Pu­to­va­nja bi za omla­di­nu da­nas tre­ba­la bi­ti ne­ka vr­sta edu­ka­ci­je a sta­ri­jim ge­ne­ra­ci­ja­ma dio is­ku­stva, ipak, mla­di se da­nas od­lu­ču­ju na put naj­če­šće za­to što je to po­stao trend. Po­ći, sli­ka­ti se, po­di­je­li­ti fo­to­gra­fi­je pu­tem dru­štve­nih mre­ža, sa­ku­pi­ti za­vi­dan broj pre­gle­da i laj­ko­va, če­sto je zna­čaj­ni­je od to­ga da se ne­što bit­no vi­di, upo­zna, do­ži­vi... Brz tem­po ži­vo­ta na­met­nuo je ta­kav ri­tam da smo sve vi­še u po­kre­tu. Ipak, da li to zna­či, da zna­mo se­bi do­bro i da or­ga­ni­zu­je­mo slo­bod­no vri­je­me i ko­li­ko smo sprem­ni da ulo­ži­mo no­vac za ne­što što obo­ga­ću­je du­šu i ople­me­nju­je ži­vot. Iz tu­ri­stič­kih agen­ci­ja, ka­žu da smo sprem­ni.
- Sva­ko od nas ima svo­je raz­lo­ge za­što se opre­di­je­li za ne­ku de­sti­na­ci­ju. Ima lju­di ko­ji pu­tu­ju da pro­ši­re svo­je vi­di­ke, že­le da upo­zna­ju dru­ge dr­ža­ve, na­ro­de, kul­tu­re, ko­me su pu­to­va­nja ujed­no i vid re­lak­sa­ci­je- što pu­to­va­nja u su­šti­ni i je­su. Me­đu­tim, uvi­jek ima­mo i put­ni­ka, ko­ji su uglav­nom mla­đe sta­ro­sne do­bi, ko­ji pu­to­va­nja po­sma­tra­ju is­klju­či­vo kao do­bar pro­vod, pri­li­ku za no­va po­znan­stva, šo­ping, pa i že­lju da bu­du u tren­du, jer pu­to­va­nja de­fi­ni­tiv­no je­su po­sta­la trend– na­vo­di Mi­lan Ko­pri­vi­ca, di­rek­tor pro­da­je i mar­ke­tin­ga u tu­ri­stič­koj agen­ci­ji „Ga­li­leo”.
Da de­sti­na­ci­ju od­re­đu­je u naj­ve­ćem bro­ju slu­ča­je­va ci­je­na pu­to­va­nja, po­tvr­di­li su nam i Pod­go­ri­ča­ni. Oni kao i svi is­ti­ču da je cilj vi­dje­ti što vi­še i pu­to­va­ti za što ma­nje nov­ca.
Bo­ja­na Go­lu­bov iako vo­li da pu­tu­je, na­vo­di da to ne ra­di to­li­ko če­sto.
- Raz­lo­zi za pu­to­va­nje i ni­su uvi­jek tu­ri­stič­ki. Opre­di­je­lim se za ono što mi ne­ko pre­po­ru­či, a i da ni­je sku­po. Ne­ma se pu­no vre­me­na, pa ne obi­la­zim mu­ze­je, ga­le­ri­je, pre­sud­no je do­bro dru­štvo, ka­fa­na i pro­vod, ali i šo­ping – ka­že Go­lu­bov.
Nje­no mi­šlje­nje ne di­je­li De­lić Anja, ko­ja is­ti­če da pu­tu­je za svoj me­rak.
- Uvi­jek idem na put u svo­joj re­ži­ji, jer je po­volj­ni­je ne­go pre­ko agen­ci­ja. Bi­la sam na Ku­bi, u Ki­ni, po­sje­ti­la Ja­pan, Taj­land, bi­la i u Ma­le­zi­ji, a ove go­di­ne idem na Ba­li. Va­žna je kul­tu­ra, isto­ri­ja na­ro­da, da se obi­đe što vi­še. Pu­to­va­nje i slu­ži to­me da na­u­čiš ne­što jer smo kroz ško­lo­va­nje sla­bo šta na­u­či­li o tim da­le­kim ze­mlja­ma. Vo­lim rat­ne- isto­rij­ske mu­zi­je, ob­i­šla sam ih do­sta u Ja­pa­nu, jer mi je fa­sci­nan­tan ja­pan­sko-ame­rič­ki rat. Za­ni­mlji­vo je bi­lo vi­dje­ti i ka­ko se pra­ve bi­se­ri, svi­la... Ipak, za ve­čer­nji iz­la­zak u Šan­ga­ju vam tre­ba du­ok džep, ali opet mo­ra­mo ima­ti pri­o­ri­te­te. Ili će­mo no­vac odva­ja­ti za kr­pi­ce i na­mje­štaj ili za pu­to­va­nja, ne mo­že i jed­no i dru­go – is­ti­če De­lić.
Ona do­da­je da mi­sli da je po­stao trend da se pu­tu­je, te da ve­ći­na omla­di­ne bi­ra mje­sta ko­ja su tre­nut­no ak­tu­el­na.
- Sad su jef­ti­ne kar­te za Ber­lin svi idu ta­mo, pa ću i ja, ta­ko se raz­mi­šlja. Ne­mam ni­šta pro­tiv onih ko­ji ra­di­je bi­ra­ju klu­bo­ve i di­sko­te­ke. Ima i to vje­ro­vat­no svo­ju svr­hu. U re­du je da ne­ko po­đe i sa­mo zbog to­ga, ne mo­ra­mo svi da se na pu­to­va­nji­ma edu­ku­je­mo – za­klju­či­la je De­lić.
Stu­dent­ki­nje Ma­ri­ja­na Dža­ko­vić i El­vi­ra Bo­snić pri­sje­ti­le su se eks­kur­zi­ja, još dok su bi­le u škol­skim klu­pa­ma.
- Mo­ja ge­ne­ra­ci­ja ima­la je raz­li­či­ta in­te­re­so­va­nja, vi­še smo bi­li usmje­re­ni na za­ba­vu. Sje­ćam se da smo uži­va­li u za­bav­nom par­ku Pra­ter u Be­ču, ali smo po­sje­ti­li i dvo­rac Šen­brun, uži­va­li u noć­noj plo­vid­bi Du­na­vom u Bu­dim­pe­šti, ob­i­šli Kar­lo­ve Va­ri u Pra­gu, pro­ba­li spe­ci­ja­li­te i na­sto­ja­li da se po­bli­že upo­zna­mo sa raz­li­či­tim kul­tu­ra­ma i na­ro­di­ma, ot­kri­je­mo po če­mu su pre­po­zna­tlji­vi – re­kla je Dža­ko­vić.
Stu­dent­ki­nje is­ti­ču da je te­ško u već na­pra­vljen ras­po­red uklo­pi­ti se, ali da bi ra­do ot­kri­va­le i is­tra­ži­va­le za­ni­mlji­ve pri­če o mno­go­broj­nim mo­sto­vi­ma pre­ko Du­na­va u Bu­dim­pe­šti, da opet ima­ju pri­li­ku da po­đu.
-U vri­je­me eks­kur­zi­je, ima­li smo 18 go­di­na. Naj­vi­še nas je za­ni­ma­la za­ba­va i noć­ni iz­la­sci.
Me­ni se po­seb­no do­pao Beč, ko­ji sam po­sje­ti­la vi­še pu­ta, za­hva­lju­ju­ći to­me što igram fol­klor, ali ve­ći­ni je omi­ljen Prag. Ima­li smo mo­guć­nost iz­bo­ra, ne­ki su išli u po­sje­te mu­ze­ji­ma, a ve­ći­na u šo­ping. On je ne­za­o­bi­la­zan dio sva­kog pu­to­va­nja. – ka­za­la je Bo­snić.M.R.


Kra­lj Lu­j ili Luj Vi­to­n

Mi­lan Ko­pri­vi­ca na­po­mi­nje i da je na pu­to­va­nji­ma uvi­jek pri­sut­no do­bro ras­po­lo­že­nje, te da su aneg­do­te ne­za­o­bi­la­zne.
- In­te­re­sant­nu aneg­do­tu ima­li smo u Pa­ri­zu, ka­da se na pri­ču vo­di­ča o le­gen­dar­nom Fran­cu­skom kra­lju Lu­ju 14. na­do­ve­za­la jed­na put­ni­ca i na­gla­si­la da je njen naj­mi­li­ji Luj, ipak Luj Vi­ton – is­pri­čao je Ko­pri­vi­ca.
Ka­ko je ka­zao, če­ste su si­tu­a­ci­je i da se u to­ku pu­to­va­nja de­ša­va­ju vje­rid­be, na mje­sti­ma po­put Aj­fe­lo­vog tor­nja u Pa­ri­zu, Ko­lum­bo­vog spo­me­ni­ka u Bar­se­lo­ni, u Ve­ne­ci­ji to­kom vo­žnje gon­do­lom...


Mu­škar­ci bi­ra­ju od­la­ske na sta­di­on

Ka­da je ri­ječ o mu­škar­ci­ma, ko­ji pu­tu­ju znat­no rje­đe od že­na, od­nos je 70-30 u ko­rist da­ma, oni se naj­ra­di­je od­lu­če za ne­ke sport­ske do­ga­đa­je.
- Ne­dav­no sam po­sje­tio Mi­la­no, i žao mi je što ni­sam uspio da na­ba­vim kar­tu za meč In­ter-Ju­ven­tus. Tog da­na je bi­la utak­mi­ca, ali smo za­ka­sni­li za ula­zni­ce. Sle­de­ći put ću mo­ra­ti bo­lje da is­pla­ni­ram vri­je­me – re­kao je Edo Pe­pić.
On ka­že da pu­tu­je ali ne pre­če­sto, što zbog po­sla, što zbog fi­nan­si­ja.
- Bio sam i u Pa­ri­zu, Bri­se­lu, po­sje­tio i Tur­sku. Po­kre­tač je dru­štvo i pro­vod. Kad smo u pri­li­ci, obi­đe­mo i mu­ze­je, ga­le­ri­je. Ipak, u ma­njoj mje­ri– is­pri­čao je Pe­pić.