Ne­do­sta­tak ne­pri­stra­sno­sti i pro­fe­si­o­nal­no­sti or­ga­na za spro­vo­đe­nje iz­bo­ra naj­ve­ći je pro­blem u Cr­noj Go­ri ka­da je ta oblast u pi­ta­nju, i to se ne mo­že rije­ši­ti usva­ja­njem etič­kog ko­dek­sa, sa­op­štio je ju­če Dra­gan Ko­pri­vi­ca, iz­vr­šni di­rek­tor Cen­tra za de­mo­krat­sku tran­zi­ci­ju (CDT), na sjed­ni­ci Rad­ne gru­pe za ana­li­zu pre­po­ru­ka OEBS–ODI­HR-a.
On je pod­sje­tio da se u pre­po­ru­ka­ma OEBS–ODI­HR-a na­vo­di da bi tre­ba­lo spro­ve­sti mje­re za obez­bje­đi­va­nje ne­pri­stra­sno­sti i pro­fe­si­o­nal­no­sti or­ga­na za spro­vo­đe­nje iz­bo­ra, a po­seb­no za rje­ša­va­nje mo­gu­ćih su­ko­ba in­te­re­sa i iz­bje­ga­va­nje po­li­tič­ke ten­zi­je.
– CDT se pro­ti­vi rje­še­nju da pred­stav­ni­ci NVO bu­du dio DIK-a, zbog mo­gu­ćeg su­ko­ba in­te­re­sa. Za­to se do­sad ni­je­smo kan­di­do­va­li, ni­ti će­mo to ura­di­ti. To je loš par­tij­ski kom­pro­mis ko­ji je do­veo do pro­ble­ma u iz­bor­nom pro­ce­su. Na­ma tre­ba iz­bor­na vlast i auto­ri­tet ko­ji će da vo­di iz­bor­ni pro­ces na pro­fe­si­o­nal­nim osno­va­ma i u skla­du sa za­ko­nom – re­kao je Ko­pri­vi­ca.
Uka­zao je na broj­ne pro­ble­me u funk­ci­o­ni­sa­nju DIK-a u pret­hod­nom pe­ri­o­du. Na­gla­sio je da CDT-u ni na­kon go­di­nu da­na ni­je od­go­vo­re­no na za­htjev upu­ćen DIK-u da im do­sta­ve ime­na i pre­zi­me­na čla­no­va Ko­mi­si­je.
– To­ga ne­ma ni­gdje u svi­je­tu, da ne­ki or­gan ne­će da ob­ja­vi ime­na svo­jih čla­no­va. Dr­žav­na iz­bor­na ko­mi­si­ja je do­zvo­lja­va­la uče­šće na iz­bo­ri­ma par­ti­ja­ma ko­je su do­sta­vlja­le po 1.000 pot­pi­sa po­dr­ške a na iz­bo­ri­ma osva­ja­le 100 gla­so­va. Te par­ti­je su po osno­vu uče­šća na iz­bo­ri­ma do­bi­ja­la dva­de­se­tak hi­lja­da eura, a omo­gu­ća­va­no im je i da uče­stvu­ju u do­no­še­nju od­lu­ka DIK-a. Ako ima pri­mje­ra po­li­tič­ke ko­rup­ci­je, on­da je to upra­vo ovo o če­mu go­vo­rim –pod­vu­kao je Ko­pri­vi­ca.
Oci­je­nio je da ova­kva Dr­žav­na iz­bor­na ko­mi­si­ja ne za­do­vo­lja­va ni ele­men­tar­ne pred­u­slo­ve, jer je, iz­me­đu osta­log, tran­spa­rent­nost nje­nog ra­da na očaj­nom ni­vou. Rad­noj gru­pi je pred­lo­žio da pro­ši­ri dje­lo­krug ra­da i na pre­po­ru­ke OEBS–ODI­HR-a sa pret­hod­nih pred­sjed­nič­kih iz­bo­ra.
– Mi smo ogra­ni­če­ni man­da­tom ko­ji nam je dat za­ključ­kom ko­le­gi­ju­ma o for­mi­ra­nju rad­ne gru­pe. Dat nam je za­da­tak da ana­li­zi­ra­mo pre­po­ru­ke OEBS–ODI­HR-a sa pro­šlo­go­di­šnjih par­la­men­tar­nih iz­bo­ra –od­go­vo­ri­la je pred­sjed­ni­ca rad­ne gru­pe Mar­ta Šće­pa­no­vić i do­da­la da su i osta­le su­ge­sti­je sva­ka­ko ko­ri­sne.
Ko­men­ta­ri­šu­ći pre­po­ru­ku OEBS–ODI­HR-a za uki­da­nje re­zi­den­ci­jal­nog uslo­va, Ko­pri­vi­ca je re­kao da je za to neo­p­hod­na pro­mje­na Usta­va. Kao al­ter­na­ti­vu je pred­lo­žio te­ren­sku ak­ci­ju MUP-a sa ci­ljem pro­vje­re pre­bi­va­li­šta svih gra­đa­na sa pra­vom gla­sa. Pred­lo­žio je rad­noj gru­pi da raz­mo­tri i pre­po­ru­ku da se sma­nji du­ži­na pre­bi­va­li­šta u Cr­noj Go­ri kao uslov za mo­guć­nost kan­di­do­va­nje na pred­sjed­nič­kim iz­bo­ri­ma.
– Mo­gu­će je pro­pi­sa­ti i da kan­di­dat za pred­sjed­ni­ka ne mo­že ima­ti dru­go dr­ža­vljan­stvo osim cr­no­gor­skog –pre­ci­zi­rao je on.
Član rad­ne gru­pe iz DPS-a Pre­drag Se­ku­lić sma­tra da ne­ma ni­šta spor­no u to­me da osta­ne uslov od de­set go­di­na pre­bi­va­li­šta u Cr­noj Go­ri za pred­sjed­nič­ku kan­di­da­tu­ru.
Pred­log CDT-a je i da se pro­pi­še za­kon­ska oba­ve­za Ustav­nom su­du da sjed­ni­ce na ko­ji­ma se od­lu­ču­je o pi­ta­nji­ma ve­za­nim za iz­bo­re bu­du otvo­re­ne za jav­nost. Su­ge­ri­šu i da se iz­mje­na­ma iz­bor­ne re­gu­la­ti­ve omo­gu­će in­di­vi­du­al­ne kan­di­da­tu­re gra­đa­na na par­la­men­tar­nim iz­bo­ri­ma.
Go­vo­re­ći o Za­ko­nu o bi­rač­kom spi­sku, Ko­pri­vi­ca je re­kao da tre­ba po­ve­ća­ti nje­go­vu kon­tro­lu, ali i oču­va­ti do­stig­nu­ti ni­vo tran­spa­rent­no­sti.
V.R.


Sa­vjet Agen­ci­je usvo­jio Lac­ma­no­vi­ćev pred­log

Sa­vjet Agen­ci­je za za­šti­tu lič­nih po­da­ta­ka usvo­jio je mi­šlje­nje o po­tre­bi iz­mje­na Za­ko­na o bi­rač­kom spi­sku ko­je je ra­ni­je pred­lo­žio član tog ti­je­la Ra­den­ko Lac­ma­no­vić. Mi­šlje­nje je do­sta­vlje­no skup­štin­skoj rad­noj gru­pi, svim par­la­men­tar­nim stran­ka­ma i kan­ce­la­ri­ja­ma EU i OEBS-a u Cr­noj Go­ri.
– Pred­la­že­mo da se pod­no­si­o­ci­ma po­tvr­đe­nih iz­bor­nih li­sta i ne­vla­di­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma od ras­pi­si­va­nja iz­bo­ra do pro­gla­še­nja ko­nač­nih re­zul­ta­ta omo­gu­ći ne­pre­sta­ni uvid u bi­rač­ki spi­sak. Ti su­bjek­ti bi­li bi ko­nek­to­va­ni u in­for­ma­ci­o­ni si­stem MUP-a u ko­jem se vo­di cen­tral­ni bi­rač­ki spi­sak. Sva­ka pro­mje­na, kao i prav­ni osnov i obim u ko­jem je iz­vr­še­na, auto­mat­ski bi bi­la evi­den­ti­ra­na u in­for­ma­ci­o­nim si­ste­mi­ma tih su­bje­ka­ta – ob­ja­snio je Lac­ma­no­vić.
Sa­vjet Agen­ci­je pre­d­la­že i da se po­me­nu­tim su­bjek­ti­ma omo­gu­ći uvid u do­ku­men­ta­ci­ju na osno­vu ko­je je iz­vr­še­na pro­mje­na u bi­rač­kom spi­sku. Lac­ma­no­vić ob­ja­šnja­va da je to ogrom­na raz­li­ka u od­no­su na pred­log MUP-a, ko­ji tra­ži da se uče­sni­ci­ma iz­bor­nog pro­ce­sa one­mo­gu­ći uvid u po­me­nu­tu do­ku­men­ta­ci­ju i sa­mo ima­ju pra­vo uvi­da u od­lu­ke ko­je su re­zul­tat tih pro­mje­na.