Integracija Crne Gore u EU u kontinuitetu predstavlja veliki izazov za crnogorske institucije, ali cijelu priču komplikuje uporni neprimjereni politički uticaj na institucionalni sistem, koji je neophodno do kraja profesionalizovati da bi reformski procesi dobili svoj puni smisao, ocijenio je pravnik i analitičar
Boris Marić. On je za „Dan” rekao da borba protiv organizovanog kriminala zahtijeva nekoliko ključnih preduslova.
– To su, prije svega, oslobađanje institucija od političkog uticaja, njihovo profesionalno jačanje i puna transparentnost u njihovom radu. Tranzicioni procesi i činjenica da nemamo smjenjivost vlasti otvorili su veliki prostor za jačanje organizovanog kriminala, koji ima regionalni i širi karakter. To organizovani kriminal, uz veze sa politikom, čini opasnim protivnikom. Disfunkcionalnost i kriza političkog sistema, kao i veoma teška ekonomska situacija, čine još sumornijom ionako neveselu sliku – rekao je Marić.
On smatra da je priključivanje Crne Gore EU jedna od šansi da se osnaže crnogorske institucije, „što je jedina prava osnova efektivne borbe protiv ove pošasti”.
– Dinamika reformi se argumentovano može kritikovati jer ako je nedovoljna, smanjuje šanse crnogorskog društva da se na adekvatan i neophodan način suoči sa ovim problemom – naglasio je Marić.
Advokat
Veselin Radulović smatra da kaznena politika u slučaju budvanske kriminalne grupe i neizvršenje ionako neprimjereno niskih kazni koje su dogovorene sa licima koja su državu oštetili za više desetina miliona eura šalju poruku da crnogorsko pravosuđe nije spremno da se obračuna sa korupcijom i organizovanim kriminalom.
– Takva poruka sigurno neće doprinijeti približavanju Crne Gore Evropskoj uniji. Naprotiv, način na koji je procesuirana budvanska kriminalna grupa i njen organizator
Svetozar Marović pokazuje da Crna Gora ima ozbiljne probleme sa korupcijom i organizovanim kriminalom i da je bavljenje tim vrstama kriminala još nekažnjivo. Sa takvim „rezultatima” Crna Gora je daleko od ispunjavanja kriterijuma i zahtjeva iz poglavlja 23 i 24 u pregovorima sa EU. Poznata je činjenica da pojavni oblici organizovanog kriminala u savremenim uslovima podrazumijevaju povezanost sa organima vlasti i da bez te veze nema organizovanog kriminala. Kod činjenice da ista politička partija decenijama vrši vlast u Crnoj Gori i da su prethodne tri decenije tu vlast obilježili razni oblici kriminala, počev od ratnih zločina, preko krijumčarenja cigareta, trgovine ljudima i šverca droge, pa sve do nerasvijetljenih organizovanih ubistava u kojima su mete bili i neki visokopozicionirani funkcioneri, čini se da vladajuća partija snosi ne samo političku odgovornost za eskalaciju organizovanog kriminala i korupcije – istakao je Radulović.
On je ubijeđen da bi nezavisno i profesionalno tužilaštvo bez većih problema dokazalo krivičnu odgovornost brojnih funkcionera, posebno onih čija se imovina u prethodnim decenijama enormno uvećala.
M.V.
Evidentni brojni problemi Pravnik
Sergej Sekulović je istakao da efikasna borba protiv organizovanog kriminala predstavlja jedan od nosećih stubova crnogorskog pridruživanja EU.
– Ne treba gajiti iluziju da će ta borba trajati kratko, niti da će ulazak u EU značiti da je taj problem trajno riješen. Od nas se očekuje da institucije budu obučene za ovu borbu, uz postojanje jasne političke volje koja toj borbi treba da da neophodan podstrek i zaštitu. Dakle, u realnosti moramo imati jasno razdvajanje državnog aparata od struktura organizovanog kriminala, odnosno, pošto je upliv u ove strukture jedan od elemenata organizovanog kriminala, efikasne mehanizme samozaštite. Činjenica je da Crna Gora nema iskustva sa smjenom vlasti, a to po prirodi stvari otvara prostor za ovaj upliv – kazao je Sekulović.
)){kind=small}
