Pro­blem ko­rup­ci­je na za­pad­nom Bal­la­nu tra­je du­že vri­je­me, a je­dan od pri­mje­ra je cr­no­gor­ski po­li­tič­ki li­der Mi­lo Đu­ka­no­vić, ko­ga je još 2003. go­di­ne ita­li­jan­ska an­ti­ma­fi­ja­ška ko­mi­si­ja osum­nji­či­la da je or­ga­ni­zo­vao šverc dok je bio na vla­sti, is­ta­kao je ana­li­ti­čar iz va­šing­ton­skog Cen­tra za stra­te­ške i me­đu­na­rod­ne stu­di­je (CSIS) Dže­fri Man­kof.
On je is­ta­kao da je ja­sno da se pro­ces pro­ši­re­nja EU na za­pad­ni Bal­kan uspo­ra­va, te da mno­gi li­de­ri sa­da pri­bje­ga­va­ju di­za­nju na­ci­o­na­li­stič­kih ten­zi­ja ka­ko bi skre­nu­li pa­žnju jav­no­sti i gra­đa­na sa go­ru­ćih eko­nom­skih pro­ble­ma.
Man­kof je u autor­skom tek­stu za ma­ga­zin „Fo­ren afers” uka­zao da je me­đu­na­rod­ni no­vi­nar­ski Pro­je­kat za iz­vje­šta­va­nje o or­ga­ni­zo­va­nom kri­mi­na­lu i ko­rup­ci­ji (OC­CRP) oka­rak­te­ri­sao Đu­ka­no­vi­ća kao „Lič­nost go­di­ne za do­pri­nos or­ga­ni­zo­va­nom kri­mi­na­lu”.
– Ma­ke­don­ski po­li­ti­čar Ni­ko­la Gru­ev­ski bio je ta­da na tre­ćem mje­stu. Al­ban­ska vla­da­ju­ća stran­ka ta­ko­đe je op­tu­že­na da ima ve­ze sa or­ga­ni­zo­va­nim kri­mi­na­lom. Uz­di­za­nje na­ci­o­na­li­stič­kih te­ma, me­đu­tim, omo­gu­ća­va po­li­ti­ča­ri­ma da dis­tan­ci­ra­ju gla­sa­če od ovih pro­ble­ma – na­gla­sio je Man­kof.
On na­gla­ša­va da mno­gi lo­kal­ni i stra­ni po­sma­tra­či vje­ru­ju da je Ru­si­ja sta­ja­la iza ne­u­spje­log po­ku­ša­ja dr­žav­nog uda­ra u Cr­noj Go­ri u ok­to­bru 2016. go­di­ne, ne­po­sred­no pred sa­mit NA­TO-a na ko­me bi bi­lo ra­ti­fi­ko­va­no član­stvo Cr­ne Go­re u ovom voj­nom sa­ve­zu. Cr­no­gor­ske vla­sti op­tu­ži­le su 14 lju­di, uka­zao je Man­kof, uklju­ču­ju­ći i dva ru­ska dr­ža­vlja­ni­na, de­vet Sr­ba i dvo­ji­cu pro­ru­skih cr­no­gor­skih ak­ti­vi­sta za za­vje­ru pro­tiv dr­ža­ve.
– Iako je Ru­si­ja oči­gled­no za­in­te­re­so­va­na da blo­ki­ra put za­pad­nog Bal­ka­na u EU i NA­TO, zva­nič­ni­ci u re­gi­o­nu ta­ko­đe ima­ju raz­lo­ga da pre­cje­nju­ju pri­jet­nju ko­ju Mo­skva pred­sta­vlja za op­sta­nak po­dr­ške EU i SAD. Ne­ki po­sma­tra­či čak su do­ve­li u pi­ta­nje ver­zi­ju cr­no­gor­ske vla­de o do­ga­đa­ji­ma oko ne­u­spje­log dr­žav­nog uda­ra, op­tu­žu­ju­ći or­ga­ni­zo­va­ne kri­mi­nal­ne gru­pe da su sko­va­le za­vje­ru i na­vo­de­ći da su vla­sti pre­tje­ra­le po pi­ta­nju ozbilj­nost kri­ze – oci­je­nio je va­šing­ton­ski ana­li­ti­čar.
Ka­ko je sa­op­štio Man­kof, za­pad­ni Bal­kan se po­no­vo po­ja­vio kao ge­o­po­li­tič­ka li­ni­ja bor­be. Po­sled­njih go­di­na, na­veo je on, broj­ne ze­mlje u re­gi­o­nu, ko­ga či­ne Al­ba­ni­ja, Bo­sna i Her­ce­go­vi­na Hr­vat­ska, Ma­ke­do­ni­ja, Cr­nu Go­ra, Sr­bi­ja i Ko­so­vo, rje­ša­va­ju pr­o­ble­me ko­rup­ci­je i eko­nom­ske stag­na­ci­je, a ne­ki od nji­ho­vih li­de­ra su pri­hva­ti­li et­nič­ki na­ci­o­na­li­zam, is­ko­ri­šća­va­ju­ći neo­sno­va­no na­sle­đe su­ko­ba ko­ji su se de­ša­va­li na ovom pod­ruč­ju de­ve­de­se­tih go­di­na ka­ko bi uma­nji­li bi­jes gra­đa­na zbog ko­rup­ci­je i eko­nom­ske stag­na­ci­je.
– U me­đu­vre­me­nu, ne­dav­na kri­za Evrop­ske uni­je us­po­ri­la je pro­ces ko­jim je na­sto­ja­la da in­te­gri­še bal­kan­ske dr­ža­ve u svo­ju or­bi­tu i vo­di ih ka do­brom upra­vlja­nju. Al­ba­ni­ja, Ma­ke­do­ni­ja, Cr­na Go­ra i Sr­bi­ja su for­mal­ni kan­di­da­ti za član­stvo u EU, ali zva­nič­ni­ci u tim ze­mlja­ma su skep­tič­ni da će nji­ho­ve dr­ža­ve usko­ro mo­ći da for­ma­li­zu­ju član­stvo u blo­ku. To je, s dru­ge stra­ne, osla­bi­lo pod­sti­ca­je da re­for­mi­šu ko­rum­pi­ra­ne, neo­d­go­va­ra­ju­će po­li­tič­ke si­ste­me svo­jih ze­ma­lja, po­gor­ša­va­ju­ći ne­za­do­volj­stvo gra­đa­na i pod­sti­ču­ći na­ci­o­na­li­zam – uka­zao je Man­kof. M.V.


Bri­sel da ura­di bo­lji po­sao

Ka­ko sma­tra Man­kof, zva­nič­ni Bri­sel tre­ba da ura­di bo­lji po­sao ob­ja­šnja­va­ju­ći dr­ža­va­ma za­pad­nog Bal­ka­na pred­no­sti in­te­gra­ci­je.
– U re­gi­o­nu, vi­so­ki evrop­ski zva­nič­ni­ci tre­ba da bu­du ba­rem to­li­ko vi­dlji­vi ko­li­ko i nji­ho­ve ru­ske ko­le­ge u re­gi­o­nu. EU bi, ta­ko­đe, tre­ba­lo da raz­mi­sli o to­me da za­pad­ni Bal­kan bu­de pri­o­ri­tet u raz­vi­ja­nju od­bram­be­ne sa­rad­nje – ocje­nju­je Man­kof.