Al­ban­ski pred­sjed­nik Iljir Me­ta na­kon obi­la­ska Pla­va po­sje­tio je i Gu­si­nje, gdje je sim­bo­lič­no pro­mo­vi­sao ide­ju ta­ko­zva­ne „Ve­li­ke Al­ba­ni­je”, na šta iz Vla­de Cr­ne Go­re ni­je­su re­a­go­va­li. Me­ta je u Gu­si­nju bio po­ča­sni gost na ma­ni­fe­sta­ci­ji „Al­ban­ski Al­pi 2018”, u se­lu Vu­sa­nje, a na fo­to­gra­fi­ji sa sku­pa se vi­di ka­ko Me­ta po­zi­ra sa ru­ka­ma ukr­šte­nim u sim­bol „al­ban­skog or­la”, ko­ji je izaz­vao broj­ne kon­tro­ver­ze u jav­no­sti.
Na pi­ta­nje „Da­na” ho­će li zva­nič­no re­a­go­va­ti po­vo­dom ma­ni­fe­sta­ci­je ve­li­ko­al­ban­skog na­ci­o­na­li­zma od stra­ne al­ban­skog pred­sjed­ni­ka u Gu­si­nju, iz Mi­ni­star­stva vanj­skih po­slo­va ju­če ni­je­su od­go­vo­ri­li. Ni na ra­ni­je slič­ne si­tu­a­ci­je, gdje su al­ban­ski zva­nič­ni­ci, po­li­tič­ki li­de­ri i in­te­lek­tu­al­ci pro­mo­vi­sa­li ve­li­ko­dr­žav­ni pro­je­kat, Vla­da Cr­ne Go­re ni­je re­a­go­va­la.
Pred­sjed­nik Srp­skog na­ci­o­nal­nog sa­vje­ta Mom­či­lo Vuk­sa­no­vić ka­že da su ja­sne aspi­ra­ci­je na pro­stor Cr­ne Go­re.
– Na­kon po­sje­te pred­sjed­ni­ka Al­ba­ni­je Ilji­ra Me­te, a i mno­go pri­je to­ga, ja­sne su aspi­ra­ci­je al­ban­skog na­ro­da pre­ma, ne sa­mo pro­sto­ru Sr­bi­je, ne­go i Cr­ne Go­re. Oči­gled­no da će­mo tu na­mje­ru nji­ho­vog raz­gra­ni­če­nja mo­ra­ti da ri­je­ši­mo u di­rekt­nom kon­tak­tu sa nji­ma na obo­stra­no za­do­volj­stvo, pa mo­žda i za­mi­je­ni­mo Gu­si­nje za Ska­dar – re­kao je Vuk­sa­no­vić.
Do ta­da pred­sjed­nik al­ban­ske skup­šti­ne, Iljir Me­ta iza­bran je u apri­lu pro­šle go­di­ne, na van­red­noj sjed­ni­ci par­la­men­ta, za no­vog pred­sjed­ni­ka Al­ba­ni­je.
Ana­li­ti­čar Bo­ži­dar Čo­la­ko­vić na­gla­ša­va da dok se za sam gest sa ob­ja­vlje­ne fo­to­gra­fi­je mo­že ima­ti ra­zu­mi­je­va­nja, ma­da se o di­plo­mat­skom tak­tu mo­že raz­go­va­ra­ti, do­tle se za na­ziv ma­ni­fe­sta­ci­je „Al­ban­ski Al­pi” mo­že re­ći da ni­je naj­sreć­ni­je iza­bran.
– I u dru­ga­či­jim pri­li­ka­ma, da su u pi­ta­nju dvi­je dr­ža­ve iz dru­ga­či­jeg ci­vi­li­za­cij­skog kru­ga i sa du­gom de­mo­krat­skom tra­di­ci­jom, ne bi bi­lo baš uobi­ča­je­no iza­bra­ti sli­čan na­ziv. U skla­du sa vla­da­ju­ćom ten­den­ci­jom uljep­ša­va­nja su­sjed­skih od­no­sa mo­gu­će je da, u raz­li­či­tim kon­tek­sti­ma, ne sa­mo is­ti­ca­nje sim­bo­la ne­kih su­sjed­nih dr­ža­va ne­go i raz­li­či­te ak­tiv­no­sti ne iza­zi­va­ju ni­ka­kvu re­ak­ci­ju, a kad je dru­gi su­sjed u fo­ku­su pa­žnje re­ak­ci­ja bu­de ne­pri­mje­re­no oštra. To nam go­vo­ri o od­su­stvu prin­ci­pa kad je ri­ječ o od­no­si­ma sa su­sje­di­ma, ma­da su de­kla­ra­tiv­no iden­tič­ni, kao i po­tre­bi da se sop­stve­no dje­lo­va­nje u od­no­su na pri­pad­ni­ke ma­njin­skih na­ro­da iz pret­hod­nog pe­ri­o­da na ne­ki na­čin re­la­ti­vi­zu­je i pre­pu­sti za­bo­ra­vu u ime svi­je­tle bu­duć­no­sti u in­te­gra­ci­ja­ma – re­kao je Čo­la­ko­vić.
On je na­veo da ne­ma ni­šta spor­no u na­po­ri­ma da se sa svim su­sje­di­ma odr­ža­va­ju naj­bo­lji mo­gu­ći od­no­si, jer je to po­sve pri­rod­no i valj­da bi tre­ba­lo da bu­de cilj sva­ke ozbilj­ne vla­sti
– Ali od­su­stvo jed­na­kih mje­ri­la go­vo­ri o sa­moj pri­ro­di vla­sti ko­ja ni u če­mu, od naj­jed­no­stav­ni­jih ge­sto­va do kon­cep­ta do­bro­su­sjed­skih od­no­sa, ne na­stu­pa sa ni­voa prin­ci­pa i iskre­no, već od pri­li­ke do pri­li­ke, od fa­ze do fa­ze. Je­dan isti su­sjed­ni na­rod mo­že pro­pa­gand­no bi­ti pro­gla­šen ar­hi­ne­pri­ja­te­ljem sa ko­jim bi se tre­ba­lo ob­ra­ču­na­ti jed­nom za svag­da i, ne­što ma­lo ka­sni­je, naj­i­skre­ni­jim pri­ja­te­ljem sa ko­jim di­je­li­mo za­jed­nič­ke vri­jed­no­sti, a da pri­tom ni­ko ne sno­si od­go­vor­nost za iz­go­vo­re­no i uči­nje­no – ka­že Čo­la­ko­vić. M.V.