Sre­ća i tu­ga smje­nji­va­li su se si­noć na li­ci­ma sve­ča­no odje­ve­nih đa­ka OŠ „Ok­to­ih”, na po­lu­ma­tur­skoj ve­če­ri ko­ja je or­ga­ni­zo­va­na u SC „Mo­ra­ča”. U ka­len­da­ru, ali i u sr­cu, dru­gi dan ju­na bi­će obi­lje­žen kao dan ka­da se ra­sta­la jed­na ge­ne­ra­ci­ja. Zna­ju, ka­da se uga­se svje­tla ovog po­lu­ma­tur­skog ba­la, do­sto­jan­stve­no će kre­nu­ti u no­ve ži­vot­ne iza­zo­ve. Dje­voj­ke, u sve­ča­nim to­a­le­ta­ma, bli­sta­le su po­put ho­li­vud­skih di­va na cr­ve­nom te­pi­hu. A, na mom­ci ni­su za­o­sta­ja­li. Ne­ki od njih su po pr­vi put ve­za­li kra­va­te i ma­šne i bi­li bes­kraj­no ozbilj­ni i va­žni.
Sve­ča­nom sa­lom ori­li su se du­gi apla­u­zi, ka­da je di­rek­tor ško­le Vu­kić Ko­nje­vić po­zdra­vio svo­je, sa­da već biv­še, đa­ke. Ovoj ge­ne­ra­ci­ji po­lu­ma­tu­ra­na­ta po­ru­če­no je da pra­te sno­ve i da ostva­re sve što po­že­le, jer je ži­vot tek pred nji­ma.
- Po­ku­šaj­te se sa­da pri­sje­ti­ti. Bi­lo je to dav­no ka­da ste kret­a­li u pr­vi raz­red, i či­ni­lo vam se kad će do­ći taj de­ve­ti raz­red. Evo ga do­šao je i vi ste na kra­ju ško­lo­va­nja u osnov­noj ško­li. Na 1.000 da­na u ško­li vi će­te si­gur­no br­zo za­bo­ra­vi­ti, ali ova­kve ve­če­ri, škol­ske eks­kur­zi­je, iz­le­te te­ško. Ova­kvo ve­če pam­ti­će­te i na­kon pe­de­set ili šez­de­set go­di­na. Že­lim vam pu­no sre­će pri­li­kom upi­sa u va­še že­lje­ne sred­nje ško­le, i da ni­že­te uspje­he u na­stav­ku va­šeg bu­du­ćeg ško­lo­va­nja – po­ru­čio je Ko­nje­vić.
Ve­dar duh po­seb­no se osje­tio kod ljup­ke Pe­tre Mar­ko­vić. U cr­ve­noj uskoj ha­lji­ni­ci, sa­vr­še­ne fri­zu­re šar­mant­na Pe­tra ko­ra­ča­la je si­gur­nim ho­dom kao da su ki­lo­me­tri cr­ve­nog te­pi­ha iza nje na­li­ku­ju­ći ho­li­vud­skim di­va­ma.
- Ni­je mi žao što na­pu­štam ovu ško­lu, jer nas je pri­pre­mi­la za sa­da no­ve i ve­će iza­zo­ve ko­ji nas če­ka­ju u ži­vo­tu. Iz nje no­si­mo sve ono što je vri­jed­no i li­je­po. Na­u­či­li smo i ka­da nam je te­ško da tre­ba da usta­ne­mo, ne da po­klek­ne­mo – re­kla je Mar­ko­vić.
Nje­na dru­ga­ri­ca Ma­ri­ja Ka­le­zić ni­šta ma­nje šar­mant­na, bi­la je pod­jed­na­ko uz­bu­đe­na zbog pro­sla­ve po­lu­ma­tu­re. Ka­ko je ka­za­la, ne smi­je ni da po­mi­sli ka­ko će tek bi­ti kad bu­du sla­vi­li ma­tu­ru.
- Ško­la je do­ni­je­la i do­brih i lo­ših stva­ri, ali po­tru­di­ću se da za­pam­tim sa­mo one naj­ljep­še. Ovo je na­ša noć i oče­ku­jem da se lu­do pro­ve­de­mo. Na­dam se da će svi­ma osta­ti u traj­nom sjeća­nju,kao uspo­me­na na sve li­je­pe tre­nut­ke pro­ve­de­ne to­kom de­ve­to­go­di­šnjeg ško­lo­va­nja – re­kla je Ma­ri­ja Ka­le­zić
Za do­bar pro­vod bi­li su za­du­že­ni Je­le­na Mu­dro­nja, Anes De­lić i Kr­sti­na Ma­ta­no­vić ko­ji su po­lu­ma­tu­ran­ti­ma is­pu­nja­va­li mu­zič­ke že­lje, i po­tru­di­li se da to ve­če pam­te ci­je­log ži­vo­ta.VI.R.