Od re­ži­ma ko­ji je odvo­jio Cr­nu Go­ru od Sr­bi­je, ugro­zio Srp­sku pra­vo­slav­nu cr­kvu, pri­znao la­žnu dr­ža­vu Ko­so­vo, a srp­ski je­zik u obra­zov­nom si­ste­mu sveo u red ma­njin­skih ne mo­že se ni­šta dru­go ni oče­ki­va­ti do za­vr­šni akt ve­le­i­zda­je – uvo­đe­nje dr­ža­ve u zlo­či­nač­ki NA­TO, oci­je­nje­no je iz opo­zi­ci­je po­vo­dom naj­va­žni­jeg po­li­tič­kog do­ga­đa­ja u go­di­ni za na­ma – po­zi­va da Cr­na Go­ra po­sta­ne član za­pad­ne voj­ne ali­jan­se.
Taj do­ga­đaj, ozva­ni­čen na de­cem­bar­skom sa­mi­tu mi­ni­sta­ra čla­ni­ca NA­TO, te­ško se mo­že oka­rak­te­ri­sa­ti kao ne­ko iz­ne­na­đe­nje. Od­mah na­kon sti­ca­nja ne­za­vi­sno­sti, re­žim DPS-a i SDP-a po­čeo je da us­po­sta­vlja bli­ske ve­ze sa pred­stav­ni­ci­ma za­pad­ne voj­ne ali­jan­se, ne skri­va­ju­ći na­mje­ru da Cr­na Go­ra bu­de njen član, iako su sve an­ke­te po­ka­zi­va­le da ve­ći­na gra­đa­na to ne že­li.
Ru­ko­vo­de­ći se pa­ro­lom „ mi zna­mo bo­lje”, vrh vla­sti je stal­no ja­čao ve­ze sa NA­TO-om, ša­lju­ći i voj­ne je­di­ni­ce u Av­ga­ni­stan.
Kra­jem ove go­di­ne sti­gla je i po­ziv­ni­ca za član­stvo, što je opo­zi­ci­ja oka­rak­te­ri­sa­la kao jed­no­stra­ni čin, tra­že­ći da što pri­je bu­de ras­pi­san re­fe­ren­dum o tom pi­ta­nju.
Pred­sjed­nik Po­li­tič­kog sa­vje­ta No­ve srp­ske de­mo­kra­ti­je Bu­di­mir Alek­sić is­ta­kao je da na­rod ve­ćin­ski ne že­li da bu­de dio te voj­ne ali­jan­se, ali da re­žim to ig­no­ri­še. Po nje­go­vim ri­je­či­ma, ne­dav­no smo mo­gli da vi­di­mo i pr­vi „efe­kat”, po­ziv­ni­ce – pro­du­blji­va­nje su­ko­ba sa Ru­si­jom, ko­ja je na­ja­vi­la eko­nom­ske sank­ci­je Cr­noj Go­ri i sa­op­šti­la da je nje­no pri­stu­pa­nje NA­TO-u pro­vo­ka­ci­ja.
–Či­nje­ni­ca je da ni­jed­na od dr­ža­va ko­je su u pro­te­kle dvi­je de­ce­ni­je ušle u NA­TO ni­je ima­la ne­ke zna­čaj­ni­je ko­ri­sti od tog voj­nog sa­ve­za, ni­ti je ta or­ga­ni­za­ci­ja do­pri­ni­je­la po­ve­ća­nju stan­dar­da ži­vo­ta gra­đa­na tih ze­ma­lja. Ja­sno je da ni­je­su po­bolj­ša­ne in­ve­sti­ci­je, u šta nas vlast stal­no uvje­ra­va. No­ve čla­ni­ce su, me­đu­tim, uple­te­ne u glo­bal­ne pro­ble­me tog sa­ve­za i bu­kval­no su na­tje­ra­ne da ša­lju voj­ni­ke u ne­ke su­ko­be ko­ji s nji­ma ne­ma­ju ni­ka­kve ve­ze – re­kao je Alek­sić za „Dan”.
On je do­dao da ma­ri­o­net­ska cr­no­gor­ska vlast že­li da uvu­če gra­đa­ne u kon­fron­ta­ci­ju sa jed­nom brat­skom dr­ža­vom. Alek­sić na­gla­ša­va da or­ga­ni­zo­va­nje de­mo­krat­skog re­fe­ren­du­ma tre­ba da bu­de je­dan od pri­o­ri­te­ta.
Pre­ma pr­vim pro­cje­na­ma, okon­ča­va­nje pri­stup­ne pro­ce­du­re za NA­TO u slu­ča­ju Cr­ne Go­re mo­glo bi da tra­je 18 mje­se­ci.
Pre­ma mi­šlje­nju ko­or­di­na­to­ra Mi­rov­nog po­kre­ta „Ne u rat, ne u NA­TO” Igo­ra Da­mja­no­vi­ća, ako se o iče­mu do­brom mo­že go­vo­ri­ti u ve­zi sa ne­dav­nom po­ziv­ni­com NA­TO-a, on­da je to či­nje­ni­ca da je tim po­te­zom za­pad­na voj­na ali­jan­sa či­ta­vom svi­je­tu još jed­nom de­mon­stri­ra­la svo­ju to­ta­li­tar­nu pri­ro­du. On je is­ta­kao da blan­ko po­ziv­ni­ca Cr­noj Go­ri, ko­ja ne de­ter­mi­ni­še na­rod­ni re­fe­ren­dum kao je­di­ni pri­hva­tlji­vi in­stru­ment do­no­še­nja te va­žne od­lu­ke, po­ka­zu­je da u NA­TO-u ni­ko­ga ni­je bri­ga za ele­men­tar­na na­če­la de­mo­kra­ti­je.
–U da­tim ge­o­po­li­tič­kim okol­no­sti­ma i unu­tra­šnjoj po­li­tič­koj si­tu­a­ci­ji u Cr­noj Go­ri, ova­ko kon­ci­pi­ra­na po­ziv­ni­ca za NA­TO mo­že se po­re­di­ti sa­mo sa pri­ti­sci­ma Si­la oso­vi­ne na Kra­lje­vi­nu Ju­go­sla­vi­ju da u mar­tu 1941. go­di­ne pri­stu­pi Troj­nom pak­tu. Bi­lo bi ide­al­no or­ga­ni­zo­va­ti re­fe­ren­dum pa­ra­lel­no sa na­red­nim par­la­men­tar­nim iz­bo­ri­ma, ka­ko je to ra­ni­je pred­lo­žio SNP, na­rav­no pod uslo­vom da se za to obez­bi­je­de de­mo­krat­ski uslo­vi – ka­zao je Da­mja­no­vić za „Dan”.
Po nje­go­vom mi­šlje­nju, par­ti­je ne sa­mo da bi tre­ba­lo da po­dr­že ovu ini­ci­ja­ti­vu, već i da svo­je even­tu­al­no uče­šće na na­red­nim iz­bo­ri­ma uslo­ve isto­vre­me­nim spro­vo­đe­njem re­fe­ren­du­ma o pri­stu­pa­nju NA­TO-u.
Or­ga­ni­zo­va­nje re­fe­ren­du­ma stal­ni je za­htjev opo­zi­ci­je još od vre­me­na ka­da je Cr­na Go­ra pod­ni­je­la apli­ka­ci­ju za član­stvo u NA­TO-u 2008.go­di­ne.
Pred­sjed­nik Skup­šti­ne Po­kre­ta za ne­u­tral­nost Og­njen Jo­vo­vić sma­tra da je već sa­da iz­vje­sno da sla­nje po­ziv­ni­ce Cr­noj Go­ri ni­je do­ni­je­lo ni­šta. Po nje­go­vom mi­šlje­nju, Cr­na Go­ra je po­slu­ži­la kao mo­ne­ta za pot­ku­su­ri­va­nje na po­di­je­lje­noj ge­o­po­li­tič­koj sce­ni.
– Sa­ma po­ziv­ni­ca do­dat­no je kom­pro­mi­to­va­la NA­TO, s ob­zi­rom na to da su dr­ža­ve čla­ni­ce tog sa­ve­za upu­ti­le po­ziv jed­noj dr­ža­vi u ko­joj su za­ko­no­dav­na i iz­vr­šna vlast pa­ra­li­sa­ne. Pre­ci­zni­je, mi­nu­li do­ga­đa­ji su po­ka­za­li da je par­la­ment iz­gu­bio svoj smi­sao, a da je tre­nut­na struk­tu­ra Vla­de ustro­je­na na ko­rup­ci­ji. Šta­vi­še, ka­ko je sa­op­šte­no iz SDP-a, ova vla­da ima teh­nič­ki man­dat. Ta­ko­đe, ni­je po­treb­no de­ta­lji­sa­ti oko eko­nom­ske, prav­ne, so­ci­jal­ne, obra­zov­ne i cje­lo­kup­ne si­stem­ske ero­zi­je ko­ja je za­hva­ti­la Cr­nu Go­ru da bi se do­ka­za­lo da po­ziv­ni­ca ni­je plod re­for­mi i pro­gre­sa na­še dr­ža­ve, već jed­ne glo­bal­ne igran­ke. Pla­šim se da će ci­je­nu te igran­ke pla­ti­ti gra­đa­ni, kao što su pla­ti­li ci­je­ne svih do­sa­da­šnjih ta­kvih igran­ki – re­kao je Jo­vo­vić za naš list.
On do­da­je da se pi­ta­nje re­fe­ren­du­ma mo­ra mo­ći uz­di­ći na ni­vo uslo­va bez ko­jeg ne mo­že bi­ti od­go­vo­ra na po­ziv­ni­cu NA­TO-a. Jo­vo­vić is­ti­če da je re­fe­ren­dum ka­te­go­rič­ki im­pe­ra­tiv ka­da je u pi­ta­nju od­lu­ka o učla­nje­nju.
– Referendum mo­ra bi­ti nu­žna i slo­bod­na stvar. Na­rav­no, to­me mo­ra pret­ho­di­ti de­mo­kra­ti­za­ci­ja dr­ža­ve jer je su­lu­do pri­hva­ti­ti re­fe­ren­dum ko­ji bi kre­i­ra­la ma­fi­ja – za­klju­čio je Jo­vo­vić.
M.V.


Ne­će bi­ti „Ka­li­njin­gra­da
na Me­di­te­ra­nu”

Do­sko­ra­šnji za­mje­nik po­moć­ni­ka dr­žav­nog se­kre­ta­ra SAD za od­bra­nu Eve­lin Far­kaš re­kla je da uklju­či­va­nje Cr­ne Go­re zna­či da je ci­je­la Ja­dran­ska oba­la u zo­ni NA­TO-a, a to spre­ča­va, po ri­je­či­ma jed­nog vi­so­kog voj­nog zva­nič­ni­ka NA­TO-a, Ka­lji­njin­grad na Me­di­te­ra­nu. Far­kaš je u autor­skom tek­stu za por­tal „Di­fen­se­dod” re­kla da NA­TO, ko­ji se su­o­ča­va sa ru­skim sna­ga­ma i ra­ke­ta­ma u en­kla­vi na Bal­tič­kom mo­ru, sa­da mo­že iz­bje­ći ne­što slič­no na Ja­dra­nu.
–Cr­na Go­ra vi­še ne­će bi­ti pod­lo­žna sup­til­noj ru­skoj voj­noj oku­pa­ci­ji, ko­ja se ostva­ru­je kroz pri­stup ba­za­ma i sta­ci­o­ni­ra­nje ru­skog oso­blja i opre­me. Po­ziv­ni­ca je do­bra vi­jest za Cr­nu Go­ru. Kao re­zul­tat za­htje­va NA­TO-a, a u pri­log kan­di­da­tu­ri, ona je pro­fe­si­o­na­li­zo­va­la svo­ju voj­sku i bi­li su u oba­ve­zi da pre­du­zmu ak­ci­je pro­tiv ko­rup­ci­je i ka ja­ča­nju vla­da­vi­ne za­ko­na. Ovo je, ipak, sa­mo po­če­tak, mno­go vi­še će mo­ra­ti da bu­de ura­đe­no, mo­žda u si­gur­ni­jem post­pri­jem­nom po­li­tič­kom okru­že­nju – re­kla je Far­kaš.

Ne gu­bi­mo su­ve­re­ni­tet
Iz Ko­mu­ni­ka­ci­o­nog ti­ma Sa­vje­ta za član­stvo u NA­TO-u na čijem čelu je Vesko Garčević „Da­nu” je sa­op­šte­no da je po­ziv­ni­ca za član­stvo re­zul­tat ozbilj­nih na­po­ra ko­ji su go­di­na­ma ula­ga­ni u spro­vo­đe­nje neo­p­hod­nih re­for­mi. Po­seb­no su, ka­ko na­vo­de, vi­še­stru­ki be­ne­fi­ti od član­stva u NA­TO-u u vre­me­nu ka­da se Cr­na Go­ra i re­gi­on su­o­ča­va­ju sa za­jed­nič­kim pri­jet­nja­ma i ka­da je po­tre­ban za­jed­nič­ki od­go­vor u vi­du ko­lek­tiv­nog si­ste­ma bez­bjed­no­sti. Iz Ko­mu­ni­ka­ci­o­nog ti­ma tvr­de da ni­je­su tač­ni na­vo­di da Cr­na Go­ra ula­skom u NA­TO gu­bi dio su­ve­re­ni­te­ta, te da or­ga­ni­za­ci­ja re­fe­ren­du­ma ni­je ustav­na oba­ve­za.


Hro­no­lo­gi­ja od­no­sa
Zva­nič­ni od­no­si Cr­ne Go­re i NA­TO po­če­li su 29. no­vem­bra 2006. go­di­ne po­zi­vom da pri­stu­pi Part­ner­stvu za mir (PzM). Pred­sjed­nik Cr­ne Go­re Fi­lip Vu­ja­no­vić je pri­hva­tio taj po­ziv i 14. de­cem­bra 2006. u Bri­se­lu pot­pi­sao okvir­ni do­ku­ment Part­ner­stva za mir. To je pr­vi ugo­vor­ni od­nos sa Ali­jan­som. Cr­na Go­ra je 2007. go­di­ne us­po­sta­vi­la Mi­si­ju pri NA­TO-u u Bri­se­lu i Kan­ce­la­ri­ju za ve­zu u vr­hov­nom šta­bu sa­ve­znič­kih sna­ga u Evro­pi u Mon­su.
U fe­bru­a­ru 2008. go­di­ne NA­TO je odo­brio ot­po­či­nja­nje iz­ra­de In­di­vi­du­al­nog part­ner­skog ak­ci­o­nog pla­na – IPAP-a. Na sa­mi­tu NA­TO-a u Bu­ku­re­štu u apri­lu 2008. go­di­ne Cr­na Go­ra je zva­nič­no po­zva­na da ot­poč­ne pro­ces in­ten­zi­vi­ra­nog di­ja­lo­ga (ID) sa voj­nom ali­jan­som o po­li­tič­kim, voj­nim, fi­nan­sij­skim i bez­bjed­no­snim pi­ta­nji­ma i pi­ta­nji­ma jav­ne di­plo­ma­ti­je. U ok­to­bru 2008. go­di­ne usvo­jen je za­kon u uče­šću pri­pad­ni­ka Voj­ske Cr­ne Go­re, ci­vil­ne za­šti­te, po­li­ci­je i za­po­sle­nih u or­ga­ni­ma dr­žav­ne upra­ve u mi­rov­nim mi­si­ja­ma i dru­gim ak­tiv­no­sti­ma u ino­stran­stvu. Cr­na Go­ra je 5. no­vem­bra 2008. u pi­smu ta­da­šnjem ge­ne­ral­nom se­kre­ta­ru NA­TO-a Ja­pu de Hop She­fe­ru za­tra­ži­la pri­jem u Ak­ci­o­ni plan za član­stvo (MAP), što je pri­hva­će­no go­di­nu ka­sni­je. Pr­vi sa­sta­nak Sje­ver­no­a­tlant­skog sa­vje­ta (NAC) sa Cr­nom Go­rom, či­ju je de­le­ga­ci­ju pred­vo­dio pred­sjed­nik Vla­de Mi­lo Đu­ka­no­vić, odr­žan je 9. mar­ta 2009. go­di­ne.
Na sa­stan­ku mi­ni­sta­ra vanj­skih po­slo­va ze­ma­lja čla­ni­ca Ali­jan­se u de­cem­bru 2009. go­di­ne u Bri­se­lu, Cr­noj Go­ri upu­ćen po­ziv da ot­poč­ne sa im­ple­men­ta­ci­jom ak­ci­o­nog pla­na za član­stvo.
U okvi­ru pr­vog cr­no­gor­skog pred­sje­da­va­nja Ame­rič­ko-ja­dran­skom po­ve­ljom (A5), u ju­nu 2011. go­di­ne u Bu­dvi or­ga­ni­zo­van je mi­ni­star­ski sa­sta­nak A5, na ko­me je, po­red ze­ma­lja čla­ni­ca i ze­ma­lja po­sma­tra­ča, uče­stvo­vao i ta­da­šnji ge­ne­ral­ni se­kre­tar NA­TO-a An­ders Fog Ra­smu­sen.
U pr­vom kvar­ta­lu 2013. go­di­ne ime­no­van je pr­vi na­ci­o­nal­ni ko­or­di­na­tor za NA­TO. Na sa­stan­ku mi­ni­sta­ra vanj­skih po­slo­va NA­TO-a 25. ju­na 2014.go­di­ne do­ni­je­ta je od­lu­ka da se sa Cr­nom Go­rom in­ten­zi­vi­ra­ju raz­go­vo­ri o nje­nom član­stvu ka­ko bi se do kra­ja 2015. od­lu­či­lo o upu­ći­va­nju po­zi­va za član­stvo.
Na sa­mi­tu NA­TO-a u Vel­su, odr­ža­nom 4. i 5. sep­tem­bra 2015, po­tvr­đe­na je od­lu­ka mi­ni­sta­ra vanj­skih po­slo­va NA­TO-a da se sa Cr­nom Go­ru za­poč­nu in­ten­zi­vi­ra­ni i fo­ku­si­ra­ni raz­go­vo­ri. Čla­ni­ce su se oba­ve­za­le da do kra­ja 2015. go­di­ne pro­ci­je­ne na­pre­dak Cr­ne Go­re i do­ne­su od­lu­ku da li će upu­ti­ti po­ziv za član­stvo. Od­lu­ka o upu­ći­va­nju po­zi­va do­ni­je­ta je na sa­mi­tu u de­cem­bru 2015.go­di­ne.