Ni u 2015. go­di­ni Grad­ska op­šti­na Tu­zi ni­je do­bi­la no­vi sta­tus, ze­le­nu pi­ja­cu, vr­tić, bo­lji pre­voz, ka­na­li­za­ci­ju, grad­sko gro­blje ... sve osta­lo su ni­jan­se. Po­kre­nu­ta je pro­ce­du­ra pro­mje­ne sta­tu­sa kroz iz­mje­ne se­ta za­ko­na sa va­ri­jan­tom no­ve lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve - op­šti­na u okvi­ru Glav­nog gra­da, ali s ob­zi­rom na na­ja­vlje­ne amand­ma­ne po­je­di­nih par­ti­ja pi­ta­nje je ho­će li bi­ti ve­ći­ne u Skup­šti­ni Cr­ne Go­re u, sve su pri­li­ke, iz­u­zet­no tur­bu­lent­noj po­li­tič­koj 2106. go­di­ni.
Pred­sjed­nik GO Abe­din Adžo­vić je uvje­ren da je una­pre­đe­nje sa­dr­ži­ne lo­kal­ne sa­mu­o­pra­ve u grad­skim op­šti­na­ma Tu­zi i Go­lu­bov­ci iz­vje­sno i ko­rak ka ko­nač­nom pu­no­prav­nom sta­tu­su.
- Vi­še se ne po­sta­vlja pi­ta­nje da li je ili ne GO Tu­zi neo­p­ho­dan sta­tus sa pu­nim in­ge­ren­ci­ja­ma lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve. Tre­nut­ne ak­tiv­no­sti i ras­pra­ve na tu te­mu po­u­zdan su do­kaz za to jer pred­sta­vlja­ju još je­dan is­ko­rak u tom prav­cu- ka­zao je Adžo­vić.
Na­ja­vu amand­ma­na pred­stav­ni­ka al­ban­skih par­ti­ja ko­jim uslo­vlja­va­ju gla­sa­nje za pro­mje­ne se­ta za­ko­na ko­jim će Tu­zi do­bi­ti no­vi sta­tus, za Abe­di­na Adžo­vi­ća je pri­hva­tlji­vo.
- Po­li­ti­ka je umjet­nost mo­gu­ćeg, ta­ko da su kom­pro­mi­si če­sto i na­čin do­la­ska do naj­bo­ljih rje­še­nja. Amand­man­sko dje­lo­va­nje je do­zvo­ljen i uobi­ča­jen na­čin skup­štin­skog dje­lo­va­nja. Ne­za­vi­sno ka­ko će iz­gle­da­ti ko­nač­na rje­še­nja o ko­ji­ma se tre­nut­no ras­pra­vlja, pro­ces ko­nač­nog us­po­sta­vlja­nja op­šti­ne sa pu­nim ka­pa­ci­te­tom je ne­po­vra­tan, ne­za­u­sta­vljiv i u ko­nač­nom će re­zul­ti­ra­ti sta­tu­som pu­no­pra­vne op­šti­ne - ka­zao je Adžo­vić.
Tu­zi ni­je­su do­bi­le grad­sko gro­blje, pi­ja­cu, ko­lek­tor, fe­kal­nu ka­na­li­za­ci­ju, bo­lji auto­bu­ski pre­voz, jer ve­ći­nu ko­či ne­do­sta­tak plan­ske do­ku­men­ta­ci­je.
- Ka­da je u pi­ta­nju grad­sko gro­blje imam uti­sak da još ni­je sa­zre­la svi­jest o to­me što bi bi­la sa­dr­ži­na i na ko­ji na­čin bi se do­šlo do rje­še­nja pri­hva­tlji­vog za sve gra­đa­ne. Do­ne­kle je ista stvar i sa iz­grad­njom fe­kal­ne i at­mos­fer­ske ka­na­li­za­ci­je i ko­lek­to­ra. In­ve­sti­ci­ja za rje­ša­va­nje ovih pi­ta­nja pod­ra­zu­mi­je­va za­si­gur­no zna­čaj­na fi­nan­sij­ska sred­stva. No, pri­je to­ga, po­treb­no je ura­di­ti pla­no­ve. Bi­lo bi pre­tje­ra­no op­ti­mi­stič­ki vje­ro­va­ti da se to mo­že za­vr­ši­ti u ne­kom krat­kom ro­ku. Ka­da je u pi­ta­nju iz­grad­nja pi­ja­ce, po­sto­ji re­al­no oče­ki­va­nje da bi ovo pi­ta­nje na prin­ci­pi­ma pri­vat­no-jav­nog part­ner­stva mo­glo bi­ti vr­lo br­zo i efi­ka­sno ri­je­še­no - na­gla­sio je Adžo­vić.
Ipak, 2015. go­di­nu Abe­din Adžo­vić će pam­ti­ti po po­zi­vu za pri­stu­pa­nje NA­TO-u.
- Isto ta­ko va­žnim sma­tram za na­šu dr­ža­vu i pot­pi­si­va­nje spo­ra­zu­ma o gra­ni­ci sa Bo­snom i Her­ce­go­vi­nom i spo­ra­zu­ma o gra­ni­ci sa Re­pu­bli­kom Ko­so­vo kao i oči­gled­no una­pre­đe­nje od­no­sa sa su­sjed­nim dr­ža­va­ma Sr­bi­jom, Al­ba­ni­jom i Hr­vat­skom. Una­pre­đe­nje od­no­sa sa su­sjed­nim dr­ža­va­ma, mir, sta­bil­nost i si­gur­nost, pret­po­stav­ka su eko­nom­skog pro­spe­ri­te­ta na­še i svih dr­ža­va i na­ro­da u re­gi­o­nu - is­ta­kao je Adžo­vić.
Za od­bor­ni­ka Gra­đan­ske ini­ci­ja­ti­ve Va­se­lja Si­ni­šta­ja 2015. go­di­nu je kao i sva­ku pret­hod­nu obi­lje­ži­lo po­na­ša­nje ru­ko­vod­stva GO Tu­zi kao da je gost, a ne ga­zda u svo­joj ku­ći.
- Ka­da je Grad­ska op­šti­na Tu­zi u pi­ta­nju, 2015. go­di­nu pam­ti­ću po bož­joj vo­lji da su­ša i da­lje tra­je i gra­đa­ni­ma ru­ral­nog di­je­la Ma­le­si­je stva­ra pro­ble­me sa pit­kom vo­dom. Pam­ti­ću je i po to­me da Skup­šti­na Grad­ske op­šti­ne na­sta­vlja trend do­dje­le go­di­šnje na­gra­de oso­ba­ma ko­ja ni­je­su sa nje­nog pod­ruč­ja i to ne za go­di­šnji rad, ka­ko je pro­pi­sa­no od­lu­kom, ne­go za ži­vot­no dje­lo. Ipak, ono što po mom mi­šlje­nju no­si pe­čat go­di­ne je otva­ra­nje ka­pi­tal­nog objek­ta, i to is­klju­či­vo za­slu­ga­ma gra­đa­na Ma­le­si­je i nje­ne di­ja­spo­re - ka­pe­le u se­lu Vuk­san­le­ki­ći, či­me je ovaj kraj po ko zna ko­ji put do­ka­zao da zna, mo­že i za­slu­žu­je da bu­de „ga­zda svo­je ku­će” a ne „gost u svo­joj ku­ći” kao što se po­na­ša ru­ko­vod­stvo Grad­ske op­šti­ne Tu­zi - po­ru­čio je Si­ni­štaj.
Smi­je­šno je pi­ta­ti šta se ura­di­lo u Tu­zi­ma u 2015. go­di­ni kad se zna da ni­je ni­šta, ka­že Pa­ljo­ka Jun­čaj.
- Ono što se go­di­na­ma obe­ća­va­lo, vr­tić, ze­le­na pi­ja­ca, gro­blje, sport­ski cen­tar- to se tre­ba­lo ura­di­ti a ne kr­plje­nje pu­te­va, za­mje­na si­ja­li­ca, sad­nja po ko­je bilj­ke, za­mje­na tro­to­a­ra... Ove su go­di­ne naj­ma­nje obe­ća­va­li iz­grad­nju ne­kih ve­ćih obje­ka­ta i pro­mje­na ali su obe­ća­li tu op­šti­nu, da bu­de­mo u sklo­pu Glav­nog gra­da pa ni to ni­smo do­bi­li. Lično bih uvi­jek bi­rao sa­mo­stal­nu op­šti­nu - ka­že Jun­čaj.
Da ni­šta kon­kret­no u Tu­zi­ma ni­je ura­đe­no u 2015. go­di­ni pri­mje­ću­je i Mu­ha­med Le­kić, tre­ner. Ka­ko is­ti­če, da se ura­di­lo, lju­di bi osta­ja­li na svo­jim og­nji­šti­ma ne bi tra­ži­li spas u ino­stran­stvu.
- Naj­vi­še se od­la­zi iz fi­nan­sij­skih po­bu­da. Po­li­ti­ka me ne in­te­re­su­je, ali ako bih bi­rao sa­mo­stal­nu op­šti­nu ili mo­del u sklo­pu Glav­nog gra­da iza­brao bih to dru­go. Či­ni mi se da bi bo­lje op­sta­li u sklo­pu Glav­nog gra­da. Ove go­di­ne je ra­đe­no po ne­što, as­fal­ti­ra­lo se, vo­do­vod­ se radio, ra­svje­ta po­sta­vlje­na ali mi­slim da se na eko­nom­skoj stra­ni tre­ba ra­di­ti. Ne bih bio skro­man kad bih re­kao da je sport naj­bo­lji pro­iz­vod a da se u nje­ga ma­lo ula­že. Kao tre­ner jed­nog od naj klu­bo­va FK De­čić, to mo­gu re­ći bez par­do­na, re­zul­ta­te ko­je po­sti­že­mo su od­lič­ni a uslo­vi lo­ši, na spor­tu tre­ba po­ra­di­ti - ka­že Lekić.
Oče­ki­vao je sa­mo­stal­nu op­šti­nu, a to ni­je ostva­re­no, ka­zao je Mar­ko Ljulj­đu­raj, stu­dent So­ci­jal­nog ra­da u Ska­dru.
- Do­du­še, obe­ća­va­li su op­šti­nu u op­šti­ni, ali ne do­bi­smo ni to. Uvi­jek bih gla­sao za sa­mo­stal­nost, da se sa­mi no­si­mo sa svo­jim pro­ble­mi­ma, da ne za­vi­si­mo od dru­gih. Baš ni­šta ne­ma ov­dje što bi omla­di­nu za­dr­ža­lo, čak i na stu­di­je idu sa stra­ne i po­sle umje­sto da se vra­te i to pri­mje­ne u svo­joj ze­mlji, to bu­de ne­mo­gu­će i pri­mo­ra­ni su da ži­ve van svog za­vi­ča­ja, što ni­je nji­ho­va ni že­lja ni cilj - iskren je Ljulj­đu­raj.
Va­len­ti­no Be­ri­šić iz Šip­ča­ni­ka kaže da je vo­do­vod je­di­no što su d­o­bi­li u na­se­lju.
- U Tu­zi­ma su Ru­je­lu či­sti­li, as­falt za­kr­pi­li go­to­vo svu­da a ko­li­ko je to bi­lo kva­li­tet­no vi­dje­će­mo. Ra­di­li ne ra­di­li mi bez di­ja­spo­re ne mo­že­mo funk­ci­o­ni­sa­ti. Sva­ka nam je ku­ća kao re­zi­den­ci­ja, svi auto­mo­bi­le, te­le­fo­ne, ko god do­đe odu­še­vi se ali je to sa­mo li­je­pa fa­sa­da, a sve za­hva­lju­ju­ći rod­bi­ni iz di­ja­spo­re, to ni­je re­al­na sli­ka Tu­zi. Pri­mje­ću­jem da se go­to­vo ni­ko vi­še ne ba­vi sto­čar­stvom i po­ljo­pri­vre­dom u na­šem na­se­lju. Pri­je ni­je bi­lo ku­će ko­ja ni­je ima­la kra­vu, sad mo­žda sa­mo jed­na, dvi­je. Ni­je to do­bro- za­klju­ču­je Be­ri­šić.
Stu­dent pra­va Adi Ko­žar, is­ti­če da će 2015. pam­ti­ti po godini bez promjena.
- Ma­lo se ra­di­lo na in­fra­struk­tu­ri. Ko­li­ko znam, bi­la je obe­ća­na op­šti­na u op­šti­ni ali ni to ni­smo do­bi­li. Ipak, ako bih gla­sao, gla­sao bih za sa­mo­stal­nost, ne za taj po­nu­đe­ni mo­del jer su Tu­zi sa­mo­o­dr­ži­vo mje­sto, ko­je ima po­ten­ci­ja­la jer lju­di ra­de, ba­ve se po­ljo­pri­vre­dom i sto­čar­stvom... Va­lja­lo bi nam kad bi do­bi­li vr­tić i pi­ja­cu, ma­lo par­ko­ve da sre­de i iz­gra­de no­ve da Tu­zi li­če na ne­što. Na pri­mjer FK De­čić je od­li­čan klub ali u lo­šom sta­nju i ni­ko da im po­mog­ne, to za jed­nu grad­sku op­šti­nu mo­že bi­ti po­hval­no- ka­zao je Ko­žar.
Stu­dent Bi­o­teh­nič­kog fa­kul­te­ta Be­ha­dir Adžo­vić is­ti­če da je­di­no što bi vo­lio je iz­grad­nja sport­skog cen­tra.
- Mo­je dru­štvo i ja smo po­sve­će­ni spor­tu i to nam je­di­no fa­li. Za­što da ide­mo u Pod­go­ri­cu ako mo­že­mo to isto ima­ti i kod nas. Va­ljao bi nam i onaj bu­le­var do Pod­go­ri­ce, mo­žda kad do­bi­je­mo sa­mo­stal­nu op­šti­nu do­bi­je­mo i to, ko zna- ka­že Adžo­vić.
Go­di­nu na iz­ma­ku Sa­id Sa­ša Pe­pić pam­ti­će po sit­ni­ca­ma ko­je su ura­đe­ne a ko­je za za­po­sta­vlje­ne Tu­za­ne do­sta zna­če.
- Obe­ća­va­li su nam op­šti­nu u sklo­pu Glav­nog gra­da me­đu­tim to iz­i­sku­je ve­li­ke pro­mje­ne u za­ko­ni­ma, or­ga­ni­za­ci­ji, fi­nan­si­ra­nju... Ura­đe­na je vo­do­vod­na mre­ža u vi­še dje­lo­va Tu­zi, as­fal­ti­ra­le su se uli­ce i us­put­ne stva­ri, ne­što što smo za­pra­vo tre­ba­li da ima­mo i on­da kad smo se na­se­lja­va­li tu a ne 20 go­di­na ka­sni­je. Ovu go­di­nu ću pam­ti­ti i po to­me što sam se vra­tio u ku­ću u koju sam rođen, dr­ža­va mi je uze­la ku­ću a ja sam je na su­du do­bio na­zad. Pri­svo­ji­li su je bili za mje­snu za­jed­ni­cu. Svu imo­vi­nu ću da­ro­va­ti na­ro­du ali ne­ću da to iko pri­sva­ja - ka­že Pe­pić.
Stu­dent eko­no­mi­je i pri­vat­nik Ju­suf Pe­pić iz Vra­nja ka­že da se u nji­ho­vom se­lu do­sta ra­di­lo, do­bi­li su ka­pe­lu, as­fal­ti­ra­li go­to­vo sva­ki krak, te do­bi­li pra­vo­slav­nu ka­te­dra­lu.
- Ne­mam za­mjer­ki na rad ove go­di­ne, je­di­no što sam oče­ki­vao su sta­ja­li­šta za auto­bu­se jer je ja­ko ne­zgod­no zi­mi pa i lje­ti sta­ja­ti na uli­ci i če­ka­ti pre­voz, bez ika­kvog za­klo­na. Vje­ru­jem da će se to bar ostva­ri­ti u 2016. go­di­ni. To bi znat­no po­di­glo kva­li­tet ži­vo­ta - ka­že Pe­pić.Su­za­na RA­DE­VIĆ

Pro­te­sti je­di­no do­bro u go­di­ni

Fa­dilj Lju­lja­no­vić iz Di­no­še ka­že da više ne vje­ru­je ni u je­dan na­ja­vlje­ni pro­je­kat dok se ne re­a­li­zu­je, pa ni u iz­grad­nju pje­šač­kog mo­sta i pu­ta Di­no­ša- Pi­ka­lje- Za­tri­je­bač koji su se našli u planu za 2016. godinu.
- Iako ni­je­dan zna­ča­jan obje­kat ni­smo za­po­če­li ili ura­di­li u Tu­zi­ma u 2015. go­di­ni, mo­ram re­ći da se ni­kad vi­še ni­je ra­di­lo ne­go od kad je no­vi pred­sjed­nik do­šao. Ne tre­ba to za­ne­ma­ri­ti jer sve smo to mi za­slu­ži­va­li i ra­ni­je a ni­smo mo­gli ima­ti. Evo 20 go­di­na pri­ča­ju istu pri­ču za vr­tić, pi­ja­cu, gro­blje i vi­še ne vje­ru­jem u to. Da se to ura­di mo­gli bi re­ći da ide­mo ka Evro­pi, ova­ko osta­je­mo sa­mo Bal­kan­ci. Je­di­no do­bro u ovoj go­di­ni bi­li su pro­te­sti u Glav­nom gra­du - ka­zao je Lju­lja­no­vić.

Za­po­sta­vljen brd­ski dio

Mje­šta­nin Ho­ta Mar­ko Ni­caj ka­že da se u do­njem di­je­lu po ne­što i ra­di­lo ali u brd­skom ni­šta.
- Brd­ski dio je za­bo­ra­vljen, do­sti­na ih se čak i od­se­li­la, sto­ke sko­ro da i ne­ma, ­vuko­vi uni­šta­va­ju sve a ko još ima pa­ra da pla­ća čo­ba­na - ni­ko. Si­ro­ti­nja smo mi. Mo­ra se ne­što ura­di­ti po tom pi­ta­nju jer ra­ni­je se od po­ljo­pri­vre­de ži­vje­lo pre­ko ci­je­le go­di­ne, sad ne mo­že­te ni se­zo­nu da za­kr­pi­te, sreć­ni su sa­mo ako se u mi­nus ne uđe. To su vri­jed­no­sti po ko­ji­ma su Tu­zi pre­po­zna­te pa ako ne­ma­ju pa­ra da gra­de nek ula­žu u te gra­ne, po­ljo­pri­vre­du i sto­čar­stvo - po­ru­ču­je Ni­caj.