Dnev­ne no­vi­ne „Dan” su u sep­tem­bru pro­šle go­di­ne po­kre­nu­le jav­nu de­ba­tu da zgra­da Umjet­nič­ke ško­le za mu­zi­ku i ba­let „Va­sa Pa­vić” tre­ba da do­bi­je sta­tus ne­po­kret­nog kul­tur­nog do­bra na osno­vu ini­ci­ja­ti­ve ar­hi­tek­te An­dri­je Mar­ku­ša. Mar­kuš je tra­žio da se za­šti­ti 48 dje­la obje­ka­ta ar­hi­tek­tu­re 20. vi­je­ka. For­mi­ra­na je gru­pa ko­ja je raz­ma­tra­la sva­ki od tih obje­ka­ta i ka­ko su sa­op­šti­li iz PG bi­roa, rje­še­njem Upra­ve za za­šti­tu kul­tur­nih do­ba­ra, zgra­da sa­da Mu­zič­ke a ne­ka­da Mu­ške za­nat­ske ško­le do­bi­la je sta­tus ne­po­kret­nog kul­tur­nog do­bra od lo­kal­nog zna­ča­ja. Obje­kat i nje­go­va za­šti­će­na oko­li­na u vla­sni­štvu je JU Mu­ze­ji i ga­le­ri­je.
Ne­ka­da Mu­ška za­nat­ska ško­la, a sa­da Umjet­nič­ka ško­la za mu­zi­ku i ba­let „Va­sa Pa­vić” sa­gra­đe­na je dav­ne 1941. go­di­ne i dje­lo je auto­ra Pe­tra Pe­ri­še Vu­ko­ti­ća. Ka­ko An­dri­ja Mar­kuš na­vo­di u knji­zi „50 ne­i­ma­ra Cr­ne Go­re”, dje­la ar­hi­tek­te Vu­ko­ti­ća su od an­to­lo­gij­ske vri­jed­no­sti za Cr­nu Go­ru sa iz­u­zet­nim smi­slom za kom­po­zi­ci­ju i de­talj.
Mar­kuš na­vo­di u knji­zi „50 ne­i­ma­ra Cr­ne Go­re”, da su dje­la ar­hi­tek­te Vu­ko­ti­ća od an­to­lo­gij­ske vri­jed­no­sti za Cr­nu Go­ru, a od­li­ku­je ih iz­u­zet­ni smi­sao za kom­po­zi­ci­ju i de­talj.
– Na ško­li, ko­ja je ri­jet­ko vri­je­dan obje­kat ko­ji je ostao u Pod­go­ri­ci po­sli­je bom­bar­do­va­nja je pre­o­bli­ko­van i ak­ti­vi­ran krov. Vu­ko­tić kod svih obje­ka­ta spro­vo­di prin­cip da im je do­nji dio od ka­me­na, kao mje­sto naj­ve­ćeg ru­i­ni­ra­nja, na ko­jem na Mu­zič­koj ško­li uvo­di do­dat­nu ra­van na pro­zor­skim okvi­ri­ma, ko­je, za is­ti­ca­nje i prav­da­nje tog po­stup­ka, raz­u­đu­je. Fa­sad­ni dio ovog objek­ta je sa dva po ho­ri­zon­ta­li raz­li­či­to tre­ti­ra­na po­ve­za­na ni­voa, na ko­je je pre­nio usta­lje­nu bor­bu raz­bi­ja­nje ve­ćih fa­sad­nih rav­ni, što je re­a­li­zo­va­no pri­jat­nim za­sto­ji­ma u ak­cen­ti­ra­nim de­ta­lji­ma. Da ni­šta, i mi­mo tog ne osta­ne ne­do­ra­đe­no, ma­siv­ni stu­bo­vi por­ta­la, u ne­ga­ci­ji svo­je ma­siv­no­sti, sve­de­ni su na „šilj­ke” po­put šti­kle. Na ovim objek­ti­ma se, kao u par­ti­ji ša­ha sve tač­no na­do­ve­zu­je na pr­vi po­tez, bez pro­ma­ša­ja ko­jim bi se iz­gu­bi­la par­ti­ja. Ako bi­smo u za­mi­sli po­ku­ša­li da ne­što uklo­ni­mo, br­zo bi nam se na­met­nu­lo da to vra­ti­mo da ne ras­ple­te­mo što je si­gur­no po­ve­za­no - ka­zao je Mar­kuš.
On je na­veo da ar­hi­tek­ta uvi­jek osta­je sa­vre­men, ako je pra­vi kao što je Pe­tar Pe­ri­ša Vu­ko­tić.
– Kad pri­hva­ti­mo kao ne­bit­ne teh­no­lo­ške mo­guć­no­sti, to jest raz­li­ke pri­mje­nje­nih ma­te­ri­ja­la ova­kve ar­hi­tek­tu­re tri­de­se­tih go­di­na dva­de­se­tog vi­je­ka od da­na­šnje ar­hi­tek­tu­re, ta­da će­mo, iz­jed­na­če­nih po­zi­ci­ja i prin­ci­pa po­stu­pa­nja, do­ći do za­ključ­ka da je sta­ro kao no­vo- da je pre­ži­vje­lo vri­je­me- is­ta­kao je Mar­kuš.
U rje­še­nju Upra­ve za za­šti­tu kul­tur­nih do­ba­ra pi­še da se uvi­dom na te­re­nu, kon­sta­tu­je nje­go­va kon­struk­tiv­na oču­va­nost.
– I po­red in­tre­ven­ci­ja u unu­tra­šnjo­sti, kao i do­da­va­nja pot­krov­ne eta­že, obje­kat je u spo­lja­šnjo­sti oču­vao pr­vo­bit­nu for­mu i pro­por­ci­ju, ka­rak­te­ri­stič­ne ar­hi­tek­ton­ske ele­men­te u di­je­lu otvo­ra i ula­znog por­ta­la, auten­tič­nu gra­da­ci­ju ma­te­ri­ja­la fa­sa­da po ver­ti­ka­li, krov­ni vi­je­nac i slič­no– na­vo­di se, iz­me­đu osta­lo­gU ci­lju una­pr­je­đe­nja sta­nja tog kul­tur­nog do­bra, uvr­đe­ne su i mje­re i re­žim za­šti­te, de­fi­ni­sa­ne kroz bu­du­ći kon­zer­va­tor­ski pro­je­kat.
– Kri­te­ri­ju­mi na osno­vu ko­jih su utvr­đe­ne kul­tur­ne vri­jed­no­sti na­ve­de­nog kul­tur­nog do­bra su auten­tič­nost i in­te­gri­tet, je­din­stve­nost i ri­jet­kost u okvi­ru svo­je vr­ste, ste­pen oču­va­no­sti, isto­rij­ski, umjet­nič­ki, na­uč­ni, ar­hit­kton­sko-ur­ba­ni­stič­ki, so­ci­jal­no-eko­nom­ski, vas­pit­no-obra­zov­ni, am­bi­jen­tal­ni, pej­za­žni, umjet­nič­ki zna­čaj kao i zna­čaj sta­ro­sti do­bra – na­vo­de iz PG bi­roa.S.R.