Even­tu­al­no ime­no­va­nje biv­še mi­ni­star­ke na­u­ke Sa­nje Vla­ho­vić za am­ba­sa­do­ra Cr­ne Go­re u Ri­mu bio bi put sa zla na go­re, is­ta­kao je po­sla­nik i pot­pred­sjed­nik De­mo­krat­ske Cr­ne Go­re Mo­mo Ko­pri­vi­ca. On je ka­zao da ako je su­di­ti na osno­vu ka­drov­skih na­ja­va še­fa di­plo­ma­ti­je na­sta­vlja se prak­sa be­za­ko­nja u di­plo­mat­skoj slu­žbi. Ko­pri­vi­ca je re­kao da je ime­no­va­nje Sa­nje Vla­ho­vić za am­ba­sa­do­ra u Ri­mu su­prot­no Za­ko­nu o vanj­skim po­slo­vi­ma.
Član 44 Za­ko­na o vanj­skim po­slo­vi­ma po­sta­vlja ba­ri­je­ru za po­li­tič­ka ime­no­va­nja. Za­kon ja­sno i di­rekt­no tra­ži da še­fo­vi di­plo­mat­sko-kon­zu­lar­nih pred­stav­ni­šta­va u naj­ma­nje 80 od­sto slu­ča­je­va mo­ra­ju bi­ti ka­ri­jer­ne, od­no­sno pro­fe­si­o­nal­ne di­plo­ma­te, a da­nas je taj pro­ce­nat u prak­si sko­ro du­plo ni­ži. Pre­ma to­me, ka­drov­ska po­li­ti­ka u di­plo­ma­ti­ji po­či­va na fla­grant­nom be­za­ko­nju, a ka­drov­ska struk­tu­ra di­plo­mat­ske slu­žbe je u dra­stič­nom ras­ko­ra­ku sa za­ko­nom – re­kao je Ko­pri­vi­ca.
On je u sa­op­šte­nju na­veo da se iz­no­va po­sta­vlja pi­ta­nje da li je mi­ni­star vanj­skih po­slo­va u ka­bi­ne­tu Du­ška Mar­ko­vi­ća uop­šte či­tao Za­kon o vanj­skim po­slo­vi­ma.
– Ako je­ste, da li će išta pred­u­ze­ti da se pri­mi­je­ni za­kon i po­li­tič­ka ime­no­va­nja sve­du ne na bi­lo ko­ju, već na za­kon­sku mje­ru. Na­ža­lost, oči­gled­no je da će se na­sta­vi­ti pod­re­đi­va­nje di­plo­ma­ti­je par­tij­skoj po­li­ti­ci, upr­kos broj­nim upo­zo­re­nji­ma od po­li­tič­ke jav­no­sti i pri­je sve­ga onog di­je­la ci­vil­nog sek­to­ra ko­ji se stu­di­o­zno ba­vi pi­ta­nji­ma ve­za­nim za rad Mi­ni­star­stva vanj­skih po­slo­va. Onaj ko ču­je Dar­ma­no­vi­ća u di­le­mi je da li mi­ni­stru na­kon po­vrat­ka iz am­ba­sa­dor­ske slu­žbe fa­li pret­pla­ta za Slu­žbe­ni list ili pak po­li­tič­ka vo­lja da spro­ve­de za­kon – po­ru­čio je Ko­pri­vi­ca.
Iz nje­go­vog ugla, ako bi Fi­lip Vu­ja­no­vić do­nio ukaz o po­sta­vlje­nju Vla­ho­vi­će­ve za am­ba­sa­do­ra u Ri­mu, on bi u vr­še­nju ustav­nog ovla­šće­nja pred­sjed­ni­ka Cr­ne Go­re na­sta­vio kr­ši­ti za­kon i pro­iz­vo­di­ti fla­grant­no be­za­ko­nje.
– U sva­kom slu­ča­ju Dar­ma­no­vić tre­ba da zna da se re­no­me i kom­pe­tent­nost di­plo­mat­ske slu­žbe mo­že po­sti­ći pot­pu­nom pri­mje­nom va­že­ćeg Za­ko­na o vanj­skim po­slo­vi­ma. Sa­mo na taj na­čin di­plo­mat­ska slu­žba će pre­sta­ti da bu­de ono što je da­nas – uno­sna de­sti­na­ci­ja za fa­lan­ge is­tro­še­nih po­li­ti­ča­ra i re­žim­skih fa­vo­ri­ta – sma­tra Ko­pri­vi­ca.
Pred­sjed­nik Gra­đan­ske ali­jan­se Bo­ris Ra­o­nić za „Dan” is­ti­če da je ime­no­va­nje am­ba­sa­do­ra vrh le­de­nog bri­je­ga pro­ble­ma cr­no­gor­ske di­plo­ma­ti­je. Ovaj pro­ces je, ka­ko ka­že, naj­vi­dlji­vi­ji i za dr­ža­vu ko­ja ima am­bi­ci­ju da po­sta­ne ozbilj­na pre­če­sto se de­ša­va­ju ne­pri­hva­tlji­ve stva­ri.
– Ob­ja­vlju­ju se ime­na am­ba­sa­do­ra pri­je agre­ma­na, ime­nu­ju se oso­be ko­je ne­ma­ju osnov­na zna­nja i di­plo­mat­ske vje­šti­ne, ne po­štu­je se za­kon­ska oba­ve­za o sve­ga pe­ti­ni am­ba­sa­do­ra van re­da ka­ri­jer­nih di­plo­ma­ta, kon­tro­verz­ni po­je­din­ci po­sta­ju am­ba­sa­do­ri, ne­ma od­go­vor­no­sti za loš rad, a ne­ki se bi­ra­ju po et­nič­kom prin­ci­pu – upo­zo­ra­va Ra­o­nić.
Na­gla­ša­va da je za ma­lu dr­ža­vu s ogra­ni­če­nim ljud­skim re­sur­si­ma, si­ro­ma­šnu, gdje se oče­ku­je da se sva­ki euro ulo­žen u di­plo­ma­ti­ju vra­ti kao ko­rist za dr­ža­vu, ova­kvo sta­nje neo­dr­ži­vo i zah­ti­je­va hit­nu pro­mje­nu.
Funk­ci­o­ner Gra­đan­skog po­kre­ta URA Mi­le­ta Ra­do­va­nić sma­tra da je ime­no­va­nje Sa­nje Vla­ho­vić na mje­sto am­ba­sa­do­ra na­sta­vak po­i­gra­va­nja sa ugle­dom na­še di­plo­ma­ti­je.
– To je na­sta­vak prak­se po ko­joj DPS svo­je čla­no­ve, ko­je pra­te afe­re, na­gra­đu­je am­ba­sa­dor­skim funk­ci­ja­ma, a sve u ci­lju da ih od­ve­de što da­lje od do­ma­će jav­no­sti i mo­ni­to­rin­ga nji­ho­vog ra­da. URA se za­la­že da na­ši pred­stav­ni­ci u svi­je­tu bu­du kre­di­bil­ni, pro­fe­si­o­nal­ni i sa vi­so­kim etič­kim na­če­li­ma ko­ji slu­že na po­nos dr­ža­ve Cr­ne Go­re – uka­zu­je Ra­do­va­nić.
Ka­ko na­vo­di, DPS i nje­go­vi sa­te­li­ti upra­vo nas u svi­je­tu pred­sta­vlja­ju baš ona­kvim ka­kvi su oni i nji­ho­va vlast – pu­ni afe­ra, spor­nog le­gi­ti­mi­te­ta i za­ta­ška­nih ne­po­čin­sta­va.
Ogla­sio se i Cen­tar za gra­đan­sko obra­zo­va­nje (CGO) tvrd­njom da je od­lu­ka Vla­de da po­sta­vi Vla­ho­vi­će­vu za am­ba­sa­dor­ku Cr­ne Go­re u Ita­li­ji po­ka­za­telj od­no­sa vla­sti pre­ma vri­jed­no­sti­ma ko­je pro­mo­vi­še, a ko­je ni­je­su za­sno­va­ne na zna­nju ni­ti na aka­dem­skoj ča­sti. Po ocje­ni Mi­re Po­po­vić iz CGO, ovo je po­ka­za­telj ka­ko je in­te­res jed­ne par­ti­je nad­vla­dao dr­žav­ni in­te­res.
– U dr­žav­nom je in­te­re­su da Cr­nu Go­ru pred­sta­vlja­ju u di­plo­ma­ti­ji li­ca ko­ja po­red for­mal­no-prav­nih uslo­va ima­ju i niz dru­gih ne­u­pit­nih kva­li­te­ta, a ne ona ko­ja su ne­do­stoj­na funk­ci­je. CGO pod­sje­ća da su ini­ci­jal­ni na­la­zi ko­mi­si­je na Uni­ver­zi­te­tu Me­di­te­ran, o ko­ji­ma je jav­no pri­čao pro­fe­sor Mi­len­ko Po­po­vić, uka­za­li da je Vla­ho­vić pla­gi­ra­la 63 od­sto svog ra­da. O to­me je jav­no pri­čao i pro­fe­sor Bu­ha­lis, či­ji je rad pla­gi­ra­la Vla­ho­vi­će­va. Ru­ko­vod­stvo Uni­ver­zi­te­ta Me­di­te­ran je na­ni­je­lo ve­li­ku šte­tu toj vi­so­ko­bra­zov­noj usta­no­vi slu­ča­jem „Vla­ho­vić”, a tu­ži­la­štvo ni­je ade­kvat­no is­pra­ti­lo ovaj slu­čaj – na­ve­la je Po­po­vić.M.V.

Na­gra­da za kom­pro­mi­to­va­ne ka­dro­ve

Ka­ko je ka­za­la Mi­ra Po­po­vić, ču­di i stav mi­ni­stra Sr­đa­na Dar­ma­no­vi­ća, ko­ji je, obra­zla­žu­ći od­lu­ku o ime­no­va­nju Vla­ho­vi­će­ve, na­veo da „Uni­ver­zi­tet i su­do­vi ni­su po­tvr­di­li da je rad Sa­nje Vla­ho­vić pla­gi­jat”.
– Dar­ma­no­vić i sam do­la­zi iz aka­dem­ske sfe­re i za oče­ki­va­ti je bi­lo da pri­li­kom oda­bi­ra am­ba­sa­do­ra vo­di ra­ču­na da ta li­ca, ako do­la­ze iz aka­dem­ske sfe­re, ima­ju aka­dem­skog in­te­gri­te­ta. CGO sa ža­lje­njem ocje­nju­je da se na ovaj na­čin na­gra­đu­ju oni ko­ji su gru­bo pre­kr­ši­li pra­vi­la aka­dem­ske če­sti­to­sti. To je su­prot­no i ra­ni­je iz­ra­že­nom sta­vu te iste vla­de u di­je­lu iz­mje­na i do­pu­na Kri­vič­nog za­ko­na, u ko­ji se po pr­vi put uvo­di pla­gi­jat kao kri­vič­no dje­lo – is­ta­kla je Po­po­vi­će­va.


Broj­ne afe­re

Me­dij­ske stup­ce u ze­mlji i re­gi­o­nu odav­no pu­ne vi­je­sti o skan­da­li­ma cr­no­gor­skih di­plo­ma­ta. Po­če­lo je to još kra­jem 90-ih go­di­na, ka­da Cr­na Go­ra, ta­da još dio SRJ, po­či­nje da stva­ra auto­nom­nu di­plo­mat­sku mre­žu. Še­fi­ca kon­zul­a­ta u Mi­la­nu Du­šan­ka Pe­šić Jek­nić go­di­na­ma je na spi­sku okri­vlje­nih u Ita­li­ji u afe­ri šver­ca ci­ga­re­ta pre­ko Ja­dra­na. Na tom spi­sku jed­no vri­je­me je bio i Bran­ko Pe­ro­vić, ko­ji je zbog su­ko­ba sa Mi­la­nom Ro­će­nom 2008. go­di­ne po­vu­čen s mje­sta am­ba­sa­do­ra u Lju­blja­ni. Ali je ka­sni­je po­stao am­ba­sa­dor u Ki­ni.
U po­sled­nje vri­je­me za­ni­mljiv je i slu­čaj sa­vjet­ni­ka u am­ba­sa­di u Bri­se­lu Pre­dra­ga Sta­ma­to­vi­ća, osum­nji­če­nog u mi­li­on­skoj afe­ri „Pri­mor­ka”, kao i kon­zu­la Želj­ka Sta­ma­to­vi­ća, ko­ga tu­ži­la­štvo te­re­ti da je mi­mo pro­pi­sa iz­da­vao vi­ze za ula­zak u Cr­nu Go­ru.
Am­ba­sa­dor u SAD je Ne­boj­ša Ka­lu­đe­ro­vić, ko­ji je, dok je Slo­bo­dan Mi­lo­še­vić bio na če­lu SRJ, i u vri­je­me sum­nji­vih po­slo­va sa oru­ž­jem bio šef pred­stav­ni­štva fir­me Ju­go­im­port SDPR u Mo­skvi.
Biv­ši am­ba­sa­dor u Nje­mač­koj Ve­ra Jo­li­čić Ku­liš je, po do­ku­men­ta­ci­ji Mi­ni­star­stva spolj­nih po­slo­va, u jed­nom ba­ru u Pa­ri­zu 26. ok­to­bra 2011. go­di­ne po­tro­ši­la 391 euro, a u pi­ta­nju je bi­lo slu­žbe­no pu­to­va­nje.
Za­ni­mlji­vo je da je am­ba­sa­dor u Ita­li­ji jed­no vri­je­me bio i Vo­jin Vla­ho­vić, po­slov­ni part­ner Pa­le­stin­ca Mo­ha­me­da Ra­ši­da u pa­nam­skoj fir­mi Mon­te­Me­na. Ra­šid je u ma­tič­noj ze­mlji osu­đen na za­tvor­sku ka­znu zbog ko­rup­ci­je. Cr­no­gor­ski di­plo­mat­ski pred­stav­nik u UAE sa­da je Dar­ko Usko­ko­vić, je­dan od ak­te­ra afe­re „Te­le­kom”.
Pro­šle go­di­ne je ob­ja­vlje­no da je po­ča­sni kon­zul Cr­ne Go­re u Ho­lan­di­ji Ben Vos uhap­šen pod sum­njom da je prao no­vac i uta­jio po­rez u vri­jed­no­sti od pet mi­li­o­na eura. Kon­zul Cr­ne Go­re u Na­pu­lju je, ina­če, advo­kat Ga­la Trin­ke­ra, prav­ni za­stup­nik Stan­ka Su­bo­ti­ća, pri­ja­te­lja še­fa DPS-a Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, na su­đe­nju za šverc du­va­na u Ita­li­ji. Ni­je ne­va­žno ni da je pro­šle go­di­ne pred­stav­nik di­plo­mat­sko-kon­zu­lar­nog pred­stav­ni­štva Cr­ne Go­re u Ar­gen­ti­ni, ko­ja je nad­le­žna za Bra­zil, Mi­ljan Mu­go­ša sa ne­ko­li­ko sa­rad­ni­ka iz Cr­ne Go­re, na­pad­nut u Rio de Ža­ne­i­ru, u bli­zi­ni aero­dro­ma, gdje je vi­še na­pa­da­ča pod pri­jet­njom oruž­jem nji­ma ote­lo sve lič­ne stva­ri i slu­žbe­ni auto­mo­bil. Mi­ljan Mu­go­ša, kao i nje­gov otac Mi­o­mir Mu­go­ša, ko­ji je da­nas am­ba­sa­dor u Slo­ve­ni­ji i ak­ter je broj­nih afe­ra, na­pa­li su 2009. go­di­ne no­vi­nar­sku eki­pu „Vi­je­sti” u Pod­go­ri­ci.
Am­ba­sa­dor Cr­ne Go­re u Švaj­car­skoj Da­mir Gr­bo­vić vo­di se kao ak­tiv­ni pred­u­zet­nik, što je ne­spo­ji­vo sa nje­go­vom di­plo­mat­skom funk­ci­jom.


Lo­še za imidž dr­ža­ve u ino­stran­stvu

Pred­stav­nik Po­li­ti­kon mre­že Jo­va­na Ma­ro­vić ka­že da ne­ma ni­šta spor­no u to­me da za še­fo­ve cr­no­gor­skih di­plo­mat­sko-kon­zu­lar­nih pred­stav­ni­šta­va bu­du ime­no­va­ne i is­tak­nu­te lič­no­sti ko­je ni­su ka­ri­jer­ne di­plo­ma­te.
– Pro­ce­nat ova­kvih ime­no­va­nja mo­ra bi­ti sve­den na onaj de­fi­ni­san za­ko­nom o vanj­skim po­slo­vi­ma – 20 od­sto. Do­dat­no, na če­lu di­plo­mat­sko-kon­zu­lar­nih pred­stav­ni­šta­va ne mo­gu bi­ti po­li­ti­ča­ri ko­ji su zbog svo­jih ak­tiv­no­sti na dr­žav­nim funk­ci­ja­ma kon­tro­verz­ni ili ne­po­treb­ni, te sklo­nje­ni i za­šti­će­ni, pa i una­pri­je­đe­ni. Na­ža­lost, ova­kav na­čin ime­no­va­nja je i da­lje u ve­li­koj mje­ri pri­su­tan što ne ide u pri­log ni iz­grad­nji di­plo­mat­sko-kon­zu­lar­ne mre­že, a po­seb­no ne imi­dža dr­ža­ve u ino­stran­stvu – sma­tra Ma­ro­vi­će­va.
Ka­za­la je da se ne­ri­jet­ko de­ša­va da ime­no­va­ni am­ba­sa­do­ri ili kon­zu­li ne is­pu­nja­va­ju ni uslo­ve iz čla­na 44 Za­ko­na o vanj­skim po­slo­vi­ma o po­zna­va­nju naj­ma­nje jed­nog stra­nog je­zi­ka.
– I po­red to­ga što je iz Mi­ni­star­stva vanj­skih po­slo­va na­ja­vlje­na ana­li­za o ra­du di­plo­mat­sko-kon­zu­lar­nih pred­stav­ni­šta­va, a pro­gra­mom ra­da Vla­de pla­ni­ra­na za pr­vi kvar­tal ove go­di­ne, još ni­smo u pri­li­ci da se upo­zna­mo s nje­nim sa­dr­ža­jem, to jest re­zul­ta­ti­ma ra­da – za­klju­ču­je Ma­ro­vi­će­va.