Se­kre­ta­ri­jat za pla­ni­ra­nje i ure­đe­nje pro­sto­ra Glavnog grada od­bio je pred­log in­spek­to­ra za ur­ba­ni­zam Si­ni­še Mi­ni­ća da se po­ni­šti gra­đe­vin­ska do­zvo­la ko­ju su 4. no­vem­bra 2015. go­di­ne iz­da­li kom­pa­ni­ji Nor­mal turs, vla­sni­ka Žar­ka Bu­ri­ća, za iz­rad­nju dva­na­e­sto­sprat­ni­ce uz ho­tel Po­do­ri­ca.
In­spek­tor za urbanizam je kroz in­spek­cij­sku kon­tro­lu utvr­dio da do­ku­ment Iz­mje­ne i do­pu­ne DUP-a Re­kre­a­tiv­no-kul­tur­na zo­na na oba­li ri­je­ke Mo­ra­če-ju­žni dio, ni­je do­ne­sen u skla­du sa Za­ko­nom o ure­đe­nju pro­sto­ra i iz­grad­nji obje­ka­ta, da ur­ba­ni­stič­ko teh­nič­ki uslo­vi ni­je­su iz­da­ti u skla­du sa plan­skim do­ku­men­tom i Za­ko­nom o ure­đe­nju po­ro­sto­ra i iz­grad­nji obje­ka­ta, te da glav­ni pro­je­kat ni­je iz­ra­đen od­no­sno re­vi­do­van u skla­du sa iz­mje­nom DUP-a. Na osnovu nalaza od Ministarstva održivog razvoja inspekcija je zatražila da DUP proglasi nezakonitim, a od Sekretarijata za planiranje da to učini sa građevinskom dozvolom. Ministarstvo je pokrenulo proceduru i čeka se da li će se obratiti Ustavnom sudu dok je Sekretarijat odbio da poništi dozvolu.
U rje­še­nju Se­kre­ta­ri­ja­ta za pla­ni­ra­nje i ure­đe­nje pro­sto­ra, ko­je umje­sto v.d. se­kre­ta­ra Oli­ve­ra Mar­ko­vi­ća pot­pi­su­je Su­za­na Lač­ko­vić Aći­mić, na­vo­di se da je Se­kre­ta­ri­jat de­talj­no raz­mo­trio pred­log in­spek­to­ra za ur­ba­ni­zam, te se po­zva­li na član 214 Za­ko­na o op­štem uprav­nom po­stup­ku ko­jim je pro­pi­sa­no da se ko­nač­no rje­še­nje vi­še ne mo­že po­bi­ja­ti žal­bom.
-U spi­si­ma pred­me­ta i uvi­dom u slu­žbe­nu do­ku­men­ta­ci­ju Se­kre­ta­ri­ja­ta utvr­đe­no da ospo­re­no rje­še­nje o gra­đe­vin­skoj do­zvo­li ni­je po­bi­ja­no žal­bom u za­kon­skom ro­ku, či­me je po­sta­lo ko­nač­no. Nije ni tu­žbom vo­đen uprav­ni spor pred nad­le­žnim su­dom, či­me je po­tvr­đe­na pra­vo­sna­žnost ovog uprav­nog ak­ta. U kon­kret­noj uprav­noj stva­ri, ni­je­su se ste­kli uslo­vi za pri­mje­nu od­red­be čla­na 215 stav 4 Za­ko­na o op­štem uprav­nom po­stup­ku ko­jim je ja­sno utvr­đe­no da je pra­vo­sna­žno rje­še­nje mo­gu­će po­ni­šti­ti, uki­nu­ti, od­no­sno pro­mje­ni­ti sa­mo na osno­vu van­red­nih prav­nih sred­sta­va od­re­že­nih za­ko­nom- na­vo­di se u obra­zlo­že­nju od­lu­ke.
Na ovu odluku ostaje mogućnost obraćanja glavnom administratoru.
Di­rek­tor Up­ra­ve za za­šti­tu kul­tur­nih do­ba­ra Ana­sta­zi­ja Mi­ra­no­vić ka­za­la je da će ho­tel „Pod­go­ri­ca” vjerovatno sre­di­nom apri­la bi­ti pro­gla­šen kul­tur­nim do­brom.
- Sa­svim je iz­vje­sno da će „Pod­go­ri­ca” do­bi­ti sta­tus kul­tur­nog do­bra, naj­vje­ro­vat­ni­je, već sre­di­nom apri­la mje­se­ca te­ku­će go­di­ne. Ka­da su u pi­ta­nju dje­la ar­hi­tek­tu­re XX vi­je­ka, pod­ne­še­nom ini­ci­ja­ti­vom za za­šti­tu je pred­lo­že­no 48 obje­ka­ta. Po ovoj ini­ci­ja­ti­vi, iz­ra­da ela­bo­ra­ta o va­lo­ri­za­ci­ji kul­tur­nih vri­jed­no­sti je u to­ku, pa u ovom tre­nut­ku ne mo­že­mo pre­ci­zi­ra­ti broj obje­ka­ta ko­ji će ste­ći sta­tus kul­tur­nog do­bra - na­ve­la je krat­ko Mi­ra­no­vić.
Iz gru­pe Ko ako ne ar­hi­tekt (KA­NA) na­vo­de da je o za­šti­ti ho­te­la „Pod­go­ri­ca” kao kul­tur­nog do­bra bes­pred­met­no go­vo­ri­ti uko­li­ko se iz­grad­nja po­slov­nog so­li­te­ra ne pre­ki­ne. Oni u iz­ja­vi Ana­sta­zi­je Min­ra­no­vić pre­po­zna­ju dva ključ­na mo­men­ta i to ne­po­sto­ja­nje ja­snog struč­nog sta­va po pi­ta­nju za­šti­te ho­te­la, a na­ro­či­to nje­go­ve oko­li­ne i mi­ni­mi­zi­ra­nje od­go­vor­no­sti Upra­ve za za­šti­tu kul­tur­nih do­ba­ra za pro­blem iz­grad­nje dva­na­e­sto­sprat­nog po­slov­nog objek­ta uz ho­tel Pod­go­ri­ca.
- Ka­ko bi se iz­bje­glo da­lje pre­ba­ci­va­nje od­go­vor­no­sti i na­mjer­na kon­fu­zi­ja unu­tar tro­u­gla Mi­ni­star­stvo odr­ži­vog raz­vo­ja i tu­ri­zma - Se­kre­ta­ri­jat za pla­ni­ra­nje i ure­đe­nje pro­sto­ra i za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne Glav­nog gra­da - Upra­va za za­šti­tu kul­tur­nih do­ba­ra, gru­pa KA­NA još jed­nom ape­lu­je na da svoj po­sao oba­vlja­ju ozbilj­no i od­go­vor­no, u ko­rist jav­nog in­te­re­sa. To zah­ti­je­va naj­hit­ni­je dje­lo­va­nje, jer je po­sljed­nji mo­me­nat da se ra­do­vi na so­li­te­ru ob­u­sta­ve. Da­lje do­pu­šta­nje nje­go­ve grad­nje do­ve­lo bi do traj­ne de­va­sta­ci­je ho­te­la i pred­sta­vlja­lo otvo­re­nu po­ru­ku struč­noj i la­ič­koj jav­no­sti da u nad­le­žnim in­sti­tu­ci­ja­ma po­sto­je po­je­din­ci ko­ji ni­su du­žni da od­go­va­ra­ju za ne­sa­vje­sno i pro­tiv­za­ko­ni­to po­stu­pa­nje, a da je in­te­res po­je­di­nih in­ve­sti­to­ra va­žni­ji od jav­nog in­te­re­sa - po­ru­či­li su iz gru­pe KA­NA.
Ka­ko na­vo­de, sa­ma či­nje­ni­ca da se so­li­ter gra­di ne­po­sred­no uz eko­nom­ski ulaz u ho­tel vi­še ne­go ja­sno do­vo­di u pi­ta­nje smi­sao nje­go­vog da­ljeg po­sto­ja­nja sa tom na­mje­nom.
S.R.


Mr­va­lje­vić: Kul­tur­na do­bra ne­a­de­kvat­no se tre­ti­ra­ju

Savjetnik u Sekretarijatu za kulturu Zo­ri­ca Mr­va­lje­vić ka­za­la je da je ka Upr­avi za za­šti­tu kul­tur­nih do­ba­ra iz Glavnog grada svojevremeno oti­šlo se­dam pred­lo­ga o zaštiti spomenika.
-Ne znam šta je od to­ga pro­ce­su­i­ra­no. Mi smo re­ci­mo pred­lo­ži­li da je­dan od njih bu­de ho­tel „Pod­go­ri­ca”. Sva­ki obje­kat ko­ji je za­šti­ćen kao kul­tur­no do­bro mo­ra da ima od­re­đe­nu za­šti­će­nu zo­nu. Ona ne po­sto­ji čim se ovo ra­di tik uz ho­tel – re­kla je Mr­va­lje­vić.
Ona sma­tra da ima još pu­no obje­ka­ta ko­je tre­ba za­šti­ti­ti. Po­seb­no is­ti­če od­nos pre­ma Sta­roj va­ro­ši.
-Sad se po­no­vo ak­tu­e­li­zo­va­la pri­ča oko za­šti­te Sta­re va­ro­ši. Ni­je to sad po­kre­nu­to, već 1961. ili 1962. go­di­ne na simpozijumu emi­nent­nih struč­njaka iz Ju­go­sla­vi­je. Ta­da su ra­đe­na is­tra­ži­va­nja tvr­đa­ve na Rib­ni­ci, od­no­sno Ne­ma­nji­nog gra­da. Ta­da, dakle pri­je 60 go­di­na, re­če­no je da je po­sled­nji tre­nu­tak da se pri­stu­pi za­šti­ti Sta­re va­ro­ši i da se va­lo­ri­zu­je vre­me­nom. Ni­ka­da ta pri­ča ni­je pre­sta­ja­la ali ni­ka­da se kon­kret­ne mje­re ni­je­su pred­u­zi­ma­le, već na­pro­tiv. In­fra­struk­tur­na rje­še­nja su uči­ni­la svo­je. Sta­ra va­roš je pot­pu­no raz­bi­je­na. Mo­glo bi se i sad ne­što ura­di­ti. Zva­nič­no je oti­šao predlog da se za­šti­ti dio od Sat ku­le do tvr­đa­ve. U tom di­je­lu je šest po­je­di­nač­nih obje­ka­ta već za­šti­će­no, ali cje­li­na ni­je. Dru­ga stvar je što, iako su za­šti­će­ni i ako su zva­nič­no kul­tur­na do­bra, oni ni­je­su ni­ka­da ade­kvat­no tre­ti­ra­ni. Pri­ča se a ni­šta se ne ra­di ili vr­lo ma­lo. Ta­ko nam je Ta­bač­ki most na­ža­lost pro­šao, jer smo ga pred­vi­dje­li – ka­že Mr­va­lje­vić.
Mr­va­lje­vić sma­tra da bi tre­ba­lo za­šti­ti­ti i ostat­ke rim­skog vo­do­vo­da u Di­no­ši.
-Pri­je se­dam, osam go­di­na bi­li smo uklju­če­ni da se obi­lje­ži i ozna­či mje­sto na ko­jem su ot­kri­ve­ni ti osta­ci, ali za­šti­ćen ni­je. To je ma­la lo­ka­ci­ja i tre­ba­lo bi je za­šti­ti­ti. Tu je re­ci­mo i mlin Pe­tra To­ko­va koji bi i u svojstvu ne­ma­te­ri­jal­ne kul­tur­ne ba­šti­ne ili kao ma­te­ri­jal­no kul­tur­no do­bro mogao biti zaštićen – sma­tra Mr­va­lje­vić.
A.D.