Pod slo­ga­nom „Baš je li­je­po bi­ti di­je­te”, ju­če su uče­ni­ci OŠ „Sa­vo Ka­žić” sa­dr­žaj­nim pro­gra­mom obi­lje­ži­li Dan ško­le i 98. škol­ski ro­đen­dan. Sti­ho­vi­ma „Mi smo mno­go vri­jed­ni bi­li, pro­gram smo vam pri­pre­mi­li. Nek se s pje­smom od­mah kre­ne, nek vam li­ca po­ru­me­ne. Za­pje­vaj­te i vi sa na­ma, opro­baj­te glas, bo­dri­te nas apla­u­zom, bu­di­te uz nas, jer ko pri­red­bu na­šu pra­ti taj se ne­će po­ka­ja­ti...” obra­ti­la se do­ma­ći­ni­ma i go­sti­ma Dar­ka Đu­ka­no­vić, di­rek­tor.
- Ove go­di­ne na­sta­vu u ško­li po­ha­đa 41 uče­nik, što je za osam đa­ka vi­še ne­go pro­šle go­di­ne a već smo upi­sa­li i pet pr­va­ka za na­red­nu škol­sku go­di­nu što nas po­seb­no ra­du­je. To po­vje­re­nje ko­je nam ro­di­te­lji uka­zu­ju go­vo­ri da na­ša usta­no­va vri­je­di. Za­to se sve ra­di na nje­noj što bo­ljoj pro­mo­ci­ji i na što kva­li­tet­ni­jem obra­zo­va­nju. Ova na­ša vas­pit­no obra­zov­na lje­po­ti­ca pu­ni 98 go­di­na, a i da­lje ži­vi u pu­nom sja­ju, za­hva­lju­ju­ći lju­di­ma ko­ji su u nju ula­ga­li i ula­žu i ja sam si­gur­na da će tu tra­di­ci­ju na­sta­vi­ti ka­ko sa­da­šnje ta­ko i bu­du­će ge­ne­ra­ci­je - ka­za­la je Đu­ka­no­vić.
Me­đu pu­bli­kom su se osim ro­di­te­lja ju­če mo­gli sre­sti i biv­ši đa­ci te usta­no­ve, da­nas pro­sla­vlje­ni spor­ti­sti me­đu ko­ji­ma i pro­fe­si­o­nal­na ru­ko­me­ta­ši­ca Oli­ve­ra Vuk­če­vić, ko­ju sa­mo naj­ljep­še uspo­me­ne ve­žu za osnov­nu ško­lu. Ka­ko je ka­za­la, kad god je po­gle­da ne mo­že a da ne po­mi­sli ka­ko su iz ta­ko ma­le usta­no­ve iza­šli ta­ko ve­li­ki lju­di.
- Do­sti­na uči­te­lja i na­stav­ni­ka ko­ji su me­ni pre­da­va­li da­nas vi­še ne ra­de tu ali sam pri­laz ško­li i ža­gor dje­ce ko­ja sa ne­str­plje­njem ula­ze u nju u me­ni je da­nas pro­bu­dio ne­ki po­se­ban osje­ćaj. Go­to­vo da ne po­sto­ji ri­ječ ko­jim bih to mo­gla opi­sa­ti. Kad sam ja uči­la bi­lo nas je osmo­ro i sa svi­ma se sret­nem i da­nas i sva­ki put imam osje­ćaj kao da sam sre­la ne­kog bra­ta ili se­stru. To je draž ko­ja se ne mo­že osje­ti­ti i do­ži­vje­ti u ve­li­kim, grad­skim ško­la­ma. Svi­đa mi se i što ula­žu u ško­lu i obra­zo­va­nje, to me po­seb­no ra­du­je- ka­za­la je Vuk­če­vić.
Sa njom je sa­gla­san i Lu­ka Pe­jo­vić, biv­ši re­pre­zen­ta­ti­vac ko­ji već ne­ko vri­je­me no­si dres „Iskre”. Ka­ko is­ti­če, po­seb­no ga je ob­ra­do­va­lo što je na ro­đen­dan­skoj pro­sla­vi sreo pro­fe­so­ra fi­zič­kog vas­pi­ta­nja Sve­to­za­ra Ra­i­če­vi­ća.
-Kad sam ja učio ov­dje, do če­tvr­tog raz­re­da nas je bi­lo če­tvo­ro, a ka­sni­je je­da­na­e­sto­ro, a da­nas ih ima i pre­ko če­tr­de­se­to­ro. To me ra­du­je jer je to znak da mo­ja ško­la i da­lje ži­vi jer je jed­no vri­je­me vla­da­lo ne­ko za­tiš­je, a sad Ba­ru­ta­na po­no­vo do­bi­ja sjaj ko­ji je mi­nu­lih go­di­na bi­la iz­gu­bi­la. Ina­če, Ba­ru­ta­na je cen­tar Lje­šan­ke na­hi­je i OŠ „Sa­vo Ka­žić” je za sve ove go­di­ne iz­nje­dri­la mno­go do­brih i kva­li­tet­nih lju­di ta­ko da mo­gu bi­ti sa­mo po­no­san što sam bio tu osam go­di­na i što do­la­ze no­ve ge­ne­ra­ci­je ko­je če­ka isti osje­ćaj- na­veo je Pe­jo­vić.
Uče­ni­ci su sa di­rek­to­ri­com ju­če tra­di­ci­o­nal­no po­lo­ži­li cvi­je­će na bi­stu Sa­va Ka­ži­ća u dvo­ri­štu ško­le.
S.R.