Ru­si­ja je sprem­na da ot­poč­ne pre­go­vo­re sa NA­TO-om o ga­ran­ci­ji voj­ne ne­u­tral­no­sti Cr­noj Go­ri, ali i da po­dr­ži ve­ćin­sko mi­šlje­nje gra­đa­na da even­tu­al­nu od­lu­ku o učla­nje­nju u taj sa­vez is­klju­či­vo do­ne­se cr­no­gor­ski na­rod na re­fe­ren­du­mu, ka­zao je za „Dan” li­der DNP-a i je­dan od čel­ni­ka DF-a Mi­lan Kne­že­vić. On je to re­kao na­kon uče­šća na kon­fe­ren­ci­ji na vi­so­kom ni­vou u Mo­skvi i sa­sta­na­ka sa ru­skim zva­nič­ni­ci­ma.
–Na­kon ja­sno sa­op­šte­nih sta­vo­va o ozbilj­noj kri­zi u ko­joj se na­la­zi Cr­na Go­ra, ali i o is­klju­či­voj i po­gub­noj na­mje­ri Mi­la Đu­ka­no­vi­ća da even­tu­al­nu od­lu­ku o učla­nje­nju dr­ža­ve do­ne­se u Skup­šti­ni, do­bio sam čvr­sta uvje­ra­va­nja da će op­ci­ja voj­ne ne­u­tral­no­sti ko­ju za­stu­pam do­bi­ti pu­nu po­li­tič­ku po­dr­šku Ru­si­je. Da­kle, Ru­si­ja je sprem­na da ot­poč­ne pre­go­vo­re sa NA­TO-om o ga­ran­ci­ji voj­ne ne­u­tral­no­sti Cr­noj Go­ri, ali i da po­dr­ži ve­ćin­sko mi­šlje­nje gra­đa­na da even­tu­al­nu od­lu­ku o učla­nje­nju u taj sa­vez is­klju­či­vo do­ne­se cr­no­gor­ski na­rod na re­fe­ren­du­mu – re­kao je Kne­že­vić.
On je ka­zao da je sa­go­vor­ni­ke in­for­mi­sao i o pro­te­sti­ma DF-a.
–Na mo­je ve­li­ko za­do­volj­stvo, oni su iz­ra­zi­li sprem­nost da u sva­kom smi­slu pru­že svo­je do­bre uslu­ge za pro­na­la­že­nje rje­še­nja ko­je bi ozna­či­lo iz­la­zak iz in­sti­tu­ci­o­nal­ne kri­ze, uz pu­no po­što­va­nje de­mo­krat­skih na­če­la i že­lje za or­ga­ni­zo­va­njem po­šte­nih i pra­vič­nih iz­bo­ra či­je bi re­zul­ta­te svi pri­zna­li –is­ta­kao je Kne­že­vić.
U go­vo­ru na kon­fe­ren­ci­ji u Mo­skvi, li­der DNP-a je re­kao da je eska­la­ci­ja te­ro­ri­zma naj­ve­ći bez­bjed­no­sni iza­zov da­na­šnji­ce i pod­sje­tio ka­ko ak­ti jed­no­stra­ne pri­mje­ne si­le uz bru­tal­no kr­še­nje me­đu­na­rod­nih nor­mi mo­gu do­ve­sti do ne­sa­gle­di­vih po­sle­di­ca po či­ta­vo čo­vje­čan­stvo.
–Na­kon što je NA­TO bom­bar­do­vao SR Ju­go­sla­vi­ju 1999.go­di­ne, i to bez od­lu­ke Sa­vje­ta bez­bjed­no­sti, i na­kon pre­kra­ja­nja gra­ni­ca u Evro­pi kroz pri­zna­nje jed­no­stra­no pro­gla­še­ne ne­za­vi­sno­sti Ko­so­va od stra­ne za­pad­nih ze­ma­lja, pr­vi put na­kon Dru­gog svjet­skog ra­ta stvo­ren je opa­san pre­se­dan či­je dra­ma­tič­ne po­sle­di­ce osje­ća či­tav svi­jet. Na­sta­la je no­va ide­ja da je pri­mje­na si­le naj­e­fi­ka­sni­ji i le­gi­ti­man na­čin bor­be za ostva­re­nje po­li­ti­čkih ci­lje­va – ka­zao je Kne­že­vić.
On je do­dao da su uče­sta­li te­ro­ri­stič­ki na­pa­di i pri­liv ogrom­nog bro­ja iz­bje­gli­ca iz ra­tom za­hva­će­nih pod­ruč­ja na Bli­skom is­to­ku po­ka­za­li i ra­nji­vost EU, či­me se po­no­vo otvo­ri­lo pi­ta­nje da li su ze­mlje čla­ni­ce u sta­nju da se bo­re sa no­vim bez­bjed­no­snim iza­zo­vi­ma.
Li­der DNP-a sma­tra da voj­ne i ofan­ziv­ne ali­jan­se po­put NA­TO-a mo­ra­ju re­de­fi­ni­sa­ti svo­ju ulo­gu u svi­je­tu, za­sno­va­nu na do­sa­da­šnjim is­ku­stvi­ma i no­vom po­ret­ku stva­ri.
–To je je­dan od raz­lo­ga zbog ko­jeg se De­mo­krat­ska na­rod­na par­ti­ja, či­ji sam pred­sjed­nik, pro­ti­vi učla­nje­nju Cr­ne Go­re u tu po­li­tič­ko-voj­nu ali­jan­su. I upra­vo na ovom pi­ta­nju naj­bo­lje se mo­že pred­sta­vi­ti sta­nje u Cr­noj Go­ri, ma­loj ze­mlji na Bal­ka­nu, ko­ja je već 25 go­di­na pod vla­da­vi­nom jed­nog čo­vje­ka i jed­ne par­ti­je. Uz po­moć od­re­đe­nih spolj­nih či­ni­la­ca ko­ji su spro­vo­di­li svo­je po­li­tič­ke i fi­nan­sij­ske in­te­re­se, pre­mi­jer Mi­lo Đu­ka­no­vić je, za­hva­lju­ju­ći svim po­kra­de­nim iz­bor­nim ci­klu­si­ma od 1997.go­di­ne, uklju­ču­ju­ći i re­fe­ren­dum, za­o­kru­žio kon­cept pri­vat­ne dr­ža­ve, pa su on i uski krug nje­go­vih naj­bli­žih sa­rad­ni­ka po­sta­li nje­ni for­mal­ni i ne­for­mal­ni vla­sni­ci, o če­mu po­sto­je mno­go­broj­ni do­ka­zi, ko­ji su po­zna­ti i me­đu­na­rod­noj za­jed­ni­ci – na­gla­sio je Kne­že­vić.
M.V.


Đu­ka­no­vić je 2007.go­di­ne mo­lio Ru­si­ju za po­moć

Mi­lan Kne­že­vić i ko­or­di­na­tor Mi­rov­nog po­kre­ta „Ne u rat, ne u NA­TO” Igor Da­mja­no­vić su­sre­li su se sa de­pu­ta­tom Dr­žav­ne du­me Va­si­li­jem N. Li­ha­čo­vim, ko­ji im je pre­nio da je Mo­skva za­bri­nu­ta zbog ši­re­nja NA­TO-a.
–Sje­ćam se da je Đu­ka­no­vić 2007. go­di­ne do­šao u Ru­si­ju tra­že­ći fi­nan­sij­sku i po­li­tič­ku po­dr­šku. Lič­no sam se s njim sreo. Šta ga je ka­sni­je na­ve­lo da se okre­ne ka NA­TO-u i Bri­se­lu, ni­je mi po­zna­to, ali to je pra­vo sva­ke su­ve­re­ne vla­sti. Me­đu­tim, da bi taj po­li­tič­ki za­o­kret imao le­gi­ti­mi­tet, mo­ra ima­ti na­rod­nu po­dr­šku. Na­mje­ra vla­sti da ze­mlju uve­de u NA­TO bez re­fe­ren­du­ma, for­ma­li­zo­va­na kroz re­zo­lu­ci­ju Skup­šti­ne Cr­ne Go­re od 15. sep­tem­bra, di­rekt­no se ko­si sa re­zo­lu­ci­ja­ma ko­je de­fi­ni­šu ustroj­stvo da­na­šnjeg svi­je­ta – is­ta­kao je Li­ha­čev.