Cr­na Go­ra je pri­hva­ti­la Ak­ci­o­ni plan za for­mi­ra­nje re­gi­o­nal­nog eko­nom­skog pod­ruč­ja na sa­mi­tu EU-za­pad­ni Bal­kan, iako je sed­mi­ca­ma uoči sa­mi­ta bi­la iz­ra­zi­to pro­tiv jed­ne ta­kve ini­ci­ja­ti­ve. Pre­mi­jer Du­ško Mar­ko­vić je to­kom pre­mi­jer­skog sa­ta kra­jem ju­na u Skup­šti­ni Cr­ne Go­re sa­op­štio da ini­ci­ja­ti­va o for­mi­ra­nju ca­rin­ske uni­je i za­jed­nič­kog tr­ži­šta za­pad­nog Bal­ka­na ni­je re­al­na i da ne­ma go­vo­ra o stva­ra­nju je­din­stve­nog tr­ži­šta. Ide­ja o za­jed­nič­kom bal­kan­skom tr­ži­štu pre­ma tre­ćim ze­mlja­ma se po­mi­nje po­sled­njih mje­se­ci kao dio in­te­gra­tiv­nog pro­ce­sa bal­kan­skih ze­ma­lja. I niz dru­gih pred­stav­ni­ka vla­sti po­ru­či­va­li su da to ni­je do­bra ini­ci­ja­ti­va, jer mo­že da od­lo­ži pri­stu­pa­nje EU.
No, Mar­ko­vić je ju­če na sa­mi­tu EU i zva­nič­ni­ka iz re­gi­o­na u Tr­stu re­kao da tre­ba po­mo­ći za­pad­nom Bal­ka­nu da se zna­čaj­ni­je i bo­lje po­ve­že s ostat­kom Evro­pe, jed­na­ko ka­ko je to kre­nuo da ra­di i u di­je­lu in­fra­struk­tu­re.
– Sa­gla­sni smo sa pred­lo­že­nim kon­so­li­do­va­nim vi­še­go­di­šnjim Ak­ci­o­nim pla­nom za re­gi­o­nal­ni eko­nom­ski pro­stor za šest ze­ma­lja za­pad­nog Bal­ka­na za obla­sti tr­go­vi­ne, in­ve­sti­ci­ja, mo­bil­no­sti i di­gi­ta­li­za­ci­je, ko­ji će se spro­vo­di­ti u po­sto­je­ćem, CEF­TA prav­nom okvi­ru i na osno­vu spo­ra­zu­ma o Sta­bi­li­za­ci­ji i pri­dru­ži­va­nju ko­je su ze­mlje re­gi­o­na pot­pi­sa­le sa EU i nje­nim čla­ni­ca­ma – re­kao je Mar­ko­vić.
Pret­hod­no je, na pi­ta­nje ka­kav je stav Cr­ne Go­re po­vo­dom ide­je o stva­ra­nju re­gi­o­nal­nog eko­nom­skog pro­sto­ra i da li je to al­ter­na­ti­va za član­stvo u EU, mi­ni­star eko­no­mi­je Dra­gi­ca Se­ku­lić na­ve­la da je „ve­o­ma po­zi­ti­van u for­mi u ko­joj je sa­da”. Ona je pod­sje­ti­la da se u pret­hod­nih po­la go­di­ne za­jed­no sa re­gi­o­nom i Evrop­skom ko­mi­si­jom raz­ma­tra na ko­ji na­čin će se raz­vi­ja­ti re­gi­o­nal­ni eko­nom­ski pro­stor.
– Taj eko­nom­ski pro­stor je Cr­noj Go­ri pri­hva­tljiv, ali ni u kom slu­ča­ju ni­je al­ter­na­ti­va evrop­skim in­te­gra­ci­ja­ma, ni­ti je na bi­lo ko­ji na­čin za­mje­na za član­stvo u Uni­ji. On sa­mo po­ma­že ze­mlja­ma ko­je čak ni­je­su ni na ni­vou raz­vi­je­no­sti Cr­ne Go­re da in­ve­sti­ci­o­ni i tr­ži­šni okvir una­pri­je­de i obez­bi­je­de da u ci­je­lom re­gi­o­nu ima­mo pro­tok ro­be i uslu­ga bez ba­ri­je­ra – sa­op­šti­la je Se­ku­li­će­va.
Ka­ko je na­ve­la, u ob­li­ku ka­ko je sa­da pri­pre­mljen ak­ci­o­ni plan za for­mi­ra­nje re­gi­o­nal­nog eko­nom­skog pod­ruč­ja Cr­noj Go­ri je ve­o­ma pri­hva­tljiv.
Mi­ni­star vanj­skih po­slo­va Ita­li­je An­ge­li­no Al­fa­no, u ime do­ma­ći­na, po­ru­čio je da skup u Tr­stu ne smi­je bi­ti kon­fe­ren­ci­ja že­lja.
Evrop­ski ko­me­sar za pre­go­vo­re o pro­ši­re­nju Jo­ha­nes Han ka­zao je da je za­da­tak po­li­ti­ke da obez­bi­je­di okvir, dok je od­go­vor­nost za eko­nom­sko po­ve­zi­va­nje na po­slov­noj za­jed­ni­ci. Han je re­kao da je u pro­te­klih de­set go­di­na raz­mje­na iz­me­đu EU i dr­ža­va re­gi­o­na bi­la 44 mi­li­jar­de eura.
– Ono na če­mu mo­ra­mo ra­di­ti je da mla­di lju­di osta­nu u re­gi­o­nu. To je na­čin da se uklo­ne sve ten­zi­je iz pro­šlo­sti i kre­i­ra­ju uslo­vi da nji­hov osta­nak ka­ko bi di­je­li­li zna­nje me­đu so­bom. Va­žno je da se eko­no­mi­je po­ve­zu­ju, jer će to do­pri­ni­je­ti br­žoj in­te­gra­ci­ji ovog di­je­la Evro­pe u EU. Po­li­ti­ka sa­mo stva­ra okvi­re, a za­da­tak po­slov­ne za­jed­ni­ce je da ra­di na kon­kret­nom po­ve­zi­va­nju – re­kao je evrop­ski ko­me­sar.
Ka­ko je is­ta­kao, na­ši gra­đa­ni će ima­ti be­ne­fi­te od to­ga i to tre­ba da nam bu­de sti­mu­lans.
U Tr­stu je odr­žan sa­mit li­de­ra za­pad­nog Bal­ka­na, če­tvr­ti u okvi­ru Ber­lin­skog pro­ce­sa, ko­ji je po­kre­nut 2013. go­di­ne. Osim pre­mi­je­ra Cr­ne Go­re, uče­stvo­va­le su i nje­go­ve ko­le­ge iz dru­gih dr­ža­va.M.V.


Ita­li­ja tra­ži ja­ču bor­bu pro­tiv ko­rup­ci­je

Ka­ko je re­kao Du­ško Mar­ko­vić, stra­te­gij­sko opre­dje­lje­nje svih ze­ma­lja za­pad­nog Bal­ka­na – član­stvo u Evrop­skoj uni­ji, ne­ma al­ter­na­ti­ve.
– U to­me nas ohra­bru­je či­nje­ni­ca da je Ber­lin­ski pro­ces evo­lu­i­rao od po­čet­ne agen­de po­ve­zi­va­nja u obla­sti­ma ener­ge­ti­ke i sa­o­bra­ća­ja do re­gi­o­nal­ne in­te­gra­ci­je u mno­gim dru­gim zna­čaj­nim obla­sti­ma. Ta­ko da­nas pred so­bom ima­mo i za­jed­nič­ki rad u obla­sti di­gi­tal­ne agen­de, ali i una­pre­đe­nja sa­rad­nje re­gi­o­na u di­je­lu do­sti­za­nja evrop­skih stan­dar­da u sa­o­bra­ća­ju, i u tom smi­slu je ključ­no pot­pi­si­va­nje Ugo­vo­ra o sa­o­bra­ćaj­noj za­jed­ni­ci. Po­zdra­vlja­mo ini­ci­ja­ti­vu za za­jed­nič­ku sa­rad­nju Ita­li­je i ze­ma­lja za­pad­nog Bal­ka­na u obla­sti bor­be pro­tiv ko­rup­ci­je. Cr­na Go­ra je sna­žno po­sve­će­na da­ljem ra­du na ja­ča­nju vla­da­vi­ne pra­va i u tom svje­tlu sna­že­nje an­ti­ko­rup­cij­skih po­li­ti­ka – na­vo­di se u sa­op­šte­nju.