A
fe­ra „Sni­mak”, ko­ja je ogo­lje­la iz­bor­ne me­ha­ni­zme DPS-a, ni­je do­bi­la ni prav­ni ni po­li­tič­ki epi­log i umje­sto da nje­ni ak­te­ri bu­du pro­ce­su­i­ra­ni i po­li­tič­ki pen­zi­o­ni­sa­ni, oni su i da­lje vr­lo ak­tiv­ni u par­tij­skom okvi­ru, a ne­ki po­sta­ju i naj­vi­ši ru­ko­vo­di­o­ci va­žnih dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja, ka­za­la je di­rek­to­ri­ca Cen­tra za gra­đan­sko obra­zo­va­nje Da­li­bor­ka Ulja­re­vić.
On je u in­ter­vjuu za „Dan” ka­za­la da je ti­me osna­žen prin­cip po ko­jem je sve do­zvo­lje­no ako je ra­đe­no u ime par­ti­je, ne­za­vi­sno od to­ga što ta­kva prak­sa ozbilj­no i vi­dlji­vo ugro­ža­va jav­ni i dr­žav­ni in­te­res.
Ka­ko ocje­nju­je­te tre­nut­nu po­li­tič­ku si­tu­a­ci­ju u Cr­noj Go­ri, ima­ju­ći u vi­du da se dio opo­zi­ci­je vra­tio u par­la­ment?
– Tre­nut­na po­li­tič­ka si­tu­a­ci­ja u Cr­noj Go­ri je pri­lič­no slo­že­na, op­te­re­će­na sna­žnom po­la­ri­za­ci­jom, iz­ra­že­nim par­ti­ku­lar­nim i par­tij­skim in­te­re­si­ma, uz kon­ti­nu­i­ra­ne ten­zi­je i ne­sprem­no­sti ključ­nih ak­te­ra za ar­gu­men­to­van di­ja­log o na­či­ni­ma pre­va­zi­la­že­nja kri­ze.
Po­vrat­kom DF-a i di­je­la ne­za­vi­snih po­sla­ni­ka u Skup­šti­nu Cr­ne Go­re su­žen je okvir za pre­go­va­rač­ki ka­pa­ci­tet opo­zi­ci­je, a gra­đan­ski pro­fi­li­sa­na opo­zi­ci­ja je do­ve­de­na u do­dat­no iza­zov­nu po­zi­ci­ju iz ko­je mo­ra osmi­sli­ti ino­va­tiv­ni­ji i učin­ko­vi­ti­ji na­čin svog dje­lo­va­nja, što zah­ti­je­va i nje­no dru­ga­či­je stra­te­gij­sko po­zi­ci­o­ni­ra­nje u su­sret pred­sto­je­ćim lo­kal­nim i pred­sjed­nič­kim iz­bo­ri­ma.
Da li je u pro­te­kloj go­di­ni bi­lo kon­kret­nog na­pret­ka u obla­sti bor­be pro­tiv or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la i ko­rup­ci­je?
– Ja ga ne vi­dim i pri­lič­no li­ci­mjer­nim do­ži­vlja­vam ocje­ne naj­vi­ših dr­žav­nih zva­nič­ni­ka da nam je bez­bjed­no­sna si­tu­a­ci­ja sta­bil­na u si­tu­a­ci­ji ka­da nam me­dij­ski pro­stor is­pu­nja­va­ju vi­je­sti o kon­ti­nu­i­ra­nim ob­ra­ču­ni­ma ma­fi­ja­ških kla­no­va, gdje se i sa­mi gra­đa­ni s pra­vom osje­ća­ju sve ugro­že­ni­ji­ma jer mo­ra­te vo­di­ti ra­ču­na i da ko­jim slu­ča­jem ne par­ki­ra­te auto po­red ne­kog ko je tar­ge­ti­ran.
Jav­no­sti osta­ju ne­po­zna­ti i do­me­ti onih sa­da već sko­ro re­dov­nih i film­skih po­li­cij­skih ak­ci­ja u zo­ru i to­kom no­ći, pre­tre­sa sta­no­va bez­bjed­no­sno in­te­re­sa­nih oso­ba i ša­hov­skog po­mje­ra­nja še­fo­va cen­ta­ra bez­bjed­no­sti, pri če­mu se ne utvr­đu­je ni­ka­kva od­go­vor­nost tih lju­di, ako su ra­di­li lo­še, a lo­gič­na je pret­po­stav­ka da je­su ako su smi­je­nje­ni. Ni­smo vi­dje­li ni dje­lo­tvor­ne is­tra­ge o mre­ža­ma po­ma­ga­ča tih istih kla­no­va u sa­mom si­ste­mu, iako je za to bi­lo ozbilj­nih na­vo­da. Na pri­mjer, i je­dan ne­dav­no ob­ja­vlje­ni sni­mak na Ju­tju­bu je mo­rao, re­ci­mo, otvo­ri­ti pi­ta­nje da li se ma­te­ri­ja­li iz po­je­di­nih po­li­cij­skih do­si­jea do­sta­vlja­ju od­re­đe­nim li­ci­ma iz tih kla­no­va.
U ne­zva­nič­nom rad­nom do­ku­men­tu EK o tre­nut­nom sta­nju u po­gla­vlji­ma 23 i 24 u Cr­noj Go­ri, ko­ji je ob­ja­vljen u no­vem­bru, kon­sta­tu­je se da su pro­ak­tiv­ne is­tra­ge u bor­bi pro­tiv or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la i da­lje ri­jet­kost i da ne­ma na­pret­ka u fi­nan­sij­skim is­tra­ga­ma, ni­ti u od­u­zi­ma­nju pri­ho­da ste­če­nih kri­mi­na­lom.
Če­sto iz­no­sim ocje­nu da tu­ži­la­štvo sve vi­še pod­sje­ća na „od­red iz­vi­đa­ča” sa stal­nim iz­vi­đa­ji­ma bez kon­kret­nih ili odr­ži­vih op­tu­žni­ca. Po­seb­no je za­bri­nja­va­ju­ća se­lek­tiv­nost u po­stu­pa­nju tu­ži­la­štva i mno­go ve­ća po­sve­će­nost po­ku­ša­ji­ma pro­ce­su­i­ra­nja onih ko­ji ne pri­pa­da­ju for­mal­nim ili ne­for­mal­nim kru­go­vi­ma mo­ći ne­go onih u struk­tu­ra­ma vla­sti za ko­je je i u jav­no­sti već ob­ja­vlje­no pre­gršt do­ka­za o osno­va­ma sum­nje da su po­či­ni­li kri­vič­na dje­la ve­za­na za ko­rup­ci­ju, a ko­ji su od tog istog tu­ži­la­štva „za­šti­će­ni”. Ima­mo vi­dlji­ve po­sle­di­ce ko­rup­ci­je i na vi­so­kom ni­vou i na lo­ka­lu, ali ne­ma­mo pro­ce­su­i­ra­nje tih slu­ča­je­va, i taj pri­stup je neo­dr­živ.
Opet smo svje­do­ci broj­nih opo­zi­ci­o­nih op­tu­žbi u ve­zi sa ne­re­gu­lar­no­šću iz­bo­ra u Cr­noj Go­ri. Ka­ko to ko­men­ta­ri­še­te?
– Afe­ra „Sni­mak”, ko­ja je ogo­lje­la iz­bor­ne me­ha­ni­zme DPS-a, ni­je do­bi­la ni prav­ni ni po­li­tič­ki epi­log, a umje­sto da nje­ni ak­te­ri bu­du pro­ce­su­i­ra­ni i po­li­tič­ki pen­zi­o­ni­sa­ni, oni su i da­lje vr­lo ak­tiv­ni u par­tij­skom okvi­ru, a ne­ki po­sta­ju i naj­vi­ši ru­ko­vo­di­o­ci va­žnih dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja. Ti­me je osna­žen prin­cip po ko­jem je sve do­zvo­lje­no uko­li­ko je ra­đe­no u ime par­ti­je, ne­za­vi­sno od to­ga što ta prak­sa ozbilj­no i vi­dlji­vo ugro­ža­va jav­ni i dr­žav­ni in­te­res.
Po­sle­dič­no, ista prak­sa je na­sta­vlje­na i na svim na­red­nim iz­bo­ri­ma, gdje vla­da­ju­ća struk­tu­ra oči­to ko­ri­sti jav­ne re­sur­se za par­tij­ske svr­he, što, na­rav­no, ni­je u skla­du sa osnov­nim prin­ci­pom iz­bor­ne tr­ke, a to su jed­na­ke start­ne po­zi­ci­je za sve ak­te­re.
M.VE­ŠO­VIĆ


Zapad ne želi Mila kao kandidata

Ako se li­der DPS-a Mi­lo Đu­ka­no­vić opet kan­di­du­je za pred­sjed­ni­ka Cr­ne Go­re, ima­ju­ći u vi­du nje­gov sko­ro tro­de­ce­nij­ski vo­de­ći po­lo­žaj u vla­sti, ka­kva će se ti­me po­ru­ka po­sla­ti jav­no­sti? Je li mo­gu­će da par­ti­ja na vla­sti ne­ma baš ni­jed­nog dru­gog kan­di­da­ta?
– Đu­ka­no­vić je ne­pri­ko­sno­ve­ni li­der DPS-a ko­ji je sve svo­je po­ten­ci­jal­ne kon­ku­ren­te u par­ti­ji, ili one ko­ji bi mu mo­gli pa­ri­ra­ti po par­tij­skom uti­ca­ju, odav­no mar­gi­na­li­zo­vao, pro­ce­su­i­rao ili ih dr­ži u uci­je­nje­nom po­lo­ža­ju. Za­to je on da­nas u toj par­ti­ji na vr­hu pi­ra­mi­de, a on­da sli­je­di ve­li­ka pra­zni­na, pa red „par­tij­skih lor­do­va”, ko­ji ima­ju od­re­đe­nu par­tij­sku po­dr­šku, i „dvor­ja­na”, od­no­sno onih ko­ji ne­ma­ju par­tij­sku ba­zu, ali ima­ju Đu­ka­no­vi­će­vu na­klo­nost. Ti „par­tij­ski lor­do­vi” i „dvor­ja­ni” su do­mi­nant­no oku­pi­ra­ni me­đu­sob­nim splet­ka­re­nji­ma i bor­ba­ma, sa od­re­đe­nim me­đu­sob­nim ko­a­li­ra­nji­ma, i uz pa­žlji­vo pra­će­nje Đu­ka­no­vi­će­vih sig­na­la, a što sve ukup­no do­vo­di i do to­ga da se sam DPS sve vi­še ra­di­ka­li­zu­je u svom iz­ra­zu pre­ma ne­is­to­mi­šlje­ni­ci­ma jer se tim od­no­som po­či­nje do­ka­zi­va­ti lo­jal­nost par­ti­ji i vo­đi.
I za­to se Đu­ka­no­vić sve če­šće na­me­će kao mo­gu­ći pred­sjed­nič­ki kan­di­dat iako je ja­sno da ta­kva kan­di­da­tu­ra ne bi bi­la baš po­zdra­vlje­na od me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce, kao i da bi ona bi­la lo­ša za sa­mog Đu­ka­no­vi­ća, jer se jak par­tij­ski li­der se­li na po­zi­ci­ju pred­sjed­ni­ka dr­ža­ve sa­mo u iz­nu­đe­nim okol­no­sti­ma.
Ne­spor­no je da Đu­ka­no­vić kao pred­sjed­nič­ki kan­di­dat mo­že ho­mo­ge­ni­zo­va­ti bi­rač­ko ti­je­lo DPS-a, ali tre­ba ima­ti u vi­du da to sli­čan efe­kat mo­že ima­ti i na opo­zi­ci­o­no bi­rač­ko ti­je­lo. Za­to DPS mje­ri i vi­še pu­ta od­la­že ko­nač­nu od­lu­ku, pri­pre­ma­ju­ći pa­žlji­vo te­ren, što uklju­ču­je i bru­tal­nu ak­ci­ju u po­ku­ša­ju po­vrat­ka kon­tro­le nad RTCG i če­ka­nje iz­li­sta­va­nja ko­nač­ne opo­zi­ci­o­ne po­nu­de, ka­ko bi se svi ri­zi­ci sma­nji­li jer je i sam Đu­ka­no­vić im­pe­ra­tiv­no za­cr­tao po­bje­du na pred­sjed­nič­kim iz­bo­ri­ma.