Ka­ko su po­sla­ni­ci u Skup­šti­ni Cr­ne Go­re iz­la­sa­li iz­mje­ne Za­ko­na o lo­kal­noj sa­mo­u­pra­vi, te­ri­to­ri­jal­noj or­ga­ni­za­ci­ji, Glav­nom gra­du i fi­nan­si­ra­nju lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve, stvo­re­ne su pret­po­stav­ke za for­mi­ra­nje no­vog ob­li­ka lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve – op­šti­ne u okvi­ru Glav­nog gra­da. No­vi ob­lik lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve Tu­zi­ma i Go­lu­bov­ci­ma do­no­si svo­ju te­ri­to­ri­ju, fi­nan­si­ra­nje iz ope­ra­tiv­nog bu­dže­ta Glav­nog gra­da sa sop­stve­nim i dr­žav­nim bu­dže­tom, što su tri iz­vo­ra pri­ho­da, a do­bi­ja­ju i ovla­šće­nja da iz­me­đu osta­log upra­vlja­ju, ras­po­la­žu i šti­te svo­ju imo­vi­nu. Gra­đa­ni do­bi­ja­ju i du­pli glas- gla­sa­ju za svoj i par­la­ment Glav­nog gra­da.
Pred­sjed­nik Skup­šti­ne GO Tu­zi Fa­dilj Ka­jo­šaj is­ti­če da bi je­di­no du­pli glas mo­gao ne­ko­me da za­sme­ta, te da osta­lo sve mo­že sa­mo da do­pri­ne­se bo­ljit­ku.
- Bu­du­ća op­šti­na Tu­zi je fak­tič­ki rav­no­prav­na sa dru­gim op­šti­na­ma. Po­sto­ji ta di­le­ma oko dvo­stru­kog gla­sa, ne­ko to mo­že da pri­hva­ti ili ne, mi­slim na po­li­tič­ke su­bjek­te ali iz mog ugla je to do­bro i na­da­mo se bo­ljem po­lo­ža­ju u sva­kom smi­slu. Pr­vi ko­ra­ci nam si­gur­no ne­će bi­ti la­ki jer ne­ma­mo vi­še ni fi­nan­sij­ski plan, već bu­džet - ka­zao je Ka­jo­šaj.
Ka­ko is­ti­če, sa­ma po­pu­na bu­dže­ta ne­će im bi­ti la­ka.
- Sva­ki po­če­tak je te­žak i lo­gič­no ako će­mo fi­nan­si­je ima­ti i iz sop­stve­nih pri­ho­da i iz Glav­nog gra­da pa i dru­gih tre­ba­lo bi da nam bu­de lak­še, ali će­mo vi­dje­ti ka­ko će to sve funk­ci­o­ni­sa­ti na te­re­nu. Ima­ju­ći u vi­du in­ge­ren­ci­je ko­je smo do­bi­li, mo­del op­šti­ne u op­šti­ni je iz mog ugla je kao da smo do­bi­li sa­mo­stal­nu op­šti­nu - ka­zao je Ka­jo­šaj.
Iz­gla­sa­ni mo­del op­šti­ne u op­šti­ni, za Ni­ko­lu Ca­ma­ja, od­bor­ni­ka De­mo­krat­skog sa­ve­za naj­bo­lje opi­su­je iz­re­ka Be­nja­mi­na Fran­kli­na „Oni ko­ji se od­ri­ču slo­bo­de za­rad si­gur­no­sti, ne za­slu­žu­ju ni jed­no ni dru­go” .
- Ta­ko i Ma­le­si­ja, iz­gla­sa­nim pro­mje­na­ma umje­sto du­go obe­ća­ne i obe­ća­va­ne pra­ve op­šti­ne, a za­rad to­bo­žnje fi­nan­sij­ke si­gur­no­sti, od grad­ske do­bi­ja glav­no­grad­sku op­šti­nu što ne bi smje­lo bi­ti baš pri­ma­mlji­vo, za čo­vje­ka do­stoj­nog slo­bo­de. Jer, od­re­ći se, usta­vom i za­ko­ni­ma za­ga­ran­to­va­nih pra­va, za­rad fi­nan­sij­ske si­gur­no­sti, ko­ja ipak ni­je ta­kva ka­kvom se že­li pred­sta­vi­ti, ne mo­gu dru­ga­či­je do­ži­vje­ti već kao ma­njak do­sto­jan­stva! A to gra­đa­ni Ma­le­si­je ne za­slu­žu­ju! Ne za­slu­žu­ju da ne­ko tr­gu­je nji­ho­vom slo­bo­dom i pra­vi­ma da bu­du rav­no­prav­ni sa dru­gim gra­đa­ni­ma Cr­ne Go­re - de­ci­dan je Ca­maj.
Ka­ko is­ti­če, par sto­ti­na hi­lja­da eura, ko­li­ko se pred­vi­đa da Pod­go­ri­ca da Tu­zi­ma, za­rad du­plog gla­sa, je isu­vi­še po­ni­ža­va­ju­ća ci­je­na, da bi se pri­hva­tio ne­rav­no­pra­van sta­tus.
- Tač­no je, da se du­pli glas pred­sta­vlja kao glav­ni uzrok stal­nog su­pro­sta­vlja­nja Pod­go­ri­ce da ne bi da­la Tu­zi­ma pu­nu op­šti­nu, ali ne i je­di­ni. Tu su i re­su­sr­si, ka­ko bi se i one par sto­ti­na hi­lja­da eura, sa ko­ji­ma se ku­pu­ju na­ša pra­va, na­ša slo­bo­da (iako one ni­je­su na pro­da­ju), pri­ku­pi­le od ovog pod­ruč­ja. Ža­lo­sno je da nam naš no­vac sti­že i do­ži­vi, kao po­klon! Go­vo­ri se to­boš, o fi­nan­si­ra­nju sa tri stra­ne dr­ža­va će vra­ća­ti što uzi­ma (kao i dru­gim op­šti­na­ma), Glav­ni grad će vra­ća­ti što uzi­ma, za­pra­vo uzi­ma mno­go vi­še, i sop­stve­ni iz­vo­ri, ko­ji u ova­kvim uslo­vi­ma i sa ova­kvim sta­tu­som, gdje se cen­tar i da­lje pi­ta, te­ško da će se mo­ći ostva­ri­ti. Jer po­je­din­ci će uvi­jek ima­ti „ve­zu ta­mo go­re”, da bi iz­bje­gli oba­va­ze pre­ma ovi­ma „do­lje”- ka­zao je Ca­maj.
Vla­snik Me­ga­plast fir­me iz Tu­zi Dže­vad Zej­ni­lo­vić is­ti­če da će tek sad ima­ti pu­no vi­še mo­ti­va da ula­že u svo­ju op­šti­nu.
- Već sam kon­ku­ri­sao za iz­grad­nju ze­le­ne pi­ja­ce u Tu­zi­ma u pri­vat­no- jav­nom part­ner­stvu sa Glav­nim gra­dom i op­šti­nom, pla­ni­ram da ula­žem u op­šti­nu, pa i za­po­slim ne­ko­li­ko rad­ni­ka, tre­nut­no imam 17 a pla­ni­ram da u 2016. go­di­ni imam oko 25. Ipak, naj­va­žni­ji pro­je­kat je pi­ja­ca za ko­ju op­šti­na obez­bje­đu­je ze­mlji­šte i ko­mu­nal­ni­je a ja bih kom­plet fi­nan­si­rao iz­grad­nju. Još dvo­je je kon­ku­ri­sa­lo pa ko bu­de dao naj­po­volj­ni­je uslo­ve bi­će iza­bran, idej­ni pro­je­kat sam već ura­dio i tru­di­ću se da što vi­še pri­vu­čem i uvu­čem u po­sao lju­de sa na­šeg pod­ne­blja- ka­že Zej­ni­lo­vić.
Abe­din Adžo­vić, pred­sjed­nik GO Tu­zi, is­ti­če da mu je dra­go što su u ini­ci­jal­nom pro­ce­su iz­mje­na za­ko­na uče­stvo­va­li go­to­vo svi od­bor­ni­ci, ko­ji dje­lu­ju u okvi­ru Skup­šti­ne GO Tu­zi.
-Na­dam se da će grad­ske op­šti­ne u okvi­ru Glav­nog gra­da na kva­li­te­tan na­čin us­pje­ti da pre­u­zmu svo­je nad­le­žno­sti ad­mi­ni­stra­tiv­no i teh­nič­ki i da će do­pri­ni­je­ti sop­stve­nom raz­vo­ju. Si­gu­ran sam da ni­ko ne že­li da ide na­zad, na­dam se da ovo rje­še­nje ne­će ni nas vu­ći na­zad. Svje­sni smo či­nje­ni­ce da je ovo dug pro­ces i da se ne za­vr­ša­va u Skup­šti­ni Cr­ne Go­re. Če­ka nas još do­sta po­sla, spro­ve­sti u dje­lo ono što je pred­vi­đe­no iz­mje­na­ma. Kao pred­sjed­nik Grad­ske op­šti­ne, že­lim da us­pi­je­mo i da na iz­ne­se­mo sve što nas če­ka na naj­bo­lji mo­gu­ći na­cin, te da će na­ši gra­đa­ni ima­ti jed­nu kva­li­tet­nu upra­vu ko­ja će im od­go­vo­ri­ti na za­htje­ve u mno­go ve­ćem obi­mu ne­go što je to do sa­da bio slu­čaj- po­ru­ču­je Adžo­vić. S.R.- A.D.

Asa­no­vić: DPS-u bit­ni sa­mo du­pli gla­so­vi

Za Mi­ha­i­la Asa­no­vi­ća, od­bor­ni­ka DF-a u Skup­šti­ni GO Go­lu­bov­ci, si­stem op­šti­na u okvi­ru Glav­nog gra­da je sa­mo ob­ma­na ži­te­lja Ze­te i Tu­zi.
-Ovo je kla­sič­na šmin­ka, od­no­sno svo­je­vr­sna ob­ma­na ži­te­lja Ze­te i Tu­zi. U ovom slu­ča­ju GO Go­lu­bov­ci je ko­la­te­ral­na šte­ta Tu­zi, od­no­sno lju­di ko­ji­ma od­go­va­ra ova­kav sta­tus ove dvi­je op­šti­ne. Sva­ko­me je ja­sno da je sve ovo zbog gla­so­va i ko­a­li­ci­o­nih spo­ra­zu­ma al­ban­skih par­ti­ja sa DPS-om i 5.000 gla­so­va sa pod­ruč­ja Tu­zi. Glav­ni grad ne da­je op­šti­ne jer im ti gla­so­vi omo­gu­ća­va­ju vlast u Glav­nom gra­du. Ne­vje­ro­vat­no je da se gra­đa­ni ovih pod­ruč­ja ne mo­gu iz­ja­sni­ti o to­me ka­kav sta­tus že­le, da lju­di iz GO ne­ma­ju ni­ka­kav ko­men­tar na do­no­še­nje od­lu­ka. Ra­di njih nas mo­gu pre­se­li­ti i u dru­gu dr­ža­vu sa­mo da osta­nu na vla­sti. Gra­đa­ni Ze­te su pre­pu­šte­ni da dru­gi od­lu­ču­ju o nji­ma jer ni­ko ne za­stu­pa nji­hov in­te­res. Si­gu­ran sam da je DF na vla­sti to se ne bi de­si­lo, jer ne bi do­zvo­li­li da ne­ko dru­gi od­lu­ču­je u ime gra­đa­na – is­ti­če Asa­no­vić.

Po­po­vić: Pre­la­zna fa­za
Pred­sjed­nik od­bo­ra DPS-a Ze­ta Spa­so Po­po­vić ka­zao je da su u pot­pu­no­sti za­do­volj­ni si­ste­mom op­šti­na u okvi­ru Glav­nog gra­da.
-Oče­ku­je­mo da se u na­red­nom pe­ri­o­du kon­sti­tu­i­še u prav­nom smi­slu op­šti­na Go­lu­bov­ci ono što pro­is­ti­če iz za­ko­na o no­voj or­ga­ni­za­ci­ji grad­skih op­šti­na, te da se kre­ne da­lje u raz­voj Ze­te i Go­lu­bo­va­ca. Ovaj na­čin fi­nan­si­ra­nja nam od­go­va­ra ma­da sve za­vi­si od pri­ho­da i pri­ma­nja. Mi će­mo sa­mi ras­po­la­ga­ti sa svo­jim fi­nan­si­ja­ma i u skla­du sa mo­guć­no­sti od­lu­či­va­ti o raz­vo­ju Ze­te. Ovo je taj pre­la­zni pe­ri­od što ne zna­či da u ne­kom na­red­nom pe­ri­o­du, a to će vri­je­me po­ka­za­ti ka­ko će­mo sad funk­ci­o­ni­sa­ti i na od­no­su to­ga će­mo sa­gle­da­ti si­tu­a­ci­ju, da li mo­že­mo bi­ti sa­mo­stal­na op­šti­na Go­lu­bov­ci – re­kao je Po­po­vić.

Pe­tro­vić:Ze­ta do­bi­ja ho­tel
Vla­snik Ci­jev­ne ko­merc Da­ni­lo Pe­tro­vić ka­zao je da će sa­da vi­še ula­ga­ti u Ze­tu.
-Sle­de­će go­di­ne oče­ku­ju nas ve­li­ka ula­ga­nja u Ze­tu. Po­tro­ši­ću po­la mi­li­o­na eura za iz­grad­nju ho­te­la i pum­pe kod pr­vog kru­žnog to­ka od Vir­pa­za­ra. Već sam pri­pre­mio ur­ba­ni­stič­ku lo­ka­ci­ju i mo­že­mo po­eč­ti da zi­da­mo. Vi­še će­mo se ak­ti­vi­ra­ti sa­da ka­da po­sta­je­mo na ne­ki na­čin sa­mo­stal­ni. Ma­da ja i Pod­go­ri­cu do­ži­vlja­vam kao mo­ju. Naj­ljep­še je bi­ti sa­mo­sta­lan, ali ako mo­žeš da sam se­be iz­dr­ža­vaš – re­kao je Pe­tro­vić.

Bo­ja­džić: Is­ko­rak u lo­kal­noj sa­mo­u­pra­vi
Ge­ne­ral­ni se­kre­tar Za­jed­ni­ce op­šti­na Re­fik Bo­ja­džić ka­zao je da će no­vi si­stem op­šti­na­ma u Glav­nom gra­du obez­bi­je­di­ti efi­ka­sni­je vr­še­nje po­slo­va i nad­le­žno­sti ko­je su im za­ko­nom utvr­đe­ne.
- Ra­di se o po­slo­vi­ma i nad­le­žno­sti­ma ko­je su iden­tič­ne oni­ma ko­je ima­ju dru­ge je­di­ni­ce lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve. U prak­si to zna­či da će se pod istim uslo­vi­ma i na isti na­čin vr­ši­ti kao u bi­lo ko­joj dru­goj op­šti­ni u Cr­noj Go­ri. Osim ovih po­slo­va Glav­ni grad op­šti­na­ma mo­že po­vje­ri­ti oba­vlje­nje i dru­gih po­slo­va iz svo­je nad­le­žno­sti, u skla­du sa Sta­tu­tom Glav­nog gra­da u kom slu­ča­ju ak­tom utvr­đu­je uslo­ve i stan­dar­de, kao i sred­stva za nji­ho­vo vr­še­nje. Op­šti­ne Tu­zi i Go­lu­bov­ci u sa­sta­vu Glav­nog gra­da ima­ju i svo­ju te­ri­to­ri­ju, što pred­sta­vlja još je­dan od atri­bu­ta je­di­ni­ce lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve. Gra­đa­ni i pri­vred­ni su­bjek­ti Tu­zi i Go­lu­bo­va­ca mo­gu oče­ki­va­ti una­pre­đe­nje uslo­va ži­vo­ta i ra­da na ovom pod­ruč­ju na­ro­či­to uzi­ma­ju­ći u vi­du da će lo­kal­na sa­mo­u­pra­va ima­ti svo­je or­ga­ne u pu­nom ka­pa­ci­te­tu – re­kao je Bo­ja­džić.
Za­ko­nom o iz­mje­na­ma i do­pu­na­ma Za­ko­na o lo­kal­noj sa­mo­u­pra­vi u čla­nu 45 utvr­đe­no je da op­šti­ne sred­stva za fi­nan­si­ra­nje obez­bje­đu­ju iz sop­stve­nih pri­ho­da, ustu­plje­nih pri­ho­da, Ega­li­za­ci­o­nog fon­da, bu­dže­ta dr­ža­ve, bu­dže­ta Glav­nog gra­da u vi­si­ni ope­ra­tiv­nih iz­da­ta­ka op­šti­ne, utvr­de­nih spo­ra­zu­mom op­šti­ne i Glav­nog gra­da i dru­gih iz­vo­ra, u skla­du sa za­ko­nom.
-Osim ovih iz­vo­ra fi­nan­si­ra­nja utvr­đe­no je da će se bu­dže­tom Glav­nog gra­da fi­nan­si­ra­ti i pro­jek­ti od zna­ča­ja za op­šti­nu i Glav­ni grad. Op­šti­ne u sa­sta­vu Glav­nog gra­da Tu­zi i Go­lu­bov­ci ima­ju, shod­no za­ko­nu sve pri­ho­de utvr­đe­ne Za­ko­nom kao i dru­ge op­šti­ne, kao i da shod­no iz­mje­na­ma za­ko­na ima­ju do­dat­ni pri­hod iz bu­dže­ta Glav­nog gra­da u vi­si­ni ope­ra­tiv­nih iz­da­ta­ka op­šti­ne utvr­đe­nih spo­ra­zu­mom sa Glav­nim gra­dom, kao i da će se iz bu­dže­ta Glav­nog gra­da fi­nan­si­ra­ti i pro­jek­ti od zna­ča­ja za op­šti­nu i Glav­ni grad. Fi­nan­sij­ska po­zi­ci­ja ovih op­šti­na je vr­lo sta­bil­na te je te­ško oče­ki­va­ti da će one bi­ti ko­ri­sni­ce Ega­li­za­ci­o­nog fon­da. Ovo na­ro­či­to ima­ju­ći u vi­du da je do­sa­da­šnje is­ku­stvo u funk­ci­o­ni­sa­nju grad­skih op­šti­na po­ka­za­lo da se ra­di o fi­nan­sij­ski sna­žnim pod­ruč­ji­ma za ko­je je pot­pu­no oče­ki­va­no da funk­ci­o­ni­šu sta­bil­no i bez neo­p­hod­no­sti za uklju­či­va­nje u si­ste­ma ega­li­za­ci­ja. Ocje­nju­je­mo da se ra­di o is­ko­ra­ku u od­no­su na po­sto­je­ći mo­no­tip­ski si­stem lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve, te da će gra­đa­ni i pri­vred­ni su­bje­ti osje­ti­ti be­ne­fi­te u od­no­su na pri­mje­nu no­vih za­kon­skih rje­še­nja u op­šti­na­ma Tu­zi i Go­lu­bov­ci – ka­zao je Bo­ja­džić.