Za­ra­de sa­vjet­ni­ka pred­sjed­ni­ka par­la­men­ta Iva­na Bra­jo­vi­ća i pot­pred­sjed­ni­ka Bra­ni­mi­ra Gvo­zde­no­vi­ća, kao i ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra Skup­šti­ne i nje­go­vih sa­rad­ni­ka, pa­pre­no ko­šta­ju po­re­ske ob­ve­zni­ke.
Na go­di­šnjem ni­vou, pla­te tih sa­vjet­ni­ka cr­no­gor­ske po­re­ske ob­ve­zni­ke ko­šta­ju oko 220.000 eura, što ozbilj­no do­vo­di u pi­ta­nje smi­sao mje­ra šted­nje i na­ja­vlje­nu ra­ci­o­na­li­za­ci­ju jav­ne upra­ve.
Pre­ma po­da­ci­ma slu­žbe Skup­šti­ne Cr­ne Go­re, pla­ta ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra Alek­san­dra Jo­vi­će­vi­ća u ju­lu ove go­di­ne iz­no­si­la je 1.579 eura. Za­mje­nik ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra Mer­su­din Gre­dić je u istom mje­se­cu za­ra­dio 1.458 eura, a dru­gi za­mje­nik Ma­ri­ja Mir­ja­čić 1.452 eura.
Po­moć­nik ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra Skup­šti­ne Cr­ne Go­re Je­le­na Ra­do­njić pro­te­klog mje­se­ca je pri­mi­la 1.248 eura, a Na­ta­ša Kom­ne­nić, ko­ja oba­vlja istu funk­ci­ju, 1.031 euro.
Pred­sjed­nik Skup­šti­ne Cr­ne Go­re Ivan Bra­jo­vić ima se­dam sa­vjet­ni­ka. Za da­va­nje sa­vje­ta pred­sjed­ni­ku Skup­šti­ne Ta­tja­na Kri­vo­ka­pić pri­ma 1.319 eura, dok Pe­ri­ša Ka­stra­to­vić po tom osno­vu do­bi­ja 1.196 eura, a Ana Ra­do­njić 1.168 eura. Bra­jo­vi­će­va sa­vjet­ni­ca Bo­ja­na Da­bo­vić pri­ma 1.185 eura, a Ma­ri­ja Bla­go­je­vić je u ju­lu ove go­di­ne pri­mi­la 1.202 eura. Pred­sjed­ni­ka par­la­men­ta sa­vje­tu­ju i Ob­rad Ne­ne­zić, ko­ji za to pri­ma 1.230 eura mjesečno, i Je­le­na Da­vi­do­vić, ko­ja po tom osno­vu mje­seč­no pri­ho­du­je 1.238 eura.
Tu su i sa­vjet­ni­ci pot­pred­sjed­ni­ka par­la­me­ta Gen­ci­ja Ni­man­be­gua i Bra­ni­mi­ra Bra­na Gvo­zde­no­vi­ća.
Ni­man­be­gu­ov sa­vjet­nik Ni­ko­la Be­ri­šaj pri­mio je u ju­lu ove go­di­ne 1.002 eura, dok su Gvo­zde­no­vi­će­vi sa­vjet­ni­ci Uroš An­dri­ja­še­vić i Ni­ko­la Di­va­no­vić pri­mi­li 993 eura, od­no­sno 1.002 eura.
Par­la­ment je u ovom sa­zi­vu kon­sti­tu­i­san u no­vem­bru 2016.go­di­ne, na­kon par­la­men­tar­nih iz­bo­ra.
Dok na jed­noj stra­ni ima­mo enorm­ne pla­te či­nov­ni­ka, Vla­da je na­sta­vi­la da za­du­žu­je gra­đa­ne, upr­kos mje­ra­ma šted­nje (vi­še ak­ci­ze, po­ve­ća­nje PDV-a na 21 od­sto...) či­ji je cilj da su­zbi­ju jav­ni dug, od če­ga, sa­da je sve ja­sni­je, ne­ma ni­šta.
Po­li­tič­ki ana­li­ti­čar Bo­ži­dar Čo­la­ko­vić is­ti­če da ono što se či­ni pro­ble­ma­tič­ni­jim od iz­no­sa mje­seč­nih pri­ma­nja je­ste broj sa­vjet­ni­ka pred­sjed­ni­ka i pot­pred­sjed­ni­ka par­la­men­ta.
– Pre­ma zva­nič­nim po­da­ci­ma do ko­jih se mo­že do­ći na osno­vu Za­ko­na o slo­bod­nom pri­stu­pu in­for­ma­ci­ja­ma, tim pr­vog čo­vje­ka bri­tan­skog par­la­men­ta, na pri­mjer, bro­ji osam čla­no­va, od če­ga če­ti­ri pri­pa­da­ju plat­nom raz­re­du A. Sva­ko da­lje po­re­đe­nje na­šeg i bri­tan­skog par­la­men­ta (ko­ji ima 650 po­sla­ni­ka) kad je ri­ječ o ulo­zi i va­žno­sti ko­ju imaju u po­li­tič­kom ži­vo­tu bi­lo bi ne­u­ku­sno, po­go­to­vo u pe­ri­o­du kad je naš par­la­ment funk­ci­o­ni­sao prak­tič­no kao jed­no­par­tij­ski – re­kao je Čo­la­ko­vić za „Dan”.
Ka­ko je do­dao, op­šti uti­sak je da na ni­vou de­mo­krat­skog raz­vo­ja ka­kav je naš pre­o­vla­da­va­ju­će shva­ta­nje po­tre­be za ja­ča­njem in­sti­tu­ci­ja je­ste si­mu­la­ci­ja ozbilj­no­sti go­mi­la­njem, iz­me­đu osta­log, sa­vjet­nič­kih ti­mo­va.
– Ta­ko čel­ni lju­di par­ti­ja ko­je kon­sti­tu­i­šu vlast jed­nim po­te­zom za­vr­ša­va­ju dva po­sla: stva­ra­ju uti­sak ka­drov­skog oja­ča­va­nja, ko­ji mo­že jed­no vri­je­me do­bro po­slu­ži­ti za uljep­ša­va­nje sli­ke pred ino­stra­nim sa­go­vor­ni­ci­ma, i omo­gu­ća­va­ju par­tij­skim ko­le­ga­ma uno­sna mje­seč­na pri­ma­nja. To po­ma­že u ho­mo­ge­ni­za­ci­ji sop­stve­nog bi­rač­kog ti­je­la, po­go­to­vo ma­njim par­ti­ja­ma. Da li će ta­kva prak­sa do­ve­sti do pro­ble­ma zbog uve­ća­va­nja bro­ja onih ko­ji su na te­re­tu bu­dže­ta ni­je pi­ta­nje o kom se raz­mi­šlja – za­klju­čio je Čo­la­ko­vić. M.V.

Ne pod­no­se svi te­ret kri­ze jed­na­ko

Ima­ju­ći u vi­du ukup­ne okol­no­sti u dru­štvu, evi­dent­no je da je po­zi­va­nje na jed­na­ko pod­no­še­nje te­re­ta kri­ze li­ce­mjer­no. I uto­li­ko sva­ki po­tez ko­ji pod­ra­zu­mi­je­va su­ža­va­nje ili uki­da­nje po­volj­no­sti za naj­ve­ći broj gra­đa­na (bi­lo da je ri­ječ o po­re­skoj po­li­ti­ci ili ta­ko­zva­nim bu­džet­skim da­va­nji­ma) pred­sta­vlja prst u oko jav­no­sti, ka­zao je Čo­la­ko­vić.