D
a je Po­kret za pro­mje­ne ostao pri sta­vu sa­dr­ža­nom u opo­zi­ci­o­noj plat­for­mi ko­ju je pot­pi­sao, da­nas bi za ula­zak Cr­ne Go­re u NA­TO bi­la po­treb­na dvo­tre­ćin­ska ve­ći­na ko­ju vlast ne bi mo­gla da obez­bi­je­di. Me­đu­tim, PzP je, za raz­li­ku od osta­lih opo­zi­ci­o­nih su­bje­ka­ta pot­pi­sni­ka plat­for­me – Srp­ske li­ste, SNP-a, Na­rod­ne stran­ke i DSS-a, ko­ji su osta­li do­sled­ni pot­pi­sa­nom do­ku­men­tu, 2007.go­di­ne, za­jed­no sa vla­da­ju­ćim par­ti­ja­ma, gla­sao za Ustav ko­ji sa­da par­la­men­tar­noj ve­ći­ni omo­gu­ća­va da od­lu­ku o ula­sku u NA­TO do­ne­se u Skup­šti­ni pro­stom ve­ći­nom.
Pri­li­kom do­no­še­nja Usta­va Cr­ne Go­re 2007. go­di­ne, cr­no­gor­ska par­la­men­tar­na opo­zi­ci­ja, uklju­ču­ju­ći i Bo­šnjač­ku stran­ku kao i dvi­je al­ban­ske ma­njin­ske par­ti­je, de­fi­ni­sa­la je plat­for­mu za pre­go­vo­re sa vla­šću. Ta­da je na­gla­še­no da od usa­gla­še­ne plat­for­me ne­ma od­stu­pa­nja. Ta­da­šnja par­la­men­tar­na opo­zi­ci­ja za­klju­či­la je da DPS mo­ra pri­sta­ti na kom­pro­mi­se jer bez pot­pi­sni­ka plat­for­me ni­je bi­lo mo­gu­će do­ni­je­ti Ustav.
Pot­pi­sni­ci plat­for­me oba­ve­za­li su se ta­da da ne­će gla­sa­ti za usva­ja­nje Usta­va uko­li­ko ne bu­du pri­hva­će­ni za­jed­nič­ki pred­lo­zi opo­zi­ci­je.
– Sve čla­ni­ce par­la­men­tar­ne opo­zi­ci­je se oba­ve­zu­ju da ne­će gla­sa­ti za usva­ja­nje Usta­va Cr­ne Go­re ako na­kon di­ja­lo­ga sa pred­stav­ni­ci­ma par­la­men­tar­ne ve­ći­ne ne bu­du pri­hva­će­ni za­jed­nič­ki pred­lo­zi par­la­men­tar­ne opo­zi­ci­je za pro­mje­nu pred­lo­ga Usta­va. Ako par­la­men­tar­na ve­ći­na pri­hva­ti sve usa­gla­še­ne pred­lo­ge par­la­men­tar­ne opo­zi­ci­je, sva­ka stran­ka će se auto­nom­no od­re­di­ti pre­ma po­dr­šci pred­lo­gu Usta­va u par­la­men­tu – na­gla­še­no je u plat­for­mi.
Do­ku­ment su usa­gla­si­li i pot­pi­sa­li Srp­ska li­sta, Po­kret za pro­mje­ne, So­ci­ja­li­stič­ka na­rod­na par­ti­ja, Na­rod­na stran­ka, De­mo­krat­ska srp­ska stran­ka, Bo­šnjač­ka stran­ka, Al­ban­ska al­ter­na­ti­va i De­mo­krat­ski sa­vez u Cr­noj Go­ri.
Opo­zi­ci­o­ne par­la­men­tar­ne par­ti­je pot­pi­si­va­njem tog do­ku­men­ta oba­ve­za­le su se, po­red osta­log, i da se me­đu­sob­no ne kon­fron­ti­ra­ju oko pi­ta­nja o ko­ji­ma ni­je­su po­sti­gle sa­gla­snost.
– Sve čla­ni­ce par­la­men­tar­ne opo­zi­ci­je se oba­ve­zu­ju da svoj po­li­tič­ki in­te­res u do­no­še­nju no­vog Usta­va Cr­ne Go­re ostva­ru­ju u okvi­ru ob­je­di­nje­nog dje­lo­va­nja i nu­đe­nja rje­še­nja vla­sti­ma kao za­jed­nič­kog pred­lo­ga cje­lo­kup­ne par­la­men­tar­ne opo­zi­ci­je – za­pi­sa­no je u do­ku­men­tu.
U plat­for­mi je bi­lo ukup­no 29 za­jed­nič­kih pred­lo­ga par­la­men­tar­ne opo­zi­ci­je za iz­mje­nu i do­pu­nu Usta­va. Pred­lo­gom pod red­nim bro­jem 16 bi­lo je de­fi­ni­sa­no da se dvo­tre­ćin­skom ve­ći­nom gla­so­va u Skup­šti­ni od­lu­ču­je o za­ko­ni­ma ko­ji­ma se de­fi­ni­še učla­nje­nje Cr­ne Go­re u NA­TO i Evrop­sku uni­ju. Upra­vo je to bi­la pri­li­ka da se Usta­vom de­fi­ni­še oba­ve­za re­fe­ren­du­ma u slu­ča­je­vi­ma stu­pa­nja u me­đu­na­rod­ne or­ga­ni­za­ci­je ili voj­ne sa­ve­ze. Iz­gla­sa­va­nje ove nor­me, o či­jem sa­dr­ža­ju se u to vri­je­me par­la­men­tar­na opo­zi­ci­ja usa­gla­si­la sa ma­njin­skim par­ti­ja­ma, bi­lo je pri­li­ka da se naj­vi­šim prav­nim ak­tom de­fi­ni­še oba­ve­za obez­bje­đi­va­nja dvo­tre­ćin­ske po­dr­ške po­sla­ni­ka u Skup­šti­ni za do­no­še­nje od­lu­ka o ula­sku u voj­ne sa­ve­ze ili me­đu­na­rod­ne or­ga­ni­za­ci­je ve­ći­na po­sla­ni­ka. Da je Usta­vom kao oba­ve­zna de­fi­ni­sa­na dvo­tre­ćin­ska ve­ći­na za ula­zak u NA­TO, da­nas bi­smo ima­li si­tu­a­ci­ju da u Skup­šti­ni ne­ma po­treb­ne po­dr­ške i vlast bi u ta­kvoj si­tu­a­ci­ji bi­la pri­nu­đe­na da pri­sta­ne na odr­ža­va­nje re­fe­ren­du­ma.
Pri­li­ka da se obez­bi­je­di po­što­va­nje vo­lje gra­đa­na i oba­ve­zno ras­pi­si­va­nja re­fe­ren­du­ma ta­da je pro­pu­šte­na za­to što je Po­kret za pro­mje­ne, su­prot­no pot­pi­sa­nim oba­ve­za­ma iz opo­zi­ci­o­ne plat­for­me, gla­sao za Ustav za­jed­no sa vla­da­ju­ćim par­ti­ja­ma. Osta­le opo­zi­ci­o­ne par­ti­je – Srp­ska li­sta, So­ci­ja­li­stič­ka na­rod­na par­ti­ja, Na­rod­na stran­ka i De­mo­krat­ska srp­ska stran­ka – osta­le su do­sled­ne prin­ci­pi­ma iz usa­gla­še­ne plat­for­me, ali je Ustav 19. ok­to­bra 2007. go­di­ne iz­gla­san gla­so­vi­ma PzP-a i po­sla­ni­ka vla­sti. U od­red­ba­ma naj­vi­šeg prav­nog ak­ta, ko­je su i sa­da na sna­zi, ne­ma re­fe­ren­du­ma ni­ti oba­ve­zne dvo­tre­ćin­ske ve­ći­ne za iz­gla­sa­va­nje ula­ska u NA­TO. Umje­sto to­ga, po Usta­vu, dvo­tre­ćin­ska po­dr­ška tra­ži se sa­mo za iz­bor­ne za­ko­ne i za za­ko­ne ko­ji se ti­ču imo­vin­skih pra­va stra­na­ca. Dvo­tre­ćin­ska ve­ći­na pred­vi­đe­na je i u pr­vom gla­sa­nju za za­ko­ne ko­ji se od­no­se na ma­njin­ska pra­va i na upo­tre­bu je­di­ni­ca voj­ske u me­đu­na­rod­nim sna­ga­ma.
V.R.


Bla­žić: Re­fe­ren­dum je­di­no sta­bil­no rje­še­nje

Po ocje­ni pro­fe­so­ra Đor­đi­ja Bla­ži­ća, ras­pi­si­va­nje re­fe­ren­du­ma o ula­sku Cr­ne Go­re u NA­TO bi­lo bi naj­či­sti­je rje­še­nje.
– Ustav Cr­ne Go­re pro­pi­su­je po­li­tič­ko opre­dje­lje­nje da se ide u NA­TO. Za za­klju­či­va­nje me­đu­na­rod­nih ugo­vo­ra nad­le­žna je Vla­da, ali nji­ho­va ra­ti­fi­ka­ci­ja pri­pa­da Skup­šti­ni. Vla­da mo­že da pot­pi­še me­đu­na­rod­ni ugo­vor o pri­stu­pa­nju NA­TO-u, ali mo­ra da ga ra­ti­fi­ku­je par­la­ment – ka­zao je Bla­žić.
On sma­tra da je re­fe­ren­dum naj­de­mo­krat­ski­ji ob­lik iz­ja­šnja­va­nja jer omo­gu­ća­va da gra­đa­ni od­lu­ču­ju o pi­ta­nji­ma od vi­tal­nog in­te­re­sa.
– I po pi­ta­nju ula­ska u NA­TO naj­sta­bil­ni­ji na­čin za do­no­še­nje od­lu­ke je re­fe­ren­dum.To bi bi­la je­di­na su­ve­re­na od­lu­ka. Si­tu­a­ci­ja u Cr­noj Go­ri po pi­ta­nju NA­TO-a je, zbog du­bo­ke po­di­je­lje­no­sti,škol­ski pri­mjer kad bi jed­na ozbilj­na vlast mo­ra­la da ras­pi­še re­fe­ren­dum. Ne idu Vla­da i par­la­ment u NA­TO, već Cr­na Go­ra i nje­ni gra­đa­ni –is­ta­kao je Bla­žić.


Sjed­ni­ca na­red­ne sed­mi­ce

Pre­ma sa­zna­nji­ma por­ta­la An­te­na M, Skup­šti­na Cr­ne Go­re tre­ba­lo bi na­red­ne sed­mi­ce da usvo­ji Pred­log za­ko­na o po­tvr­đi­va­nju Sje­ver­no­a­tlant­skog ugo­vo­ra. Da­nas ili sju­tra bi­će utvr­đen i ta­čan da­tum ka­da će se pred po­sla­ni­ci­ma na­ći vla­din pred­log. Re­al­ni­je je da to bu­de 25. ili 28. april, ne­go 26. ili 27, po­što su za sre­di­nu sed­mi­ce već za­ka­za­ni pre­mi­jer­ski sat i re­dov­na rad­na sjed­ni­ca. Ru­ko­vod­stvo par­la­men­ta pre­fe­ri­ra da, zbog isto­rij­ske va­žno­sti tog či­na, od­lu­ka bu­de do­ne­se­na na po­seb­noj sjed­ni­ci.
Vla­da Du­ška Mar­ko­vi­ća usvo­ji­la je 13. apri­la Pred­log za­ko­na o po­tvr­đi­va­nju Sje­ver­no­a­tlant­skog ugo­vo­ra, uz obra­zlo­že­nje da je član­stvo Cr­ne Go­re u Ali­jan­si naj­cje­lis­hod­ni­ji i eko­nom­ski naj­o­prav­da­ni­ji na­čin da se za­šti­te nje­ni na­ci­o­nal­ni i bez­bjed­no­sni in­te­re­si.
Pre­ma do­sa­da­šnjim na­ja­va­ma, 25. ili 28. apri­la, u po­sla­nič­kim klu­pa­ma, po­red pred­stav­ni­ka vla­da­ju­će ko­a­li­ci­je, na­ći će se i če­ti­ri po­sla­ni­ka SDP-a, ko­ji bi, ta­ko­đe, tre­ba­lo da gla­sa­ju za ula­zak Cr­ne Go­re u NA­TO.