Mli­je­ko sje­ća­nja ili Ple­me­ni­to mli­je­ko ni­je ni­šta dru­go do po­vra­tak na pro­iz­vod­nju mli­je­ka, od­no­sno si­ra, ko­je su vje­ko­vi­ma nje­go­va­li na­ši pre­ci, ob­ja­snio je pro­fe­sor Ro­ber­to Ru­bi­no, vr­hun­ski ita­li­jan­ski struč­njak ko­ji se već tri de­ce­ni­je in­ten­zi­vo­no ba­vi si­ste­mom is­pa­še, a po­seb­no od­no­som iz­me­đu vr­sta tra­ve i kva­li­te­ta mli­je­ka i si­re­va. Ovaj struč­njak je i osno­vač Udru­že­nja pro­iz­vo­đa­ča si­re­va AN­FOSC Ita­li­ja sa na­mje­rom oču­va­nja i vred­no­va­nja si­re­va pro­iz­ve­de­nih od ta­ko­zva­nog ple­me­ni­tog mli­je­ka, ko­je je do­bi­je­no od sto­ke ko­ja se is­klju­či­vo hra­ni na is­pa­ši.
Kad smo ga pod­sje­ti­li da ni­je dav­no bi­lo kad se kod nas pro­iz­vod­nja mli­je­ka i si­ra ba­zi­ra­la na do­ma­ćin­stvi­ma ko­je ima­ju od jed­nu, dvi­je, ili tri kra­ve, ko­je su stal­no na is­pa­ši, a ko­je se se hra­ne sje­nom, Ru­bi­no je re­kao da je to je­dan od mo­de­la ko­ji že­li po­no­vo da vra­ti.
- Ne­mam ni­šta pro­tiv tog mo­de­la. Za­pra­vo, mi se mo­ra­mo vra­ti­ti ta­kvoj pro­iz­vod­nji, jer ka­pi­ta­li­stič­ki na­čin vi­še ne funk­ci­o­ni­še ka­ko tre­ba. On je di­nio vi­šak pro­iz­vo­da, a mi tre­ba da sma­nji­mo pro­iz­vod­nju, na pri­mjer na pla­ni­ma­na, gdje se po­ka­za­lo da je ne­mo­gu­će ići na kvan­ti­tet. Mo­ra­mo, pri­je sve­ga, for­mi­ra­ti ade­kvat­nu ci­je­nu za do­bi­je­ni kva­li­tet, jer sa­mo ta­ko pro­iz­vo­đač ko­ji se opre­dje­lio za ple­me­ni­tu po­ljo­pri­vre­du mo­že na­sta­vi­ti sa ra­dom – ka­zao je Ru­bi­no za „Dan”.
Ru­bi­no je u Pod­go­ri­cu sa svo­jim sa­rad­ni­ci­ma do­šao na po­ziv Am­ba­sa­de Re­pu­bli­ke Ita­li­je i u or­ga­ni­za­ci­ji UDG Uni­ver­zi­te­ta i Mi­ni­star­stva po­ljo­pri­vre­de i ru­ral­nog raz­vo­ja odr­žao iz­u­zet­no po­sje­će­no pre­da­va­nje o spe­ci­fič­nim ka­rak­te­ri­sti­ka­ma si­re­va, nji­ho­vom na­či­nu pro­iz­vod­nje i ga­ran­ci­ji kva­li­te­ta. Ru­bi­no je pred­sta­vio pro­jek­te ko­ji su do sa­da re­a­li­zo­va­ni u mlje­ka­ra­ma i si­ra­ra­ma u na­pulj­skoj obla­sti, za­tim jed­nom di­je­lu Mek­si­ka, i još ne­kim ze­mlja­ma, kao i di­je­lu Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne, ko­ji bi mo­gli bi­ti raz­ma­tra­ni i u Cr­noj Go­ri.
Ru­bi­no je na­gla­sio da je bi mo­del, ka­ko ga je na­zvao, „Ple­me­ni­to mli­je­ko”, mo­gao bi­ti li­jek za mnlje­kar­stvo i sto­čar­stvo ko­ji su, kao i sve­u­kup­na po­ljo­pri­vre­da, za­pa­li u du­bo­ku kri­zu u Evro­pi i svi­je­tu. Je­dan od raz­lo­ga za to je i ogrom­na pro­iz­vod­nja i vi­šak pro­iz­vo­da ko­ji se uni­šta­va­ju da ci­je­ne ne bi do­sti­gle isto­rij­ske mi­ni­mu­me.
Već go­di­na­ma nas bom­bar­du­ju pri­čom da mli­je­ko i cr­ve­no me­so ni­su zdra­vi. Ove pri­če su mo­ti­vi­sa­ne ci­je­na­ma, a tre­ba zna­ti da se ci­je­na za ži­to for­mi­ra u Ka­na­di, me­sa u Argen­ti­ni, a mli­je­ka na No­vom Ze­lan­du, ka­zao je on.
Iako ni­kad do kra­ja ni­je pro­funk­ci­o­ni­sa­lo, in­ten­ziv­no sto­čar­stvo će uvi­jek po­sto­ja­ti, ka­že Ru­bi­no. Ali su nam po­treb­ni dru­gi mo­de­li – sta­ri i no­vi, kao u vi­nar­stvu, pa ima­mo vi­na od 1.000 eura do 2. eura po li­tru.
-Za­što ne bi ima­li sir od 10 eura, ali i od 100 eura. Isto va­ži i za ži­to či­ji kva­lu­tet ni­je isti, dok ci­je­na je­ste. Mo­ra­mo shva­ti­ti šta je to što raz­li­ku­je jed­nu na­mir­ni­cu i po to­me od­re­di­ti kva­li­tet i ci­je­nu – ka­zao je Ru­bi­no
Cr­na Go­ra ima do­bru tra­di­ci­ju i mo­že bi­ti do­bro mje­sto za mo­del ova­kve vr­ste po­ljo­pri­vre­de. Mo­del ni­je mo­del, po de­fi­ni­ci­ji, ako ni­je pri­mje­njiv, ka­že ovaj struč­njak.
-Mo­ra­mo da vred­nu­je­mo re­sur­se ko­je ima­mo, a da ih isto­vre­me­no ne pro­mi­je­ni­mo. Ono što je sa­mo po se­bi kva­li­tet­no tre­ba pro­na­ći i vred­no­va­ti. Ne po­sto­ji te­ri­to­ri­ja bez re­su­r­sa. Čak i pu­sti­nja ima svo­je re­sur­se – pru­čio je on.
S.Ć.


Bo­ja, ukus, mi­ris

Mli­je­ko ko­je se do­bi­ja od kra­va ko­je se hra­ne is­klju­či­vo kon­cen­tra­tom je iz­u­zet­no kvar­lji­vo. Ta­kvo mli­je­ko se na­zi­va In­du­strij­sko mli­je­ko. Da bi se do­bi­lo mli­je­ko od­lič­nog kva­li­te­ta – Ple­me­ni­to mli­je­ko, po­treb­no je da u is­hra­ni kra­va ima 70 od­sto tra­ve i 30 od­sto kon­cen­tra­ta.
- Kra­ve ni­ka­ko ne smi­je­mo hra­ni­ti ge­net­ski mo­di­fi­ko­va­nom hra­nom. In­du­strij­sko mli­je­ko ima od­nos ome­ga 3 i ome­ga 6 ki­se­li­na pre­ko 15, a Ple­me­ni­to mli­je­ko mo­ra ima­ti is­pod 5. Sir ko­ji sam pro­bao da­nas na de­gu­sta­ci­ji va­ših pro­iz­vo­đa­ča vje­ro­vat­no ne­ma vi­še od 1 – ob­ja­snio je Ru­bi­no.
On je raz­ve­jao i ne­do­u­mi­ce oko bo­je si­ra. Ka­ko je ob­ja­snio ovaj struč­njak, žu­ta bo­ja si­ra po­ti­če od be­ta­ka­ro­te­na. Ovu sup­stan­cu ima sa­mo kra­vlje mli­je­ko, pa za­to lju­di tre­ba da po­ve­du ra­ču­na pri­li­kom ku­po­vi­ne jer ko­zji i ov­čji sir ni­ka­ko ne mo­gu ima­ti žu­tu bo­ju.
Ta­ko­đe, mi­ris i ukus mli­je­ka i si­ra za­vi­se i od vr­ste is­pa­še. Sva­ki sir, ka­že Ru­bi­no, mo­že se vred­no­va­ti i po vr­sti tra­vi ko­ji­ma su se kra­ve hra­ni­le.


Iamo si­re­ve za svi­jet

Pre­da­va­nju pro­fe­so­ra Ro­ber­ta Ru­bi­na priststvo­va­li su pro­u­zvo­đa­či si­ra Mi­le­ta Da­če­vić i Pet­ko i Sla­đa­na Bu­to­ro­vić, vla­sni­ci ga­zdin­stva Bu­to­ro­vić, ko­ji pro­iz­vo­de na­mir­ni­ce is­klju­či­vo od ko­zjeg si­ra.
Nji­ho­vi si­re­vi po kva­li­te­tu i uku­su ni­su za­o­sta­ja­li za ita­li­jan­skim ko­je je de­le­ga­ci­ja iz Ita­li­je do­ni­je­la za de­gu­sta­ci­ju na­kon pre­da­va­nja. Na­pro­tiv, go­sti iz Ita­li­ja­ni bi­li su iz­ne­na­đe­ni uku­som si­re­va ko­je pro­iz­vo­de Da­če­vić i Bu­to­ro­vić, si­ra­ti iz Nik­ši­ća.
Po­seb­no je bio odu­še­vljen Ru­bi­no.
„Ne­ma ova­kvih kod nas u Ita­li­ji...” iskre­no je pro­ko­men­ta­ri­sao za „Dan” Ru­bi­no.