Za­bra­ni­ti eks­plo­a­ta­ci­ju pi­je­ska i šljun­ka iz Ci­jev­ne ci­je­lom du­ži­nom ne sa­mo u od­re­đe­nim dje­lo­vi­ma, pre­ci­zi­ra­ti gra­ni­ce spo­me­ni­ka pri­ro­de i iz­mi­je­ni­ti to­po­ni­me bi­le su glav­ne za­mjer­ke ve­ći­ne pri­sut­nih na jav­noj ras­pra­vi o Na­cr­tu od­lu­ke pro­gla­še­nja Ka­njo­na Ci­jev­ne pri­rod­nim do­brom ju­če u Tu­zi­ma. La­za­re­la Ka­le­zić, iz Se­kre­ta­ri­ja­ta za pla­ni­ra­nje, is­ta­kla je da je pred­lo­že­no da Ka­njon Ci­jev­ne sta­ve u dru­gu ka­te­go­ri­ju za­šti­će­nih pri­rod­nih do­ba­ra sa re­ži­mi­ma tri zo­ne za­šti­te. Ko­or­di­na­tor pro­jek­ta za iz­ra­du stu­di­je Je­le­na Ko­pri­vi­ca ka­za­la je da je ka­njon od iz­vo­ri­šta na te­ri­to­ri­ji Al­ba­ni­je do ušća u ri­je­ku Mo­ra­ču dug 58,8 ki­lo­me­ta­ra, od če­ga je 32,3 ki­lo­me­tra kroz Cr­nu Go­ru.
Va­si­li­je Bu­ško­vić iz Agen­ci­je za za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne je uka­zao vla­sni­ci­ma ima­nja ko­ja se na­la­ze u zo­na­ma za­šti­te da se ras­pi­ta­ju u ko­ju od tri zo­ne za­šti­te spa­da­ju da bi zna­li re­žim do­zvo­la i pra­va na ne­po­kret­no­sti za gra­đe­nje ili dru­ge pri­vred­ne ak­tiv­no­sti.
Zo­ne za­šti­te su od­re­đe­ne i zbog pred­vi­đe­nog pro­jek­ta re­kon­struk­ci­je pu­ta od Di­no­še, kroz ka­njon Ci­jev­ne, do Gu­si­nja ko­ji pro­la­ze i kroz lo­ka­li­tet pred­lo­žen za za­šti­tu.
Naj­vi­še su­ge­sti­ja iz­ni­je­le su Sa­nja Or­lan­dić i Azra Vu­ko­vić iz NVO Grin ho­um, ko­je su pri­mje­ti­le da je do­sta po­da­ta­ka pre­pi­sa­na iz li­te­ra­tu­re, da se vr­lo ma­lo iz­la­zi­lo na te­ren.
- Eks­plo­a­ta­ci­ja šljun­ka i pi­je­ska do­zvo­lje­na u od­re­đe­nim dje­lo­vi­ma pred­la­žem da bu­de pot­pu­no za­bra­nje­na. Za re­kon­struk­ci­ju i iz­grad­nju pri­vre­me­nih obje­ka­ta u za­šti­će­nom di­je­lu ni­je na­ve­de­no u ko­joj mje­ri je to do­zvo­lje­no od­no­sno za­bra­nje­no - po­ru­či­la je iz­me­đu ­o­sta­log Vu­ko­vić.
Mje­šta­nin Ku­ća Ra­ki­ća Ra­do­mir Pa­jo­vić je ka­zao da „pje­šča­noj ma­fi­ji” jed­nom za svag­da tre­ba sta­ti na kraj.
- Obez­bje­di­ti i do­vo­ljan broj kon­tej­ne­ra da sme­će ne za­vr­ša­va uvi­jek u Ci­jev­nu i or­ga­ni­zo­va­ti vi­še gra­đan­skih ak­ci­ja či­šće­nja- po­ru­čio je Pa­jo­vić.
Sa nji­me se slo­žio i Mu­sa­ja Đo­ka iz NVO Trof­ta ko­ji je pri­mije­tio i da u na­cr­tu od­lu­ke ne vi­di ka­ko će se re­gu­li­sa­ti za­šti­ta lo­ka­li­te­ta i pra­va vla­sni­ka re­sto­ra­na u tu­ri­stič­ke svr­he te šta će bi­ti sa tim objek­ti­ma.
Ni­ko­la Ljulj­đu­raj, član uprav­nog od­bo­ra Ze­le­nih Cr­ne Go­re, ka­zao je da šta god ni­je za­šti­će­no da je iz­lo­že­no de­va­sta­ci­ji te da je oče­ki­vao da će ci­je­la Ci­jev­na bi­ti za­šti­će­na a ne sa­mo dio.
Od­bor­nik De­mo­krat­skog sa­ve­za u Skup­šti­ni GO Tu­zi Ni­ko­la Ca­maj je pri­mjed­be imao na niz to­po­ni­ma ko­ji se ne ko­ri­ste is­prav­no, a ja­ko je bit­no da se od­lu­ka ne usvo­ji sa ta­kvim gre­ška­ma već da se na vri­je­me is­pra­ve.
- Ta­ko­đe, ne zna­ju se tač­ne gra­ni­ce za­šti­će­nog do­bra. Pred­la­žem da se pre­ci­zi­ra­ju jer ova­ko pred­sta­vlje­ne ne zna­če mno­go, a ono što je naj­bit­ni­je je upra­vljač, ko­jeg od­re­đu­je Glav­ni grad od­no­sno Se­kre­ta­ri­jat za pla­ni­ra­nje i ure­đe­nje pro­sto­ra. Zar je mo­gu­će da sve baš mo­ra da za­vi­si od Glav­nog gra­da ne i od Grad­ske op­šti­ne - ka­zao je Ca­maj.
Ko­lja Ljulj­đu­raj je uka­zao da tre­ba če­šće or­ga­ni­zo­va­ti ak­ci­je či­šće­nja Ci­jev­ne te da je nje­na za­šti­ta naj­bo­lji po­tez. On je uka­zao i da je sve tre­ba­lo pri­pre­mi­ti i na al­ban­skom je­zi­ku, na šta se La­za­re­la Ka­le­zić iz­vi­ni­la i re­kla da će se za pre­vod sa­ma po­bri­nu­ti za na­red­ni put.
Emin Adžo­vić iz GO Tu­zi je na kra­ju za­mo­lio da se svi pred­lo­zi i su­ge­sti­je pre­da­ju i na­pi­sme­no, ka­ko bi se lak­še uvr­sti­le u cje­lo­ku­pan pro­je­kat.
S.R.


Spor­ni to­po­ni­mi

Da je ne­do­pu­sti­vo mi­je­nja­ti ge­o­gra­fi­ju Tu­zi ti­me što će se to­po­ni­mi ko­ri­sti­ti na po­gre­šan na­čin, uka­zao je i Sma­il Čun­mu­ljaj, od­bor­nik Gra­đan­ske ini­ci­ja­ti­ve u Skup­šti­ni GO Tu­zi.
- Po­je­di­ne gre­ške u na­cr­tu dje­lu­ju kao na­mjer­ne i ako tre­ba če­ka­će­mo još de­set go­di­na, jer je od pr­ve na­ja­ve za­šti­te do sad to­li­ko pro­šlo da se pre­ci­zi­ra­ju gra­ni­ce, is­pra­ve to­po­ni­mi i po­je­di­ne gre­ške po­put su­štin­ske da se sred­stva obez­bje­đu­ju iz Glav­nog gra­da a za­pra­vo to ra­di je­di­ni­ca lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve- ka­zao je Čun­mu­ljaj.