Skup­štin­ska rad­na gru­pa tre­ba da pro­ši­ri dje­lo­krug ra­da i na raz­ma­tra­nje pre­po­ru­ka OEBS–ODI­HR-a sa pret­hod­nih par­la­men­tar­nih iz­bo­ra. To je uoči da­na­šnje sjed­ni­ce rad­ne gru­pe za ana­li­zu pre­po­ru­ka OEBS-ODI­HR-a za „Dan“ ka­zao Dra­gan Ko­pri­vi­ca, iz­vr­šni di­rek­tor Cen­tra za de­mo­krat­sku tran­zi­ci­ju (CDT).
– Rad­na gru­pa ni­je u svoj dje­lo­krug uvr­sti­la pre­po­ru­ke sa pred­sjed­nič­kih iz­bo­ra 2013. go­di­ne. Sma­tra­mo da ne­ma va­žni­jih i ma­nje va­žni­jih pre­po­ru­ka OEBS–ODI­HR-a, pa se dje­lo­krug rad­ne gru­pe mo­ra pro­ši­ri­ti. Ovo po­seb­no do­bi­ja na zna­ča­ju ka­da zna­mo da su pr­vi pred­sto­je­ći na­ci­o­nal­ni iz­bo­ri pred­sjed­nič­ki, na pr­o­lje­će 2018. go­di­ne –na­veo je Ko­pri­vi­ca.
Na­po­mi­nje da pre­po­ru­ke ve­za­ne za pro­mje­nu Za­ko­na o iz­bo­ru pred­sjed­ni­ka Cr­ne Go­re ni­je­su raz­ma­tra­ne to­kom ra­da na po­sled­njim iz­mje­na­ma iz­bor­nog za­ko­no­dav­stva.
– Ključ­ne do­me­te ra­da Rad­ne gru­pe za spro­vo­đe­nje pre­po­ru­ka OEBS-ODI­HR-a objek­tiv­no će bi­ti mo­gu­će oci­je­ni­ti ka­da vi­di­mo nji­ho­ve zva­nič­ne pred­lo­ge za pro­mje­nu za­ko­na. Dva su mo­gu­ća sce­na­ri­ja ve­za­no za is­hod nji­ho­vog ra­da. Pr­vi bi bio da pri­pre­me kva­li­tet­nu plat­for­mu, tj. po­čet­nu po­zi­ci­ju par­ti­ja na vla­sti ka­ko i u kom prav­cu že­le mi­je­nja­ti sa­da­šnje sta­nje, da je usvo­je i če­ka­ju slič­ne opo­zi­ci­o­ne do­ku­men­te. To bi bio do­bar i tran­spa­ren­tan pred­u­slov za za­po­či­nja­nje di­ja­lo­ga sa opo­zi­ci­jom ko­ji tre­ba da is­ho­du­je rje­še­nji­ma za ko­ja je mo­gu­će obez­bi­je­di­ti dvo­tre­ćin­sku po­dr­šku u par­la­men­tu. To bi bio is­pra­van red do­ga­đa­ja i ti­me bi rad­na gru­pa oprav­da­la svo­je po­sto­ja­nje. Dru­gi sce­na­rio bi bio da se po­ku­ša tre­ti­ra­nje ovih pre­po­ru­ka kao is­klju­či­vo teh­nič­kih i da se „na ma­la vra­ta“ i bez sa­gla­sno­sti opo­zi­ci­je kre­ne u pro­mje­nu za­ko­na ko­ji ne zah­ti­je­va­ju dvi­je tre­ći­ne po­sla­ni­ka ili pro­mje­nu pod­za­kon­skih aka­ta – re­kao je Ko­pri­vi­ca.
Ka­ko je do­dao, ako bi se de­si­lo da se jed­no­stra­no kre­ne u ovaj pro­ces, ne­spo­ra­zu­mi bi bi­li do­dat­no pro­du­blje­ni i go­to­vo si­gur­no bi se pri­ča o pro­mje­ni iz­bor­nih za­ko­na po­no­vo ak­tu­e­li­zo­va­la u sko­ri­joj bu­duć­no­sti.
Sma­tra da pred­stav­ni­ci­ma ci­vil­nog dru­štva ko­ji se ba­ve iz­bo­ri­ma, na­kon što se stek­nu po­li­tič­ki uslo­vi da rad­na gru­pa pred­sta­vlja mi­šlje­nje mi­ni­mum dvi­je tre­ći­ne po­sla­ni­ka u Skup­šti­ni, tre­ba omo­gu­ći­ti pri­stup sva­koj sjed­ni­ci i uklju­či­va­nje u di­sku­si­ju.
– Po­red do­pri­no­sa u struč­nom zna­nju, pi­ta­nje uče­šća pred­stav­ni­ka NVO je i stvar tran­spa­rent­no­sti. Ima­mo pra­vo zna­ti šta rad­na gru­pa ra­di i na ko­ji na­čin se od­no­si pre­ma ovom va­žnom pi­ta­nju. U tom smi­slu pod­sje­ća­mo na usta­no­vlje­nu prak­su kva­li­tet­nog uklju­či­va­nja ci­vil­nog dru­štva u ra­ni­je rad­ne gru­pe – re­kao je Ko­pri­vi­ca.
Osvr­nuo se i na do­sa­da­šnje uče­šće pred­stav­ni­ka dr­žav­nih or­ga­na ko­ji spro­vo­de iz­bor­ne za­ko­ne u ra­du rad­ne gru­pe.
– Do­bro je što je rad­na gru­pa po­zva­la pred­stav­ni­ke tih or­ga­na i ču­la nji­ho­va mi­šlje­nja. Uti­sak ko­ji smo ste­kli je da se ma­nji broj njih ba­vio su­štin­skim pre­po­ru­ka­ma, dok su osta­li „prav­da­li” svo­ju (ne)ak­tiv­no­sti ili sla­li po­li­tič­ke po­ru­ke. U ne­kim slu­ča­je­vi­ma sa­op­šta­va­li su i no­tor­ne ne­i­sti­ne. Na­ša pre­po­ru­ka je da rad­na gru­pa tre­ba da ču­je sta­vo­ve tih or­ga­na, ali oni ne smi­ju bi­ti bi­lo ka­kva ogra­da ili me­đa za ni­vo pro­mje­ne za­ko­na –na­gla­ša­va Ko­pri­vi­ca.
Ka­ko je za­klju­čio, ovo je re­fo­rm­ski pro­ces, a sva­ka re­fo­r­ma zah­ti­je­va pro­mje­ne, ko­je se ne­će de­si­ti ako mi­šlje­nja neo­d­go­vor­nih or­ga­na bu­du re­le­vant­na za njen okvir.
V.R.