Vla­da Cr­ne Go­re ime­no­va­la je funk­ci­o­ne­ra De­mo­krat­ske uni­je Al­ba­na­ca (DUA) Ham­di­ja Ha­sa­ni­ja na mje­sto mi­ni­stra sa­vjet­ni­ka u am­ba­sa­di u Nje­mač­koj. Ovo ime­no­va­nje je otvo­ri­lo pi­ta­nje ne­po­ti­zma u cr­no­gor­skoj di­plo­ma­ti­ji, ima­ju­ći u vi­du da je Ham­di Ha­sa­ni bli­zak ro­đak ak­tu­el­nog am­ba­sa­do­ra Cr­ne Go­re na Ko­so­vu (pod Re­zo­lu­ci­jom UN 1244) Fer­ha­ta Di­no­še.
Ha­sa­ni za­mje­nju­je am­ba­sa­do­ra Ran­ka Vu­ja­či­ća, o če­mu se po­tvr­da mo­že na­ći na zva­nič­nom saj­tu cr­no­gor­ske di­plo­mat­ske slu­žbe. Pri­je stu­pa­nja na di­plo­mat­sku du­žnost u Nje­mač­koj, a shod­no pred­lo­gu ko­ji je Vla­da po­sla­la par­la­men­tu, Ham­di Ha­sa­ni je ime­no­van za cr­no­gor­skog am­ba­sa­do­ra u Sa­u­dij­skoj Ara­bi­ji, do­du­še, na ne­re­zi­dent­noj osno­vi. Ipak, ni­je na toj funk­ci­ji ostao du­go.
In­te­re­sant­no je da je sre­di­nom 2012. go­di­ne Ha­sa­ni za­mi­je­nio Di­no­šu na mje­stu mi­ni­stra za ljud­ska i ma­njin­ska pra­va, a na tu funk­ci­ju ga je pred­lo­žio ta­da­šnji pre­mi­jer i funk­ci­o­ner DPS-a Igor Luk­šić. Ha­sa­ni je jed­no vri­je­me bio di­rek­tor Di­rek­ci­je za sje­ver­nu, cen­tral­nu i ju­žnu Ame­ri­ku u ne­ka­da­šnjem Mi­ni­star­stvu vanj­skih po­slo­va i evrop­skih in­te­gra­ci­ja (MVPEI). Ka­da je Fer­hat Di­no­ša na­pu­stio funk­ci­ju mi­ni­stra za pra­va ma­nji­na, pre­ma ta­da­šnjem ko­a­li­ci­o­nom spo­ra­zu­mu sa DPS-om, no­vi mi­ni­star je mo­rao da bu­de iza­bran iz re­do­va De­mo­krat­ske uni­je Al­ba­na­ca. Di­no­ša je sa mi­ni­star­ske funk­ci­je oti­šao u Ti­ra­nu, gdje je bio am­ba­sa­dor Cr­ne Go­re, a na­kon to­ga je ime­no­van za am­ba­sa­do­ra na Ko­so­vu.
Na­kon iz­bo­ra za cr­no­gor­skog am­ba­sa­do­ra u Al­ba­ni­ji, Di­no­ša je na­pu­stio li­de­r­sku po­zi­ci­ju u De­mo­krat­skoj uni­ji Al­ba­na­ca, a umje­sto nje­ga je iza­bran Meh­met Zen­ka, sa­da­šnji mi­ni­star za ljud­ska i ma­njin­ska pra­va.
Svo­je­vre­me­no, Ham­di Ha­sa­ni bio je je­dan od zva­nič­ni­ka u cr­no­gor­skom kon­zu­la­tu u Nju­jor­ku, a ta­ko­đe je bio i sa­vjet­nik Mi­ni­star­stva za ljud­ska i ma­njin­ska pra­va za lak­še ko­ri­šće­nje sred­sta­va iz evrop­skih fon­do­va.
Op­tu­žbe za ne­po­ti­zam u cr­no­gor­skoj di­plo­ma­ti­ji su vr­lo če­ste. Naj­o­či­gled­ni­ji pri­mjer za to je Mi­ljan Mu­go­ša, sta­ri­ji sin biv­šeg gra­do­na­čel­ni­ka Pod­go­ri­ce Mi­o­mi­ra Mu­go­še, ko­ji već vi­še od de­set go­di­na ra­di u Mi­ni­star­stvu vanj­skih po­slo­va (re­sor evrop­skih in­te­gra­ci­ja sa­da je odvo­jen).
Po­red ne­po­ti­zma, cr­no­gor­ske di­plo­ma­te su ka­rak­te­ri­sa­le i dru­ge stva­ri. Cr­no­gor­ski am­ba­sa­dor u Uje­di­nje­nim Arap­skim Emi­ra­ti­ma (UAE) Dar­ko Usko­ko­vić imao je jed­nu od glav­nih ulo­ga u pri­va­ti­za­ci­ji Te­le­ko­ma 2005. go­di­ne, a taj po­sao su ame­rič­ke pra­vo­sud­ne in­sti­ti­ci­je ozna­či­le kao ko­rup­ci­o­na­ški, o če­mu je u SAD vo­đen po­stu­pak, ali ne i u Cr­noj Go­ri. Usko­ko­vić, ta­da­šnji mi­ni­star eko­no­mi­je, bio je za­du­žen za pre­go­vo­re sa ma­đar­skim part­ne­ri­ma ko­ji su ku­pi­li Cr­no­gor­ski te­le­kom.
Du­go­go­di­šnji ka­dar cr­no­gor­ske di­plo­ma­ti­je Du­šan­ka Jek­nić Pe­šić na­la­zi se na li­sti oso­ba ko­je spe­ci­jal­no tu­ži­la­štvo u Ba­ri­ju te­re­ti za ma­fi­ja­ško udru­ži­va­nje u svr­hu me­đu­na­rod­nog kri­jum­ča­re­nja ci­ga­re­ta. Ne­dav­no je bi­la sa­vjet­ni­ca u am­ba­sa­di u Slo­ve­ni­ji, ka­sni­je šef Ge­ne­ral­ne di­rek­ci­je za eko­nom­sku di­plo­ma­ti­ju i kul­tur­nu sa­rad­nju u MVPEI, a sa­da je zva­nič­nik cr­no­gor­ske am­ba­sa­de u UAE.
Od­la­ze­ći am­ba­sa­dor u Ki­ni Bran­ko Pe­ro­vić na­pu­stio je di­plo­mat­sku slu­žbu u Ita­li­ji ka­da su ga pra­vo­sud­ni or­ga­ni ta­mo ozna­či­li kao uče­sni­ka u me­đu­na­rod­nom šver­cu ci­ga­re­ta. Zbog tog raz­lo­ga, bio je pod lu­pom ita­li­jan­skih is­tra­ži­te­lja ne­ko vri­je­me, ali je po­stu­pak ob­u­sta­vljen. Na­kon po­vrat­ka u Cr­nu Go­ru, pr­vo mu je do­di­je­lje­no mje­sto am­ba­sa­do­ra u Lju­blja­ni, a ka­sni­je je ime­no­van za am­ba­sa­do­ra u Pe­kin­gu, ma­da mu je i tu sa­da is­te­kao man­dat. M.V.


Da iz­bjeg­nu tu­žbe du­go­ve pla­ća­li iz bu­džet­ske re­zer­ve

Ka­kva je si­tu­a­ci­ja u cr­no­gor­skoj di­plo­ma­ti­ji po­ka­zu­je to što je na je­sen pro­šle go­di­ne Vla­da odo­bri­la da se iz bu­džet­skih re­zer­vi pre­ba­ci 215 hi­lja­da eura Mi­ni­star­stvu vanj­skih po­slo­va ka­ko bi iz­mi­ri­li du­go­ve kon­zu­lar­nih pred­stav­ni­šta­va. To je ura­đe­no jer je utvr­đe­no da je 2016. go­di­na za­vr­še­na sa ne­iz­mi­re­nim oba­ve­za­ma od 215.000 eura, pa je ne­iz­mi­ri­va­nje oba­ve­za za pru­že­ne uslu­ge i na­ba­vlje­nu ro­bu do­ve­lo do na­ja­ve po­kre­ta­nja spo­ro­va pred nad­le­žnim su­do­vi­ma u dr­ža­va­ma pri­je­ma. Da bi iz­bje­gla tu­žbe, Vla­da je mo­ra­la da po­seg­ne za nov­cem iz bu­džet­ske re­zer­ve.