De­vet go­di­na je pro­šlo kao tren.... To, to, to je to, haj­de svi da igra­mo... Ti si prin­ce­za... Ne­ka nas ne ra­sta­ve go­di­ne što do­la­ze... A sad adio, i ko zna gdje i ko zna kad... pje­va­li su svi ko je­dan u glas na pro­sla­vi po­lu­ma­tur­ske ve­če­ri uče­ni­ka Osnov­ne ško­le „Vla­di­mir Na­zor” iz Ma­sli­na. Bli­sta­vog osmje­ha i iz­gle­da, jed­na od ras­po­lo­že­ni­jih ge­ne­ra­ci­ja uči­ni­la je sve da po­lu­ma­tu­ru pro­sla­ve ka­ko im do­li­ku­je, uz pje­smu, igru, slo­gu i do­bru za­ba­vu. Pra­vi­le su se fo­to­gra­fi­je za uspo­me­ne i naj­ljep­še al­bu­me, i is­ti­ca­le naj­bo­lje oso­bi­ne...
Dok se ve­ći­na uče­ni­ka mje­se­ci­ma pri­pre­ma za po­lu­ma­tur­sko ve­če, Mar­ko Raj­ko­vić je uspio čak i da se pre­do­mi­sli pa pro­mje­ni kom­ple­tan staj­ling ne­de­lju da­na pred po­lu­ma­tu­ru. U tek­sas far­mer­ka­ma, bi­je­loj ko­šu­lji, cr­ve­nim pa­ti­ki­ca­ma i cr­ve­nom lep­tir ma­šnom kao naj­tra­že­ni­jim mod­nim de­ta­ljem ove se­zo­ne, Mar­ko je iz­gle­dao kao da je si­šao sa pi­ste. Ipak, ne kri­je da mu je naj­bit­ni­je da se do­bro pro­ve­de.
- De­vet go­di­na sam pro­veo sa mo­jim dru­ga­ri­ma, za­jed­no smo pro­šli to­li­ko to­ga a ipak nam je naj­bo­lje bi­lo na za­vr­šnoj go­di­ni. Bi­la je naj­bo­lja od svih pret­hod­nih po mno­go če­mu, dru­go­vi su mi bi­li naj­bo­lji od svih, eks­kur­zi­ja, ovo ve­če, sve se ne­ka­ko po­klo­pi­lo. Dru­ži­će­mo se i da­lje u to ne sum­njam - po­ru­čio je šar­mant­ni Mar­ko.
Naj­bo­lji dru­ga­ri Ste­fan Tur­ko­vić i Đor­đe Mar­ko­vić, ka­žu da se od pr­vog raz­re­da dru­že sva­ko­dnev­no te da su tu ste­kli još pri­ja­te­lja za ci­je­li ži­vot.
- Osim dru­štva ko­je će si­gur­no svi pam­ti­ti, uvi­jek će­mo se sje­ća­ti i na­stav­ni­ka ma­te­ma­ti­ke Esa­da Re­bro­nje ko­ji je si­gur­no naj­bo­lji čo­vjek i na­stav­nik ko­ga smo upo­zna­li.... Ne po­sto­ji ni­šta ru­žno če­ga će­mo se sje­ća­ti, već sa­mo ono li­je­po i do­bro što smo pro­šli to­kom de­ve­to­go­di­šnjeg ško­lo­va­nja. Ve­če­ras oče­ku­je­mo do­bar pro­vod, ko­ji će­mo za­či­ni­ti pje­smom „ne mo­že nam ni­ko ni­šta” - po­ru­či­li su uz osmi­jeh dru­go­vi Ste­fan i Đor­đe.
Ipak, ni­su mo­gli a da ne spo­me­nu i eks­kur­zi­ju ko­ja je bi­la kru­na osnov­nog ško­lo­va­nja i naj­ljep­ših pet da­na pro­ve­de­nih za­jed­no.
U sre­bre­noj ha­lji­ni na šljo­ki­ce, sre­bre­nim šti­kla­ma i šik tor­bi­com u ob­li­ku pro­fe­si­o­nal­nog fo­to­a­pa­ra­ta, pre­slat­ka crn­ka Ni­na Po­po­vić pro­sto je bli­sta­la. Vid­no uz­bu­đe­na, po­že­lje­la je svi­ma do­bar pro­vod i da se po­lu­ma­tur­ske no­ći sje­ća­ju i go­di­na­ma, de­ce­ni­ja­ma ka­sni­je....
- Du­go sam se pri­pre­ma­la i za­do­volj­na ka­ko je sve is­pa­lo na kra­ju. Pu­no smo vre­me­na pro­ve­li za­jed­no, sad to sa­mo tre­ba da kru­ni­še­mo na po­lu­ma­tur­skoj ve­če­ri. Gdje god kre­ne­mo da­lje, ovo što smo pre­ži­vje­li do sad, ne mo­že ni­ko za­bo­ra­vi­ti - po­ru­či­la je slat­ka Po­po­vić.S.R.