Da su pu­te­vi kroz Pi­pe­re u ja­ko lo­šem sta­nju, za­pu­šte­ni i ne­u­slov­ni, po­sta­je ja­sno sva­ko­me ko že­li da po­sje­ti Će­li­ju Pi­per­sku, Ra­dov­če, Du­bra­vi­ce, ne­ki od ka­tu­na na Ka­me­ni­ku, ali i se­la bli­že gra­du pa je do Sti­je­ne, Li­še, Cr­na­ca ili Dre­zge te­ško sti­ći bez po­sle­di­ca po auto­mo­bil. Da je na Ra­dov­ču po­seb­no lo­še sta­nje uka­zao je Bo­ro Ma­ko­če­vić, se­dam­de­set­pe­to­go­di­šnji mje­šta­nin. On uka­zu­je na mno­go kri­tič­nih mje­sta od Vra­njic­kih Nji­va do Ra­dov­ča. To je put od bli­zu 28 ki­lo­me­ta­ra as­fal­ta, a ma­ka­dam­ski dio, dža­de ko­je se od spo­me­ni­ka na Ra­dov­ču ra­čva­ju u vi­še pra­va­ca su za auto­mo­bi­le ne­pro­hod­ne!
- I to as­fal­ta što ima bo­lje da ga ne­ma. Sad kad bih na­pri­mjer oti­šao do Pod­go­ri­ce da re­gi­stru­jem ko­la i vra­tio se pa opet mo­rao na­zad - ni­kad teh­nič­ki pre­gled ne bih mo­gao pro­ći. Eto ka­kva je si­tu­a­ci­ja sa tim ma­ka­dam­skim, a i glav­nim pu­tem, te ru­pe su to­li­ke da ne­kad mi­sli­te da ste kre­nu­li na sa­fa­ri tu­ru. Tu­da pro­la­ze ka­mi­o­ni, te­ška te­ret­na vo­zi­la i oni to do­dat­no uni­šte, a sa ma­lim ko­li­ma je to ne­mo­gu­će. Ne tra­ži­mo mi as­falt, mo­žda je to sku­po ali da se put na­spe i po­rav­na to bi za nas bi­lo sve na svi­je­tu. Od no­vo­po­sta­vlje­nog pu­to­ka­za na Ra­dov­ču do mo­je ku­će ka Ubli­ma ima ne­kih tri ki­lo­me­tra ko­ju su to­li­ko kri­tič­ni da če­sto ni ne mo­gu do­ći do ku­će ne­go tra­žim po­moć. Taj glav­ni put je na­pra­vljen 1953. ili 1954. go­di­ne. Po­sto­ji i dru­gi pra­vac ko­ji nas pre­ko su­sjed­nog Go­sti­lja ve­že sa Da­ni­lov­gra­dom, ko­ji je na­pra­vi­la voj­ska pri­je če­ti­ri de­ce­ni­je i od ta­da do da­nas vi­še se ni­ko na nje­ga ni­je okre­nuo. To je za­ra­slo, stvo­ri­le se ru­pe u ko­je se vo­da za­dr­ža­va kad pad­ne i naj­ma­nja ki­ša, a kad pad­ne ne­što ve­ća on­da ta vo­da po­ne­se put i na­sta­je mu­ka. Kraj­nje je vri­je­me da se ne­što kon­kret­ni­je pre­du­zme jer na Ra­dov­ču je mo­žda i naj­ljep­ši bo­ro­vi park, po­sle Bi­o­grad­ske go­re, na ko­ji se ve­že bu­ko­va šu­ma a da za to ni­ko ne zna. Pa Ra­dov­če su plu­ća Pod­go­ri­ce, ne pri­ča se to za dža­be, a do plu­ća ni pu­ta ne­ma. Tu­ga je to- is­ti­če Ma­ko­če­vić.
Mje­šta­nin Ra­dov­ča Ra­jo Bo­žo­vić is­ti­če da pre­ ko de­ce­ni­ju če­ka­ju Pu­te­ve da ih obi­đu i olak­ša­ju im ži­vot ali uza­lud. Na­vo­di da ne­će ni da im za­kr­pe ru­pe po glav­nom pu­tu do Ra­dov­ča a ka­mo li u na­stav­ku ka ma­njim se­li­ma.
- Po­seb­no je kri­ti­čan po­tez od jed­no 800 me­ta­ra do ki­lo­me­tar do­kle je as­falt pa kre­će ma­ka­dam. Tu su ogrom­ne ru­pe, kra­te­ri bu­kval­no. Po­ku­šao sam i da se obra­tim pred­sjed­ni­ku MZ ali ta na­zo­vi in­sti­tu­ci­ja vi­še ne funk­ci­o­ni­še i to sve do­dat­no kom­pli­ku­je si­tu­a­ci­ju. Od Ve­zi­ro­vog mo­sta do spo­me­ni­ka na Ra­dov­ču ima 25 kil­o­me­ta­ra, on­da ide ma­ka­dam ko­ji se ra­čva u ne­ko­li­ko pra­va­ca pa ima­mo oko tri ki­lo­me­tra do Uba­la, se­dam do Ka­me­ni­ka i put Go­sti­lja mo­žda ne­kih pet, šest ki­lo­me­ta­ra. Sva­ki od tih po­te­za je u ka­ta­stro­fal­nom sta­nju. Ti pu­te­vi ni­kad ni ni­su bi­li as­fal­ti­ra­ni. Sje­ćam se sa­mo 2011. go­di­ne kad su iz Pu­te­va do­la­zi­li da nam kr­pe ne­ke ru­pe do spo­me­ni­ka jer se sla­vio ju­bi­lej, ne­kih 70 go­di­na od for­mi­ra­nja Zet­skog par­ti­zan­skog od­re­da, pa se ne­što mo­ra­lo či­ni­ti da bi na­rod mo­gao pri­ći ina­če ne bi ni tad jer ni pri­je to­ga ni po­sle ni­kad ni­ko ni­šta ra­dio ni­je na pu­te­vi­ma - iskren je Bo­žo­vić.
Ka­ko na­vo­di, i to ma­lo za­kr­pa je vo­da br­zo po­ni­je­la pa je sad put u još lo­ši­jem stanju.
Već 15 go­di­na, od kad je oti­šao u pen­zi­ju Vo­jo Sto­ja­no­vić se ka­že vra­tio na sta­re­vi­nu u uži­va u okru­že­nju ali ne i u put­noj in­fra­struk­tu­ri. Na­vo­di da su pu­te­vi ja­ko za­pu­šte­ni te da im je po­treb­na hit­na in­ter­ven­ci­ja.
- U pu­te­ve kroz Pi­pe­re se ma­lo in­ve­sti­ra, da ne ka­žem pre­ma­lo. Ja ži­vim na po­te­zu Đur­ko­vi­ći- Ra­de­ća, to je put ko­ji se na­sta­vlja na put ka Crn­ci­ma i taj put­ni pra­vac je ve­o­ma za­pu­šten, ni­gdje ne­ma sko­ro tri me­tra ši­ri­ne, ve­o­ma je opa­san jer ima do­sta ru­pa, pri če­mu iza sva­ke kri­vi­ne vre­ba opa­snost da će­te se sa ne­kim su­da­ri­ti jer auto­mo­bil iz su­prot­nog prav­ca ne mo­že­te vi­dje­ti. Ve­o­ma je ne­u­slo­van i po­treb­ne su mu hit­ne in­ter­ven­ci­je. Ni­je do­bro sa­ni­ra­ti sa­mo ne­što kad do­đe do od­ro­na ili na­puk­nu­ća, kad se to spri­je­či to je on­da do­bar po­tez i na to uka­zu­je­mo- sa­gla­san je Sto­ja­no­vić.
S.R.


Vi­še od 10 go­di­na bez krup­ni­je ak­ci­je

Da su pu­te­vi u Pi­pe­ri­ma u za­i­sta lo­šem sta­nju, po­tvr­dio je i od­bor­nik De­mo­kra­ta Mi­tar Vu­ko­vić.
- Uka­zi­vao sam na ogro­man pro­blem sa put­nim prav­ci­ma kao što su Gor­nji Crn­ci- Ra­dov­če, Gor­nji Crn­ci- ma­na­stir Će­li­ja Pi­per­ska, Ro­ga­mi-Đur­ko­vi­ći- Ra­de­ća, Bli­zna- Gor­nji Crn­ci a da ne go­vo­rim o ma­njim lo­ka­nim pu­te­vi­ma ko­ji po­ve­zu­ju pi­per­ska se­la. Više od de­set go­di­na ni­je bi­lo ni­jed­ne krup­ni­je ak­ci­je na in­fra­struk­tu­ri u Pi­pe­ri­ma. Či­nje­ni­ca je i da su Pu­te­vi pro­šle go­di­ne u vi­še na­vra­ta kr­pi­li ru­pe i sa­ni­ra­li dva kli­zi­šta, me­đu­tim to ni­je do­volj­no jer su se po­sle par mje­se­ci te iste ru­pe po­no­vo po­ja­vi­le što one­mo­gu­ća­va nor­ma­lan pro­tok sa­o­bra­ća­ja. Za­to sma­tra­mo da je vri­je­me da Glav­ni grad i Mi­ni­star­stvo sa­o­bra­ća­ja ulo­že sred­stva i te put­ne prav­ce, po­go­to­vo Gor­nji Crn­ci- Ra­dov­če ko­ja je va­zdu­šna ba­nja, već u ovoj go­di­ni sa­ni­ra­ju - ka­zao je Vu­ko­vić.


Kroz Ba­će opa­sno

Vu­ko­vić je ape­lo­vao i na nad­le­žne iz Glav­nog gra­da da je bez­bjed­nost sa­o­bra­ća­ja u mje­sti­ma Ka­peš i Ba­će to­li­ko kri­tič­na da u sva­kom tre­nut­ku mo­že do­ći do od­ro­na. Ti­me bi se ugro­zi­la bez­bjed­nost svih uče­sni­ka u sa­o­bra­ća­ju.