko­vje­če ovaj va­žan do­ga­đaj. No­še­ni sre­ćom i za­do­volj­stvom, a po ma­lo i tu­gom što iza se­be osta­vlja­ju naj­be­zbri­žni­ji dio ži­vo­ta, po­lu­ma­tu­ran­ti su uše­ta­li u re­sto­ran „Al­di”, gdje su uži­va­li i ve­se­li­li se uz broj­ne hi­to­ve na­rod­ne i za­bav­ne mu­zi­ke. Če­sti­ta­ju­ći im kraj de­ve­to­go­di­šnjeg ško­lo­va­nja, di­rek­tor Av­do Nur­ko­vić je ka­zao da pra­te 35. ge­ne­ra­ci­ju od 120 uče­ni­ka bi­la jed­na od naj­u­spje­šni­jih ge­ne­ra­ci­ja u isto­ri­ji ško­le.
- Že­lim da vam ovo ve­če osta­ne kao naj­ljep­ša uspo­me­na i za­to bu­di­te sreć­ni i ve­se­li. Pred va­ma je no­vi ži­vot i mno­go sta­za ali vi se mo­ra­te po­tru­di­ti da iza­be­re­te pra­vi put ko­ji će vas od­ve­sti do uspje­ha. Na­dam se da smo uspje­li da vas na­u­či­mo da ci­je­ni­te mu­drost i zna­nje i da će­te na­sta­vi­ti da nje­gu­je­te po­šte­nje i hu­ma­nost kroz ži­vot ko­ji vas če­ka. Že­li­mo vam da i ubu­du­će bu­de­te uspje­šni u sti­ca­nju no­vih zna­nja jer zna­nje je naj­i­spla­ti­vi­ja in­ve­sti­ci­ja – re­kao je Nur­ko­vić.
Od­lič­na uče­ni­ca Me­li­da Džu­dže­vić ka­že da iz ško­le no­si pre­gršt naj­ljep­ših uspo­me­na i da će joj de­ve­to­go­di­šnje ško­lo­va­nje osta­ti u vječ­nom sje­ća­nju.
- Bi­lo je mno­go li­je­pih tre­nu­ta­ka, ali i ne­sta­šlu­ka ko­jih ću se uvi­jek ra­do sje­ća­ti. Že­lim da na­sta­vim ško­lo­va­nje u Gim­na­zi­ji. Za­hval­na sam svim na­stav­ni­ci­ma ko­ji su bi­li uz nas sve ove go­di­ne, uli­va­li nam zna­nje, uči­li nas vr­li­na­ma i bi­li uz nas u do­bru i zlu. Ovo je ve­če ra­stan­ka sa do­ju­če­ra­šnjim dru­ga­ri­ma i ko­li­ko god da se ve­se­li­mo u na­šim sr­ci­ma ima po ma­lo sje­te jer na­vi­ru emo­ci­je a sa nji­ma i žal za onim što će već sju­tra bi­ti iza nas – re­kla je Me­li­da.
I Me­vli­ja Čo­lo­vić će škol­ske da­ne ču­va­ti u pre­gra­di ku­ti­je sa uspo­me­na­ma.
- Pr­va pri­ja­telj­stva i dru­gar­stva su se ro­di­la u škol­skim klu­pa­ma i vje­ru­jem da će po­tra­ja­ti i da će­mo se sre­sti i u na­red­nom ško­lo­va­nju. Za sve što sam po­sti­gla za­hval­na sam ro­di­te­lji­ma i na­stav­ni­ci­ma ko­ji su uvi­jek bi­li tu, ka­da sam bi­la sreć­na i ka­da sam bi­la tu­žna. Ovo ve­če je jed­no od naj­sreć­ni­jih i naj­ve­se­li­jih u mom ži­vo­tu ali sam po ma­lo tu­žna ka­da po­mi­slim da je do­šao kraj jed­nom di­je­lu na­šeg ži­vo­ta - re­kla je Me­vli­ja
Ni Ste­fan Bu­la­to­vić ni­je mo­gao da sa­kri­je emo­ci­je zbog ra­stan­ka sa do­ju­če­ra­šnjim dru­ga­ri­ma i dru­ga­ri­ca­ma.
- Iza nas je naj­be­zbri­žni­ji dio ži­vo­ta jer već sju­tra će­mo za­ko­ra­či­ti ne­kim no­vim sta­za­ma. Do­sa­da­šnje ško­lo­va­nje ću pam­ti­ti po dru­ga­ri­ma iz odje­lje­nja sa ko­ji­ma sam di­je­lio sve tu­ge i ra­do­sti. Ve­če­ras že­lim da se pro­ve­se­lim ka­ko bi mi ova noć osta­la u što ljep­šoj uspo­me­ni. Žao mi je što što se ra­sta­jem od na­stav­ni­ka ko­ji su mi bi­li kao ro­di­te­lji – ka­zao je Ste­fan.V.Ra.