Us­po­sta­vljen je bi­lans re­zul­ta­ta u obla­sti bor­be pro­tiv ko­rup­ci­je, po­seb­no na vi­so­kom ni­vou, i u ve­ći­ni obla­sti or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la. Kon­ti­nu­i­ra­no ra­di­mo na ja­ča­nju tih re­zul­ta­ta i una­pre­đe­nju sta­nja u onim obla­sti­ma u ko­ji­ma on još ni­je na za­do­vo­lja­va­ju­ćem ni­vou, ka­zao je u in­ter­vjuu za „Dan” mi­ni­star evrop­skih po­slo­va Alek­san­dar An­dri­ja Pe­jo­vić.
●Ko­li­ko je re­al­no da Cr­na Go­ra za­tvo­ri kom­ple­tan pro­ces i pri­je 2025. go­di­ne, ko­ju je pred­sjed­nik EK Žan-Klod Jun­ker ozna­čio kao go­di­nu pri­je­ma Cr­ne Go­re i Sr­bi­je u EU?
– Sve po­ru­ke ko­je u po­sled­nje vri­je­me sti­žu iz EU po­sma­tra­mo kao ve­o­ma po­zi­tiv­ne i ohra­bru­ju­će, a u tom kon­tek­stu vi­di­mo i ini­ci­ja­ti­vu pred­sjed­ni­ka EK Jun­ke­ra da Evrop­ska ko­mi­si­ja do kra­ja 2018.go­di­ne kre­i­ra stra­te­gi­ju za uspje­šan pri­stup Cr­ne Go­re i Sr­bi­je.
Po­me­nu­tu 2025.go­di­nu ne vi­di­mo kao da­tum ula­ska u Evrop­sku uni­ju, ne­go kao ho­ri­zont i okvir u kom će­mo ura­di­ti sve što je po­treb­no ka­ko bi­smo is­pu­ni­li oba­ve­ze iz pre­go­va­rač­kog pro­ce­sa. Sva­ka­ko da Cr­na Go­ra, uz kva­li­te­tan na­sta­vak re­for­mi, mo­že i pri­je tog da­tu­ma stu­pi­ti u član­stvo EU. Ko­me­sar Jo­ha­nes Han je vi­še pu­ta sa­op­štio da se mo­že po­sta­ti čla­ni­ca i pri­je 2025.go­di­ne ali i na­kon te go­di­ne, a sve u skla­du s ulo­že­nim tru­dom i in­di­vi­du­al­nim za­slu­ga­ma. U ovom od­no­su kan­di­da­ta ko­ji is­pu­nja­va uslo­ve i Evrop­ske uni­je ko­ja po­sta­vlja ta pra­vi­la, od­no­sno mje­ri­la, ja­sno je da po­sto­ji je­dan fer i ko­rek­tan od­nos ko­ji zna­či da kad is­pu­ni­te uslo­ve on­da i do­bi­je­te pri­li­ku da za­vr­ši­te pro­ces pre­go­va­ra­nja u svim po­gla­vlji­ma.
Do­dat­no, iako di­na­mi­ka pri­stu­pa­nja za­vi­si od spro­ve­de­nih re­for­mi unu­tar ze­mlje, da­tum pri­stu­pa­nja za­vi­si­će i od po­li­tič­kog mo­men­ta u EU i dr­ža­va­ma čla­ni­ca­ma, di­na­mi­ke ra­da sa­me Uni­je i pla­ni­ra­nog ka­len­da­ra pri­stu­pa­nja, ko­ji EU, kao vr­lo kom­plek­sna i ve­li­ka tvo­re­vi­na, kre­i­ra u skla­du sa svo­jim du­go­roč­nim stra­te­gij­skim ci­lje­vi­ma.
●Ka­ko ocje­nju­je­te tre­nut­nu po­li­tič­ku si­tu­a­ci­ju u Cr­noj Go­ri, ima­ju­ći u vi­du da dio opo­zi­ci­je još boj­ko­tu­je par­la­ment, i ka­kav će to efe­kat ima­ti na tok pre­go­vo­ra sa EU?
– Evrop­ski zva­nič­ni­ci su vi­še pu­ta ja­sno is­ta­kli da boj­kot ne mo­že da­ti že­lje­ne re­zul­ta­te i da to ni­je odr­ži­vo rje­še­nje. Skup­šti­na je mje­sto gdje tre­ba vo­di­ti di­ja­log i raz­go­va­ra­ti otvo­re­no o svim pi­ta­nji­ma od in­te­re­sa za gra­đa­ne Cr­ne Go­re. EU je po­zdra­vi­la po­vra­tak di­je­la opo­zi­ci­je u Skup­šti­nu, a mi di­je­li­mo stav Evrop­ske uni­je po ovom pi­ta­nju – svim od­go­vor­nim dru­štvi­ma i po­li­tič­kim su­di­o­ni­ci­ma di­ja­log mo­ra bi­ti pri­o­ri­tet. Ta­ko bi i pred­stav­ni­ci gra­đa­na na kon­struk­ti­van i ozbi­ljan na­čin tre­ba­lo da do­no­se od­lu­ke od ko­jih za­vi­si bu­duć­nost dru­štva, na­rav­no u okvi­ru in­sti­tu­ci­ja.
Boj­kot par­la­men­ta se ipak ni­je ne­ga­tiv­no od­ra­zio na tok pre­go­vo­ra sa EU, o če­mu naj­bo­lje svje­do­či na­pre­dak u tom pro­ce­su, če­ti­ri po­gla­vlja otvo­re­na to­kom mi­nu­le go­di­ne i jed­no pri­vre­me­no za­tvo­re­no. Ak­tiv­no­sti na pla­nu evrop­ske in­te­gra­ci­je ne mo­gu če­ka­ti na pre­kid boj­ko­ta i spro­vo­di­mo ih pla­ni­ra­nom di­na­mi­kom, iako bi­smo že­lje­li vi­dje­ti ak­tiv­no uče­šće par­la­men­ta u ovom pro­ce­su, ima­ju­ći u vi­du da je za pro­ces in­te­gra­ci­ja va­žno dje­lo­va­nje u svim in­sti­tu­ci­ja­ma, na­ro­či­to u onoj ko­ja je pred­stav­nič­ko ti­je­lo na­ro­da.
●Da li je u pro­te­kloj go­di­ni bi­lo kon­kret­nog na­pret­ka u obla­sti bor­be pro­tiv or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la i ko­rup­ci­je?
– Na­pre­dak po­sto­ji i on je vi­dljiv, ne sa­mo u do­ku­men­ti­ma EU ko­ji to po­tvr­đu­ju, kao što je iz­vje­šta­va­nje Evrop­ske ko­mi­si­je u okvi­ru ne­zva­nič­nih rad­nih do­ku­me­na­ta, ne­go i u zva­nič­nim iz­vje­šta­ji­ma in­sti­tu­ci­ja ko­ji su do­stup­ni gra­đa­ni­ma. Pod­sje­ti­ću da je us­po­sta­vljen bi­lans re­zul­ta­ta u obla­sti bor­be pro­tiv ko­rup­ci­je, po­seb­no na vi­so­kom ni­vou, i u ve­ći­ni obla­sti or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la. Kon­ti­nu­i­ra­no ra­di­mo na ja­ča­nju tih re­zul­ta­ta i una­pre­đe­nju sta­nja u onim obla­sti­ma u ko­ji­ma on još ni­je na za­do­vo­lja­va­ju­ćem ni­vou.
Ta­ko su u pr­vih de­vet mje­se­ci 2017.go­di­ne spro­ve­de­ne is­tra­ge pro­tiv 63 li­ca za kri­vič­no dje­lo or­ga­ni­zo­va­ni kri­mi­nal, po­dig­nu­te op­tu­žni­ce pro­tiv 43 li­ca za­jed­no sa te­ro­ri­zmom, te iz­re­če­no 16 pre­su­da (od to­ga 15 na osno­vu spo­ra­zu­ma o pri­zna­nju kri­vi­ce, sve za­tvor­ske). Za kri­vič­no dje­lo pra­nje nov­ca po­kre­nu­te su is­tra­ge pro­tiv 24 li­ca i iz­vi­đaj pro­tiv dva li­ca. U istom pe­ri­o­du, za ko­rup­tiv­na kri­vič­na dje­la u 12 pred­me­ta pro­tiv ukup­no 54 fi­zič­ka li­ca i če­ti­ri prav­na li­ca do­ni­je­te su na­red­be o spro­vo­đe­nju is­tra­ge.
Za isti pe­ri­od u osam pred­me­ta pro­tiv ukup­no 19 fi­zič­kih li­ca i dva prav­na li­ca po­dig­nu­te su op­tu­žni­ce, a u tri pred­me­ta pro­tiv ukup­no tri li­ca po­dig­nu­ti su op­tu­žni pred­lo­zi.
Po­kre­nu­to je 20 fi­nan­sij­skih is­tra­ga u obla­sti ko­rup­ci­je i or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la, pro­tiv 118 fi­zič­kih i se­dam prav­nih li­ca.
Kad ka­žem da u ne­kim obla­sti­ma tre­ba po­bolj­ša­ti po­sto­je­će re­zul­ta­te, tu pri­je sve­ga mi­slim na pra­nje nov­ca i tr­go­vi­nu lju­di­ma, gdje se od nas oče­ku­je da po­ka­že­mo tra­jan i mjer­ljiv bi­lans re­zul­ta­ta u vi­du za­vr­še­nih sud­skih po­stu­pa­ka i pra­vo­sna­žnih pre­su­da.
M.VE­ŠO­VIĆ


Ne­ma po­li­ti­za­ci­je pro­ce­sa, lo­bi­ra­nje je le­gi­tim­no

●Dio opo­zi­ci­je i NVO sek­to­ra če­sto Vam pre­ba­cu­je da ste su­vi­še po­li­tič­ki an­ga­žo­va­ni u okvi­ru DPS-a i da je to ne­spo­ji­vo sa funk­ci­jom ko­or­di­na­to­ra cje­lo­kup­nog pro­ce­sa pri­stu­pa­nja dr­ža­ve EU.
Kon­tekst me­đu­na­rod­ne sa­rad­nje i na­pre­do­va­nje pre­ma Evrop­skoj uni­ji pod­ra­zu­mi­je­va zna­čaj­ne na­po­re ko­je ula­že­mo da bi­smo svim re­le­vant­nim sa­go­vor­ni­ci­ma ko­ji mo­gu po­mo­ći da Cr­na Go­ra što sko­ri­je po­sta­ne čla­ni­ca EU uka­za­li na evrop­ske te­žnje na­še dr­ža­ve. Ne smi­je­mo za­bo­ra­vi­ti da po­li­tič­ke struk­tu­re na kra­ju od­lu­ču­ju o otva­ra­nju i za­tva­ra­nju po­gla­vlja, od­no­sno da vla­da sva­ke dr­ža­ve čla­ni­ce EU po­je­di­nač­no odo­bra­va sva­ki ko­rak ko­ji uči­ni­mo na pu­tu pre­ma EU. U tom kon­tek­stu je pri­rod­no da ko­ri­sti­mo po­li­tič­ke ka­na­le, a po­li­tič­ka po­dr­ška se­strin­skih par­ti­ja u ostva­re­nju na­šeg evrop­skog ci­lja je neo­p­hod­na i do­bro­do­šla.
Le­gi­ti­man me­ha­ni­zam je raz­go­vor, lo­bi­ra­nje i stal­no pod­sje­ća­nje evrop­skih part­ne­ra kroz par­tij­sku sa­rad­nju da nas po­dr­že na na­šem pu­tu. Uosta­lom, upra­vo zbog to­ga se pri­je sva­kog sa­stan­ka svih ti­je­la Evrop­ske uni­je po­put Sa­vje­ta, mi­ni­star­skih sku­po­va i, na kra­ju kra­je­va, Evrop­skog par­la­men­ta, upra­vo dan pri­je ili po­sli­je odr­ža­va­ju i par­tij­ski sku­po­vi. Ne­ri­jet­ko se de­ša­va da, iako je DPS čla­ni­ca Par­ti­je evrop­skih so­ci­ja­li­sta, u ime stran­ke uče­stvu­jem i na sku­po­vi­ma dru­gih gru­pa­ci­ja, po­put Evrop­ske na­rod­ne par­ti­je, da­kle de­snih stra­na­ka, ili li­be­ral­nih ili ze­le­nih par­ti­ja.
Što se ti­če sa­mog unu­tra­šnjeg pro­ce­sa, Cr­na Go­ra je otvo­re­na u te­žnji da sa­rad­njom sa raz­li­či­tim struk­tu­ra­ma što kva­li­tet­ni­je pri­pre­mi dru­štvo za član­stvo u EU, što smo po­ka­za­li i uklju­či­va­njem ci­vil­nog sek­to­ra u pre­go­va­rač­ku struk­tu­ru i ti­me ap­so­lut­no is­klju­či­li mo­guć­nost po­li­ti­za­ci­je ovog pro­ce­sa. Teh­nič­ki dio pro­ce­sa osta­je za­da­tak svih nas u dru­štvu i sto­ga ne vi­dim bi­lo ka­kvo mje­sto nje­go­voj po­li­ti­za­ci­ji.