Naš do­ma­ćin Se­lim Đon­ba­laj sa Alipa­ši­nih iz­vo­ra kod Gu­si­nja mlad je čo­vjek ko­ji je svoj ži­vot i eg­zi­ste­ni­ci­ju ve­zao za se­lo. Dr­ži tri­de­se­tak ova­ca i dvi­je mu­zne kra­ve. Ka­ko ka­že ovaj mla­di po­ljo­pri­vred­nik, kri­za sve vi­še či­ni svo­je i mla­di će se sve vi­še ići nje­go­vim i sto­pa­ma mla­dih po­ljo­pri­vre­di­ka ko­ji hljeb za­ra­đu­ju na se­lu.
Đon­ba­laj ži­vi sa še­sto­čla­nom po­ro­di­com -su­pru­gom i tri si­na, te kćer­kom škol­skog uz­ra­sta. Svi uku­ća­ni zna­ju svoj po­sao na far­mi. Po­ljo­pri­vre­da i sto­čar­stvo su mu po­ro­dič­na tra­di­ci­ja ta­ko da se u tom po­slu do­bro sna­la­zi.
- U ova­kvim vre­me­ni­ma ne­ma pu­no pri­če i fi­lo­zo­fi­ra­nja. Pri­vre­da je dav­no pro­pa­la i o za­po­sle­nju u gra­du mo­že sa­mo da se sa­nja. To sam uvi­dio i ri­je­šio da se okre­nem se­lu na vri­je­me, ni­sam če­kao da se ima­nje za­pu­sti pa da kre­nem od nu­le. Ja­sno je da bi lak­še i la­god­ni­je bi­lo ra­di­ti i pri­ma­ti pla­tu. Do­bro je onom ko ima ta­kvu mo­guć­nost, a ba­vi se i po­lji­pri­vre­dom. Naj­go­re je iz­najm­lji­va­ti ze­mlju jer se ne is­pla­ti – ob­ja­snio je on.
Dr­ži Se­lim Đon­ba­laj ov­ce i kra­ve, a ka­ko na­vo­di, da ima bo­lje uslo­vi mo­gao bi da dr­ži i vi­še gr­la sto­ke. Ba­vlje­nje sto­čar­stvom mu je omo­gu­ći­lo da ima zdra­vu do­ma­ću hra­nu, a us­put pro­da ov­ce, jag­nje, te­le, pa ta­ko uvi­jek za­ra­di ko­ji euro. Jag­njad pro­da­je kod ku­će, a te­lad u Be­ra­na­ma. Naj­vi­še ko­ri­sti ima od kaj­ma­ka, dok je sir pra­vi smao za lič­ne po­tre­be. Mo­že da se po­ku­pi oko 120 ki­lo­gra­ma pr­vo­kla­snog kaj­ma­ka, ko­ji pro­da­je po 15 eura. Naj­bo­lje mu­šte­ri­ju su na­ši lju­di ko­ji ži­ve u ino­stran­stvu, a lje­ti do­la­ze na od­mo­re – ka­že Đon­ba­laj.
Po nje­mu is­pla­ti­vi­je je dr­ža­ti kra­ve, a i lak­še je, jer zah­ti­je­va­ju ma­nje po­sla. Za ov­ce tre­ba ima­ti čo­ba­ni­na jer ima­ju pro­blem sa psi­ma lu­ta­li­ca­ma ko­ji na­pa­da­ju sit­nu sto­ku. Ra­ni­je su, ka­že on, opa­snost bi­li vu­ko­vi a sad psi. No, u to­me su mu od ve­li­ke po­mo­ći dva šar­pla­nin­ca, ta­ko da do­sad ni­je imao šte­te. Ima do­bru is­pa­šu pa mo­že da or­ga­ni­zu­je po­slo­ve i oko čo­ban­lu­ka i ko­sid­be, sve­mu se ka­že na­đe rje­še­nje.
- Da imam bo­lje uslo­ve, kao što je jed­na kom­for­ma tip­ska šta­la, dr­žao bih ve­ći broj ova­ca i kra­va. Ima­mo do­volj­no ima­nja, imam i za ko­sid­bu i is­pa­šu, pa bi sa bo­ljim uslo­vi­ma mo­gao da dr­žim i oko 50 ova­ca i de­stak kra­va. I lje­ti i zi­mi sam na se­lu, ne mo­ram da idem na pla­ni­nu, si­je­no mo­gu la­ko da obez­bi­je­dim - za­do­volj­no pri­ča naš do­ma­ćin.
N.V.