U Pod­go­ri­ci će do kra­ja go­di­ne, uko­li­ko od­bor­ni­ci 9. ma­ja da­ju sa­gla­snost, bi­ti po­dig­nut spo­me­nik slo­ve­nač­kom pje­sni­ku Fran­cu Pre­šer­nu. Spo­me­nik je pla­ni­ran na ze­le­noj po­vr­ši­ni, na ka­ta­star­skoj par­ce­li 1325/2 KO Pod­go­ri­ca 1, u Mo­skov­skoj uli­ci. U pi­ta­nju je, ka­ko sa­zna­je­mo, ze­le­na po­vr­ši­na iz­me­đu skre­ta­nja za par­king zgra­de RTCG i ogra­de gra­di­li­šta „Bo­li­ći”.
Spo­men-obi­ljež­je bi­će po­dig­nu­to na ini­ci­ja­ti­vu po­ča­sno kon­zu­la Cr­ne Go­re u Slo­ve­ni­ji Vo­ji­sla­va Ko­va­ča, ko­ji i fi­nan­si­ra nje­go­vo po­di­za­nje.
-U ci­lju ja­ča­nja kul­tur­nih ve­za, Glav­ni grad je po­dr­žao ini­ci­ja­ti­vu Vo­ji­sla­va Ko­va­ča, po­ča­snog kon­zu­la Cr­ne Go­re u Slo­ve­ni­ji, da se u Pod­go­ri­ci po­dig­ne spo­me­nik is­tak­nu­tom slo­ve­nač­kom pje­sni­ku Fran­cu Pre­šer­nu. Ima­ju­ći u vi­du da dje­lo Fran­ca Pre­šer­na ima me­đu­na­rod­ni kul­tur­ni i hu­ma­ni­stič­ki zna­čaj, što je u skla­du sa Za­ko­nom o spo­men-obi­ljež­ji­ma, pro­gra­mom po­di­za­nja spo­men-obi­ljež­ja za 2017. go­di­nu pred­vi­đe­no je po­di­za­nje spo­men-obi­ljež­ja po­sve­će­nog ovom is­tak­nu­tom pje­sni­ku na ko­ji je da­ta sa­gla­snost Mi­ni­star­stva kul­tu­re -pi­še u od­lu­ci ko­ju pot­pi­su­je Sla­vo­ljub Sti­je­po­vić, gra­do­na­čel­nik Pod­go­ri­ce.
Na spo­me­ni­ku ko­ji će bi­ti iz­gra­đen od pri­rod­nog i vje­štač­kog ka­me­na i bron­ze, u umjet­nič­koj for­mi ku­bu­sa, di­men­zi­ja 3,5 m x 2,8m x 1,8 me­ta­ra, bi­će is­pi­san tekst na na­šem i slo­ve­nač­kom je­zi­ku „Nek’ ži­ve svi na­ro­di/ što do­če­ka­ti že­le dan/ da svud, gdje sun­ce ho­di /spor bu­de pro­tje­ran/ tad uz prag/ ne­će vrag/ ne­go pri­ja­telj bi­ti drag”.
Da će Pod­go­ri­ca do­bi­ti spo­me­nik Fran­cu Pre­šer­nu pr­vi su pre­ni­je­li slo­ve­nač­ki me­di­ji 8. mar­ta na­kon sa­stan­ka Sr­đa­na Dar­ma­no­vi­ća, mi­ni­stra vanj­skih po­slo­va Cr­ne Go­re i Kar­la Er­ja­ve­ca, mi­ni­stra vanj­skih po­slo­va Slo­ve­ni­je, u Lju­blja­ni. Spo­me­nik Fran­cu Pre­šer­nu u Pod­go­ri­ci znak je me­đu­sob­nog uva­ža­va­nja i kul­tur­nog pro­ži­ma­nja dva na­ro­da, Slo­ve­na­ca i Cr­no­go­ra­ca, a sa istom na­mje­rom in­ter­kul­tur­ne ko­mu­ni­ka­ci­je, po­sta­vljen je u Lju­blja­ni Nje­go­šev spo­me­nik u Nje­go­še­voj uli­ci.
Pre­šern se sma­tra tvor­cem slo­ve­nač­ke na­ci­o­nal­ne po­e­zi­je, stvo­rio je no­vi pje­snič­ki je­zik iz ele­me­na­ta slo­ve­nač­kog na­rod­nog go­vo­ra i na­rod­ne pje­sme. No­vi me­trič­ki ob­li­ci ko­je je stvo­rio to­li­ko su sa­vr­še­ni i me­lo­dič­ni, da je do da­nas ostao ne­nad­ma­šan i s pra­vom na­zvan naj­ve­ćim slo­ve­nač­kim pje­sni­kom. Kod nje­ga je, kao kod svih ve­li­kih pje­sni­ka, lje­po­ta iz­ra­za jed­na­ka sna­zi osje­ća­nja.Pre­šern je pi­sao i sa­ti­rič­ne pje­sme pu­ne du­ha i iro­ni­je, umje­re­ne i dis­kret­ne. Kao Pe­trar­ka La­u­ri is­pje­vao So­net­ni vi­je­nac svo­joj dra­goj. Sva­ki no­vi so­net po­či­nje po­sled­njim sti­hom pret­hod­nog. Tih če­tr­na­est sti­ho­va ko­ji se po­na­vlja­ju či­ne po­sled­nji, pet­na­e­sti so­net — ma­gi­stra­le. Slo­va ko­ji­ma po­či­nju sti­ho­vi ma­gi­stra­la da­ju ime nje­go­ve dra­ge Pri­mi­co­vi Ju­li­ji.N.S.