Po­če­la je mon­ta­ža obe­li­ska na po­sta­men­tu za spo­me­nik ve­li­kom voj­vo­di Mir­ku Pe­tro­vi­ću na Tr­gu ne­za­vi­sno­sti, iz­me­đu bi­bli­o­te­ke i zgra­de grad­skog par­la­men­ta.
Za po­sta­vlja­nje obe­li­ska za­du­že­ni su rad­ni­ci fir­me „Đo­le Mar­ko­vić” ko­ji su ju­če uz po­moć di­za­li­ce mon­ti­ra­li ele­men­te, a ko­mlet­ni ra­do­vi, ka­ko ka­žu, bi­će za­vr­še­ni za dva da­na. Po­sto­lje ko­je je već mon­ti­ra­no te­ško je 26 to­na i na­pra­vlje­no je od cr­nog gra­ni­ta „ben­gal blek”. Sam obe­lisk je te­žak 18 to­na, a on je od­ra­đen od pri­lep­skog mer­me­ra ko­ji je kri­stal­no bi­jel i je­dan od naj­kva­li­tet­ni­jih i naj­ci­je­nje­nih bi­je­lih mer­me­ra na svi­je­tu.
Po­sta­vlja­nje ele­me­na­ta obe­li­ska ju­če je pra­ti­la Ne­la Sav­ko­vić-Vuk­če­vić, se­kre­tar za kul­tu­ru i sport. Ona je krat­ko sa­op­šti­la da je u Pod­go­ri­cu sti­gao i umjet­nik Di­mi­tri­je Po­po­vić, ko­ji je ina­če, bio za­du­žen za iz­ra­du idej­nog i umjet­nič­kog rje­še­nja spo­men-obi­ljež­ja. Na spo­men-obi­ljež­ju je is­pi­sa­no ći­ri­li­com: „Ve­li­kom voj­vo­di Mir­ku Pe­tro­vi­ću Nje­go­šu 1820-1867 i cr­no­gor­skim ju­na­ci­ma uče­sni­ci­ma oslo­bo­di­lač­kih ra­to­va 1853, 1858, 1862, 1876-1878. Spo­me­nik je ob­no­vljen 13.ju­la 2017. go­di­ne po uzo­ru na pro­vo­bit­ni ko­ji je ot­kri­ven 8. no­vem­bra 1886. go­di­ne, a sru­šen 6. ja­nu­a­ra 1919. go­di­ne”.
Po­di­za­nje spo­me­ni­ka iza­zva­lo je pra­vu bu­ru u jav­no­sti zbog kon­tro­verz­ne isto­rij­ske ulo­ge voj­vo­de Mir­ka Pe­tro­vi­ća sa po­seb­nim osvr­tom na tra­gič­ne do­ga­đa­je iz po­ha­re Ku­ča či­ji je bio ak­ter.
Od­bor­nik SNP-a Dra­gan Iva­no­vić oci­je­nio je da je spo­me­nik ve­li­kom voj­vo­di Mir­ku Pe­tro­vi­ću spo­me­nik raz­do­ra ko­ji je u ovom tre­nut­ku ne mo­že do­ni­je­ti do­bro Cr­noj Go­ri.
-Spo­me­nik vri­je­đa osje­ća­nja jed­nog bro­ja gra­đa­na, kon­kret­no Ku­ča, zbog onih zlo­dje­la ko­je je sa cr­no­gor­skom voj­skom uči­nio Ku­či­ma pri­li­kom dru­ge po­ha­re Ku­ča. Mi­slim da ne­ma voj­ske na svi­je­tu, ni­ti to­ga voj­vo­de ko­ji bi mo­gao svom na­ro­du ura­di­ti to što je voj­vo­da Mir­ko ura­dio Ku­či­ma. Mi Ku­či pam­ti­mo i re­kli smo da mo­že­mo da opros­ti­mo sve, ali ne mo­že­mo da za­bo­ra­vi­mo. Zbog vra­ća­nja una­zad šta se de­si­lo maj­ka­ma, či­joj su dje­ci u na­ruč­ju ki­da­li gla­ve, ja taj spo­me­nik ne mo­gu da vi­dim. Vla­sti sam po­ru­čio da ako že­le da ga pra­ve, ne­ka ga pra­ve na Gra­ho­vu, Nje­gu­ši­ma, ali ne u sred cen­tra Pod­go­ri­ce, na ne­ko­li­ko ko­ra­ka od voj­vo­de Mar­ka Mi­lja­no­va. Me­đu­tim, vlast kao da tje­ra inat i na­ma Ku­či­ma i svim gra­đa­ni­ma Pod­go­ri­ce i Cr­ne Go­re ko­ji su pro­tiv po­di­za­nja spo­me­ni­ka na Tr­gu ne­za­vi­sno­sti - sa­op­štio je Iva­no­vić.
Pro­tiv po­di­za­nja spo­me­ni­ka je i Vla­di­mir Vu­jo­vić, od­bor­nik De­mo­kra­ta.
-Od sa­mog po­čet­ka ni­je­smo ra­zu­mje­li tu po­li­ti­ku. Mi smo do­sta­vlja­li amand­man i re­kli smo da to bu­de spo­me­nik ju­na­ci­ma jer vje­ru­je­mo u ju­na­štvo sva­kog po­je­din­ca ko­ji je dao ži­vot za slo­bo­du i Cr­nu Go­ru. U Cr­noj Go­ri ne tre­ba vi­še ra­di­ti na po­dje­la­ma, po­dje­la je bi­lo do­sta, po­dje­le su nas sku­po ko­šta­le. Ovo je no­vi po­ku­šaj da nas di­je­le na jed­ne i dru­ge. Na­ma tre­ba­ju spo­me­ni­ci na ko­jem sva­ki gra­đa­nin Cr­ne Go­re tre­ba da se po­klo­ni i po­lo­ži cvi­je­će, tre­ba nam ono što mi­ri gra­đa­ne - re­kao je Vu­jo­vić.
Po­če­tak po­sta­vlja­nja obe­li­ska ni­je ni ju­če pro­šlo neo­pa­že­no pa su mon­ti­ra­nje pra­ti­li pred­stav­ni­ci Sa­ve­za ko­mu­ni­sta Ju­go­sla­vi­je. Pred­sjed­nik Sa­ve­za ko­mu­ni­sta Ju­go­sla­vi­je Rat­ko Đu­kić ka­že da su vje­ro­va­li da lo­kal­na ali i dr­žav­na vlast ima­ju slu­ha za na­rod.
-Po­dje­le ko­je su sa­da u na­ro­du sa ovim se još vi­še pro­du­blju­ju. Vlast o to­me ni­je vo­di­la ra­ču­na. Čo­vjek je na­pra­vio ta­kvo dje­lo da se ti­me ne mo­gu po­kri­ti nje­go­ve za­slu­ge. Za ta­kvo dje­lo je tre­bao da od­go­va­ra, a po­što dr­ža­va ta­da ni­je ima­la sud­stvo, sma­tram da ni­je tre­ba­lo da bu­de pro­mo­vi­san na ova­kav na­čin od stra­ne na­ših or­ga­na. Ovo je ogrom­na gre­ška vla­sti i ni­je pr­vi slu­čaj. No­vac ko­ji su ulož­si­li za spo­me­nik tre­ba­li su­ da da­ju si­ro­ti­nji ko­ja nem a hle­ba da je­de -na­veo je Đu­kić.
N.S.


Li­be­ral­na par­ti­ja po­zdra­vi­la po­di­za­nje spo­me­ni­ka

Li­be­ra­li Pod­go­ri­ce po­zi­va­ju da se pre­sta­ne sa po­li­ti­kan­stvom i ne­pri­mje­re­nim na­pa­di­ma na lik i dje­lo ve­li­kog voj­vo­de Mir­ka Pe­tro­vi­ća, oslo­bo­di­o­ca i jed­nog od ute­me­lji­va­ča mo­der­ne Pod­go­ri­ce i Cr­ne Go­re, po­ru­čio je Jo­van Ra­bre­no­vić, od­bor­nik LP-a. Spo­me­nik je, ka­ko je na­veo Ra­bre­no­vić, sim­bol cr­no­gor­ske dr­žav­no­sti.
-Spo­me­nik voj­vo­di Mir­ku vra­ća­mo ta­mo gdje je sta­jao 32 go­di­ne dok ni­je van­dal­ski i an­ti­ci­vi­li­za­cij­ski sru­šen 6. ja­nu­a­ra 1919. go­di­ne od stra­ne onih ko­ji­ma je sme­ta­la Cr­na Go­ra, kao što da­nas sme­ta ovim dru­gim ko­ji se pro­ti­vlje­njem spo­me­ni­ku pro­ti­ve Cr­noj Go­ri. Pod­sje­ća­mo sve ne­do­bro­na­mjer­ne da ostra­šće­nim i ne­u­mje­snim ko­men­ta­ri­ma sa­mo pot­pa­lju­ju stra­sti i uz­bu­nju­ju jav­nost stva­ra­ju­ći at­mos­fe­ru brat­ske mr­žnje i ne­slo­ge ko­ja ni­je u tra­di­ci­ji Cr­no­go­ra­ca ni­ti je ikad do ovih smut­nih vre­me­na bi­la ka­rak­te­ri­sti­ka vi­te­škog cr­no­gor­skog na­ro­da. Ta­ko­đe, pod­sje­ća­mo po­je­din­ce iz ne­kih kva­zi po­li­tič­ko ple­men­skih or­ga­ni­za­ci­ja da je voj­vo­da Mir­ko Pe­tro­vić iz­u­zet­nim ju­na­štvom spa­sao mo­šti Sve­tog Va­si­li­ja Ostro­škog, pa bi tu či­nje­ni­cu mo­ra­li po­što­va­ti isto kao i čo­vje­ka ko­ji je de­vet da­na u ma­na­sti­ru Ostrog bra­nio naj­ve­ću cr­no­gor­sku sve­ti­nju od uda­ra osman­ske voj­ske - na­veo je Ra­bre­no­vi.
On je na­veo da je ja­sna po­li­tič­ka po­za­di­na ko­ja se kri­je iza po­ku­ša­ja op­struk­ci­je ob­no­ve spo­me­ni­ka, ali da osta­je ne­ja­sno ka­ko se pro­ti­vi­ti mo­gu spo­me­ni­ku ko­ji se po­di­že od­no­sno ob­na­vlja u sla­vu i mno­go­broj­nih cr­no­gor­skih ju­na­ka ko­ji su svo­je ži­vo­te osta­vi­li da bi mi da­nas ima­li slo­bod­nu dr­ža­vu.