Pro­lje­će je vri­je­me in­ten­ziv­noh ra­do­va u ba­šta­ma – je­dan od po­slo­va ko­ji če­ka na­še po­ljo­pri­vred­ne pro­iz­vo­đa­če je i va­đe­nje lu­ka. Ono se mo­ra oba­vi­ti po su­vom vre­me­nu i umje­re­noj pro­su­še­no­sti ze­mlji­šta, od­no­sno u da­ni­ma ka­da me­te­o­ro­lo­zi na­ja­vlju­ju ba­rem ne­ko­li­ko da­na su­vog vre­me­na, ka­ko bi se gla­vi­ce u po­lju do­bro pro­su­ši­le. Ka­šnje­njem u va­đe­nu sma­nju­je se kva­li­tet gla­vi­ca, te­že se ču­va­ju i ra­ste opa­snost od raz­vo­ja pro­u­zro­ko­va­ča tru­le­ži, is­ti­če Ve­sna Ton­čić, struč­ni sa­rad­nik u obla­sti za­šti­te bi­lja.
- Pri po­volj­nim uslo­vi­ma za raz­voj glji­ve iz ro­da Bo­trytis mo­gu iza­zva­ti ve­li­ke šte­te ko­je se ogle­da­ju u pro­pa­da­nju li­sne ma­se, sma­nje­nju pri­no­sa i kva­li­te­ta lu­ko­vi­ca. Sve vr­ste lu­ko­va, ka­ko ga­je­nih, ta­ko i onih iz spon­ta­ne flo­re mo­gu bi­ti nji­ho­vi do­ma­ći­ni – na­vo­di ona.
Bo­trytis al­lii je uzroč­nik tru­lje­nja gla­vi­ca u po­lju ko­je se na­sta­vlja i ka­sni­je, to­kom skla­di­šte­nja. Če­sto se ova vr­sta u po­lju raz­vi­ja u la­tent­nom ob­li­ku (bez vi­dlji­vih po­sle­di­ca) a tru­lež se ja­če raz­vi­ja u skla­di­šti­ma na­kon mje­sec da­na ču­va­nja lu­ka. Simp­to­mi tru­le­ži ja­vlja­ju se pr­vo na vra­tu lu­ko­vi­ce. Pa­to­gen za­tim pro­di­re u unu­tra­šnjost gla­vi­ce, zbog če­ga ovoj­ne lju­spe po­pri­ma­ju tam­ni­ju bo­ju, a iz­me­đu njih se for­mi­ra bje­li­ča­sta mi­ce­li­ja sa ko­ni­di­ja­ma. Ova­kve lu­ko­vi­ce su pod­lo­žne bak­te­rij­skoj vla­žnoj tru­le­ži. Vr­lo ri­jet­ko ovaj pa­to­gen iza­zi­va simp­to­me na li­stu ko­ji su u vi­du sit­nih bi­je­lih pje­ga sa udu­blje­nji­ma sla­ma­ste bo­je, uka­zu­je ona.
Bo­trytis ci­ne­rea, ta­ko­đe, iza­zi­va tru­lež gla­vi­ca, slič­no kao pret­hod­ni pa­to­gen. Bo­trytis squ­a­mo­sa za raz­li­ku od svo­jih srod­ni­ka pro­u­ro­ko­vač je pa­le­ži li­sta. Simp­to­mi obo­lje­nja se ma­ni­fe­stu­ju u vi­du bje­li­ča­stih pje­ga s ore­o­lom svi­je­tlo-ze­le­ne bo­je. Slič­ne simp­to­me mo­gu iza­zva­ti trip­si ili ne­ki her­bi­ci­di ali bez pri­su­stva ore­o­la. Pri po­volj­nim uslo­vi­ma pje­ge se ši­re, li­sto­vi ne­kro­ti­ra­ju i iz­u­mi­ru. Sa za­ra­že­nim lu­ko­vi­ca­ma pa­ra­zit do­spi­je­va u skla­di­šte a ako se za­ra­za na vri­je­me ne ot­kri­je tru­lež će se pro­ši­ri­ti i na zdra­ve lu­ko­vi­ce.
S.Ć.


U pla­ste­ni­ci­ma bez pr­ska­nja

U za­šti­ti od ovih pa­to­ge­na naj­va­žni­ja je upo­tre­ba zdra­vog sje­me­na i ra­sa­da, sa­vje­tu­je ona. Pre­po­ru­ču­je se tro­go­di­šnji plo­do­red, ukla­nja­nje ovoj­nih lju­spi pri­li­kom va­đe­nja lu­ka i pro­su­ši­va­nje lu­ko­vi­ca pri­je uno­še­nja u skla­di­šte. Pri po­ja­vi simp­to­ma na li­stu tre­ba pri­mi­je­ni­ti ne­ki od pre­pa­ra­ta iz gru­pe „bo­tri­ci­da” Tel­dor, Switch , Ro­ni­lan... Ako je u pi­ta­nju pla­ste­nič­ka pro­iz­vod­nja mla­dog lu­ka pr­ska­nje iz­o­sta­je zbog ka­ren­ce pa se tre­ba po­sve­ti­ti pre­ven­ti­vi, na­po­mi­nje Ton­čić.